3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ДВОСТРУКИ ЗАБЕЗЕКУ „Забавнику” број 3105, у тексту о Куби, наслов је означен знаком узвика на почетку и на крају, што није случај с истим тим насловом на вашој насловној страни. Занима ме шта је тачно и, ако се заиста узвичник ставља и на почетку, и то наглавце, и на крају реченице, откуд такво правило?
Радознала Београђанка
Од других језика шпански се разликује по неуобичајеној употреби два знака интерпункције: упитника и узвичника. До 1754. године у шпанском се, као углавном у свим другим језицима, знак питања или знак узвика стављао само на крај реченице. Те године шпанска Краљевска академија издала је нови правопис и, између осталог, увела ново правило у ортографију. Лингвисти су, очигледно, били практични. Да би се у писаном језику знало да ли се ради о питању или узвичној реченици, што се одмах на почетку те реченице не би ставио обрнути знак питања или узвичник? Та нова правила готово да се уопште нису поштовала и, слободно се може рећи, коначно су усвојена тек средином 19. века, кад је почела да их користи краљевска породица. Земље шпанског говорног подручја, попут Чилеа на пример, одбиле су да се повинују овом новом виду обележавања реченица. И неки познати књижевници били су „непослушни”, као Пабло Неруда (1904–1973), чилеански писац, нобеловац. Иначе, у данашњем времену кратких порука на Интернету или мобилном телефону, све је чешћа појава да се намерно занемарује обрнути знак питања или узвика на почетку тог кратког саопштења и ставља се (онај нормално окренут) само на крају. Дакле, јасно је да смо се приклонили мишљењу Пабла Неруде на насловној страни „Забавника”, али смо зато у самом тексту, како налажу правила шпанске ортографије, обрнути знак узвика ставили на почетак, а на крај наслова онај постављен уобичајено.
ХАНИБАЛОВИ СЛОНОВИ
Читао сам да су слонови којима је, у походу на Рим, Ханибал прешао и Алпе припадали посебној северноафричкој врсти, данас изумрлој. Да ли је то тачно?
МИЛОШ РОДИЋ
Нови Сад
Верује се да су Индијци били први који су слонове користили у ратним окршајима, хиљаду година пре наше ере. Касније су то чинили и припадници других народа. Тако су се, на пример, Персијанци ослањали и на слонове борећи се 331. године пре наше ере против Александра Великог (356–323. п. н. е). Славни војсковођа толико је био задивљен овим џиновским војницима са сурлом да их је уврстио у своју војску, створивши војну формацију познату као „елефантрија”. Поједина краљевства у источном делу Средоземља, у време Александра Македонског, држала су на хиљаде такозваних ратних слонова.Пошто су ови велики сисари били све заступљенији у борбама, верује се да су Картагињани и Египћани почели да дресирају афричке слонове за рат. Међутим, будући да су били мањи од азијске сабраће, афрички слонови били су плашљивији и показивали су мању срчаност у окршајима. На неким сачуваним новчићима из Картагине с једне стране види се лик Ханибала, а с друге слона. Претпоставља се да је у Другом пунском рату, који је Ханибал (247–183. п. н. е) повео против Рима, велики војсковођа користио и азијске и афричке слонове. Остало је записано да му је омиљен био азијски слон кога је назвао Сурус. Дакле, научници претпостављају да је тачно да је Ханибал користио слонове из северног дела Африке, врсту која је у међувремену изумрла.
ХОЋУ ДА ПОРАСТЕМ!Велики сам заљубљеник у медицину, посебно у анатомију. Занима ме да ли постоји могућност повећања тренутне висине код човека, уз одговарајуће типове вежби за кичму. Верна читатељка
МАРИЈА
из Београда
maria-wonderland@...
Зна се да је тек рођено дете у просеку дугачко између четрдесет осам и педесет центиметара. За наредних двадесет година човек се издужи преко три пута. Жене су у просеку високе око 160, а мушкарци 175 центиметара. Човек отприлике расте до двадесет пете године, а брзина раста зависи од рада четири жлезде: штитне, хипофизе, грудне жлезде и полних жлезда. Последњих деценија, због боље хране (нажалост, не на свим континентима), бољих услова живота и других околности, људи су у просеку виши него пре. Наука која се бави растом позната је као ауксологија.Иако особе које држе различите теретане, вежбаонице, продају проверене и непроверене напитке, воле често да се рекламирају као „чудотворци” који знају начин да неком помогну да порасте, све те тврдње треба прихватити с великим опрезом. Уколико је човек здрав, зна се да ће, сходно и генетској предодређености, порасти до одређене границе и тешко да ће моћи да је пређе. Међутим, има истине у томе да изузетно напорне, упорне и свакодневне вежбе истезања могу да додају који центиметар. Разговарали смо с једним нашим плесачем, који није желео да му наведемо име, и ево шта нам је рекао. Он је, што је необично, озбиљно почео да се бави балетом и модерним плесом тек у двадесет трећој години. Будући да је уписао угледну балетску школу, дневно је у сали остајао по четири и више сати. За годину и по дана не само да је изгубио четрдесет килограма, већ је у том раздобљу и у наредним годинама порастао пет центиметара.
