Писали сте

ТРИ МИЛИОНА ЦВЕТОВА ЗА МЕД
Колико цветова треба да обиђу пчеле како би произвеле килограм меда?
МАША
Кикинда

Према прорачуну пчелара, отприлике тридесетак хиљада пчела из једне кошнице може да посети око 225.000 цветова за један дан. А један пчелињак годишње даје до тридесетак килограма меда. Према тој рачуници, за килограм меда пчеле из једне кошнице треба да посете готово два милиона и осам стотина хиљада цветова. Другим речима, само једна пчела не би могла да створи килограм меда.



ЗАБЛУДА О МОЗГУ
Да ли би се наше понашање знатно променило кад бисмо, уместо двадесет одсто, мозак користили сто одсто? Поздрав од моје породице која вас чита сваког петка.
ЈОВАНА (13)
Крагујевац

Иако се доста зна о мозгу човека, он и даље „крије” многе тајне. Вероватно у жељи да се пред собом оправдају што нису у животу урадили више и боље, људи су углавном прихватили мишљење да није могуће мозак до краја ставити у погон, јер се користи тек од десет до тридесет одсто могућности централног нервног система. Американац Бари Гордон, један од истакнутих светских неуролога, каже да се ради о најобичнијем миту, боље речено – неистини. Прича о томе да се мозак само делимично користи, верује се, потекла је од Вилијама Џејмса (1842–1910), једног од зачетника психологије у САД.
У књизи „Енергије човека” Џејмс, између осталог, наводи: „Људи користе само мали део својих умних и физичких могућности.” Гордон верује да човек нимало случајно није прихватио то погрешно мишљење, јер му тако одговара. Увек ће гајити лажну наду да ће једног лепог дана научити више, свирати неки инструмент, говорити још један језик, оставити траг у времену. Наравно, постоје тренуци кад се одређени центри у мозгу више напрежу, али чак и тада, показују снимци урађени најсавременијим скенерима, остале „сиве ћелије” нису успаване. Свака од сто милијарди нервних ћелија ствара око хиљаду веза с другим нервним ћелијама, тако да је укупан број нервних веза око сто хиљада милијарди. Мозак, који чини око три одсто људског тела, користи двадесет одсто енергије организма. Закључак би био да људи своје понашање не могу да оправдају недовољним коришћењем мозга, већ начином на који га (не) користе .