Писали сте


Зашто Чикаго зову још и Windy City (Ветровити град)?
АЊА (15)
Ниш


Тадашњи уредник листа „Њујорк сан” Дејна залагао се да Њујорк, а не Чикаго, добије прилику да 1893. године приреди светску изложбу у спомен на Колумба. Уредник је у једном уводнику написао да је права глупост што становници „ветровитог града” уопште и размишљају да угосте једну тако значајну приредбу јер, ако и победе у надметању, неће знати да искористе прилику. Упркос залагањима Дејне и многих других, Чикаго је ипак био домаћин Светске изложбе, и то одличан. Сада има све више необоривих доказа да се име „Ветровити град” користило знатно раније, још 1885. године, кад је Чикаго требало да привуче што више туриста који, како се наводило у појединим новинама као што је „Кливленд газет”, у овом „Зефирграду” никад неће осетити да Сунце сувише пржи, јер увек дува пријатан ветрић с језера. Иначе, пре тога, Чикаго је више био познат као Град у башти (Urbs in horto).

У прошлом броју објавили сте лијепу причу о мени досад потпуно непознатом персијском пјеснику Мухамеду Шемсудину Хафизу. Много бисте ме обрадовали ако бисте објавили и неку од његових пјесама.
АЗРА
Бања Лука

Лепотице Шираза, бар поглед на ме сврни
И осмех један Хафизу удели,
Па ће ти за младежа бисер црни
Дати сву Бухару и Самарканд цели...
* * *
Знаш ли шта је срећа? Не, то није рај,
Ни благо на сваком кораку;
Срећа је кад лепотицу видиш,
Па презреш драгуља сјај
И просиш на њеном сокаку.
* * *
Кад се разбије моје срце у хиљаду комада груби’,
Видећеш, драга, сваки к’о хиљаду срдаца љуби.

* * *
Не лечи разумом од љубави рану:
То је жеља росе да траг остави на океану.
* * *
Светло љубави према Истини немој скрити
Па ћеш од Сунца на небу сјајнији бити.
* * *
О, верниче, ма какве баштине,
Помисли на свој грех од таштине,
Јер, таштина дели, и само она,
Тишину џамије и црквена звона.
* * *
На овом свету нема човека правог кова;
Други свет створити треба и Човека изнова.
* * *
На коме сам језику песме писао,
Персијском или турском, мени је свеједно:
Љубав свуда има исти смисао,
Над свима нама стоји небо једно.
* * *
И знај: небосвод што ти над главом пламти
Судбина к’о твоја на хиљаде памти...
Препевао Иван Лончар

КОНТАКТНА СОЧИВА ЗА ЉУБИМЦЕ
Занима ме да ли домаће животиње могу да имају очне мане.
САВА
Добановци



Молим вас да ми одговорите какве су то „небеске реке”.
РАДОШ
Сталаћ


