3320 25. 9. 2015.
Писали сте
КАКО РАСТЕ ПЛАНИНАВолео бих да сазнам када се уздигао Тибетански плато.
МИРКО
Сурдулица
Тибетански плато, највиша висораван на Земљи, позната као Кров света, достигао је данашњу висину пре око 800.000 година. Дуго се веровало да је плато уздигнут пре осам милиона година. Кинески научници, који су обављали истраживања на висоравни, изјавили су да се на основу великог броја геолошких налаза, испитивања узорака језгра платоа старог 125.000 година и фосила животиња може закључити да је плато почео да се уздиже пре око 3,4 милиона година. Пре око 2,5 милиона година уздигао се до висине од око 2000 метара, изазвавши појаву монсуна, особених за јужну и источну Азију. Пре 800.000 година висораван је достигла данашњу висину између 3000 и 3500 метара и тада је дошло до замрзавања земљишта.
ДУША У ОГЛЕДАЛУ
Занима ме зашто се сматра да разбијено огледало доноси несрећу.
СТАНКО
Прогар
Наши далеки преци веровали су да се човек састоји из два бића: видљивог – тела и невидљивог – душе. Чим човек умре, душа напушта тело. Кад би човек погледао у мирну површину неког извора или воде и видео свој лик, чинило би му се да он ту не види свој лик, већ своју душу. Касније, када су се појавила огледала, људи су почели да верују да је у огледалу и човечја душа. Према томе, ако би се огледало разбило, према веровању наших прабака, била би уништена и човекова душа. Отуда веровање да разбијено огледало доноси несрећу. |
| Вероника Франко, венецијанска песникиња и куртизана |
Многопоштована редакцијо,
Хвала за приче о доживљајима професора А. Пераграша коме нема премца у нашем најбољем часопису, а и код нас уопште. Књижевна посластица прве врсте за све нас који смо привржени читању. Нешто сам хтео да питам у вези с причом о А. Пераграшу. Ауторка у причи „Од бунара до неба” помиње венецијански мост delle tette. Звучи занимљиво, па уколико постоји и нека легенда о том мосту, можда бисмо могли да је прочитамо на страницама вашег листа. Поштоваоци професора Пераграша ваљда неће дуго чекати његове нове пустоловине. Хвала још једном.
ВЛАДА
Прича о томе како је венецијански мост „Delle tette” добио баш то име сасвим је једноставна. Претпостављамо да неки читаоци знају да у преводу тај назив значи – „Мост сиса”. Недалеко од моста Риалто налазила се четврт где су некада давно, у 13. и 14. веку, живеле проститутке. Венецијанска република, као што може и да се наслути, није с наклоношћу гледала на њихов „занат”. Уколико би их неко видео на улици после трећег вечерњег звона, биле би кажњаване. Десет удараца шибом, односно петнаест ако би биле ухваћене у друштву мушкараца у време Божића или Ускрса, као и других верских празника. Ипак, куртизане су наставиле да се баве својим послом. Заједничко за већину њих (премда су се разликовале по сталежу „клијената” које су примале у друштво), била је црвена коса – такозвана венецијанска или Тицијан црвена. Неке су живеле у раскошним дворцима, а неке у скромним становима, зависно од тога ко су били њихови заштитници. Постојале су такозване cortigiane oneste, богате, скупоцене и цењене, као и cortigiane di lume, сиромашније и, стога, јефтиније. Једна од најпознатијих и најцењенијих била је Вероника Франко (1546–1591), упамћена и као песникиња.
Међутим, фризура није била довољна куртизанама из нижег сталежа да привуку муштерије. Како би примамиле погледе суграђана и посетилаца, венецијанске проститутке које су живеле тамо где се срећу четврти Санта Кроче и Сан Поло стајале су на прозорима обнажених груди. Њихове куће налазиле су се у близини и око моста који је потом добио назив – Мост сиса.
Од 16. века могле су да седе обнажених груди на прозору колико год су хтеле! То им је дозвољавала и посебна уредба. У ствари, стиче се утисак да је Венеција охрабривала проститутке да призову што већи број муштерија. Јер, у 15. веку талас хомосексуализма као да је запљуснуо обалу града. Власти су хомосексуалце жестоко кажњавале. И данас се чувају списи са суђења чак и врло угледним грађанима Серенисиме због содомије. Осуђеници су вешани или спаљивани. Изгледа да такве мере нису донеле никакву промену стања. Првих година 16. века венецијанске куртизане чак су се обратиле писмом патријарху Антонију Контаринију молећи да их Република на неки начин новчано помогне, јер више нису имале посла!
Сва је прилика да за новчане невоље проститутки нису били криви хомосексуалци, већ број куртизана. Сачуван је спис у коме се каже да је 1511. године у Венецији живело 11.654 проститутке. Јасно, с толиком понудом нису могле да рачунају на нарочиту зараду. Зато су, с друге стране, сва сиротишта била пуна. Једно од њих, „Ospedale della pietà” постало је чувено као место где су негована музички обдарена, а напуштена дечица. Њихов професор виолине, диригент и композитор био је нико други него Антонио Вивалди.
У СЕНЦИ СЕНКЕ
Скоро си писао о каубојским шеширима и како су настали, па бих те замолила да мени нешто кажеш о мексичком сомбреру.
АНА САВИЋ
Пожега
Кад се на српском каже „сомбреро”, мисли се на препознатљив шешир пореклом из Мексика. У шпанском језику „sombrero” значи шешир уопште, реч изведена од „sombra” – сенка. Не зна се тачно кад је могао да настане шешир веома широког обода, некад и до шездесет центиметара, округластог облика у оном делу који се намешта на главу. У неким изворима помиње се да су овакву врсту покривала за главу носили монголски коњаници још у 13. веку. Међутим, имајући на уму да се сомбреро носи у поднебљу где владају велике врућине, није искључено да је овај шешир настао много раније. Иначе, у Мексику се шешири за сиромашније слојеве праве махом од сламе, док је сомбреро намењен господи и особама дубоког џепа од најфинијег филца, с додатним украсима, као што су траке на ободу. Сомбреро је у данашње време углавном постао заштитни знак мексичких музичара, познатих као маријачи.
