3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ОЈ, МЕСЕЧЕ, ОБИЧНИ ЛАЖОВЕ!
Молим вас да ми одговорите зашто за месец кажу да је лажов.
ДРАГАНА
Батајница
Поједине Месечеве мене (млад месец, прва четврт, пун месец, последња четврт), као последица промена узајамног положаја Сунца, Месеца и Земље, раније су се означавале словима. D од латинског глагола decrescit – опада, и C од crescit – расте, односно Месец расте или опада. Међутим, када светли срп показује слово D, Месец не опада већ расте, а кад светли срп показује слово С, Месец не расте већ опада. Ово је навело старе астрономе да за месец кажу да је обичан лажов (Luna mendax) јер једно показује, говори, а друго ради.
ТРЕПЕРАВИ
СЈАЈ
ЗВЕЗДА
Молим вас да ми одговорите зашто звезде трепере.
АЛЕКСА
Голубац
Када ноћу, при ведром небу и далеко од вештачких извора светлости, посматрамо небески свод, можемо да приметимо да звезде трепере. Веће и мање од нашег Сунца, зраче огромну количину енергије. Зато може да се помисли да је ово зрачење трепераво и да онај његов део који као светлост допире до Земље, даје слику звезда које трепере. Међутим, звезде су толико далеко од наше планете да било каква неуједначеност њиховог зрачења не може да се запази на Земљи. Одговор је много једноставнији: звезде трепере јер трепери ваздух, односно крећу се молекули у свим слојевима атмосфере кроз коју звездана светлост пролази пре него што стигне до посматрача. Звездана светлост се, при многобројним сударима с молекулима ваздуха, расејава и тако настаје нереална слика о звездама и другим удаљеним небеским телима. Због тога се савремени телескопи граде на планинским врховима јер је тамо ваздух ређи. Али, ни ту не може да се избегне утицај вртложних кретања честица у горњим слојевима атмосфере, па су астрономи, заједно с физичарима, покушавали да нађу решење. Иста појава сметала је и војним установама које су посматрале кретање сателита. Зато су у САД раних седамдесетих година прошлог века почели да раде на тајном пројекту с циљем да прилагоде оптичке системе телескопа тако да у њима буде неутралисан штетни утицај кретања ваздушних маса. Резултати овог пројекта су, на задовољство цивилних астронома, објављени 1991. године. Тада је почела да се развија нова научна област, такозвана адаптивна оптика, која је довела до побољшања огромног броја слика (и филмова) добијених посматрањем звезда и других небеских тела.
ВИЛИНО КОЛО
Молим те да ми напишеш шта је то вилинско коло и зашто се тако зове. И, молим те, немој да ми објављујеш мејл адресу.
АНИТА (13)
Београд
Вилино коло среће се на више места у нашој земљи, како се наводи у Српском митолошком речнику. За таква места увек се испреда легенда о вилама које су ту некад играле. А оне су, у народном предању, митска бића. Овим натприродним женским бићима приписује се изглед изузетно лепих и увек младих девојака које проводе живот далеко од људи, у води, на небу, у облацима, у пећинама, на планинама. Поред осталог, имају моћ да се претворе у лабуда, сокола, вука, змију. Обично су одевене у лаке и прозрачне хаљине, коса им је дуга и расплетена, често златна. Нажалост, ноге вилама често умањују лепоту, јер могу бити магареће, коњске или козје. Места која се називају вилино коло, виље коло, у облику су круга (или полукруга) траве другачије од остале. Негде је закржљала, негде је другачије боје, а негде изузетно бујна. Вилиним колом народ је називао свако место где би се такав круг траве појавио, посебно ако је то на каквом врху брда, пропланку или код неког извора. Исто предање везује се за виле и ако се на пољани појави круг од печурака. Народ се плашио да нагази на вилино коло, јер се веровало да би онај ко би ту наишао могао да се разболи или чак умре. Понекад се у таквом „колу” нађе и неко узвишење. За то место веровало се да је било намењено свирачу који је, док су виле играле, свирао у гајде или какав други инструмент.
