3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
КИНЕСКИ ЗИД НА СТОНУМожете ли да напишете нешто о необичном средњовековном зиду који се протеже од Стона до Малог Стона, на острву Пељешцу у Хрватској.
ЗОРАНА
Рума
На полуострву Пељешцу постоји необичан одбрамбени зид, један од највећих средњовековних грађевинских подухвата. Дугачак је око пет и по километара, ојачан са четрдесетак кула, шест полукружних бастиона и пет тврђава. Зид повезује места Стон и Мали Стон и
представља утврђени систем који полуострво Пељешац дели од копна.
Житељи полуострва
одавно су бедем,
један од најдужих у Европи,
назвали „Кинески зид”.
ДО ДАСКЕНедавно сам у једном друштву чула израз „глуп до даске”, па ме занима зашто се тако каже.
МАРИЈАНА
Београд
Израз „глуп до даске” није тешко одгонетнути. Сликовито објашњава некога ко је „глуп потпуно, докраја, сасвим”, дакле прави незналица. Ипак, познаваоци језика кажу да овај израз никако не треба мешати с оним „недостаје му даска у глави” јер он означава некога ко је мало ограничен, шашав, ћакнут. Коришћење поређења „до даске” користи се и кад се жели истаћи да је нешто учињено „до краја, у потпуности, сасвим”, рецимо, „напити се до даске”, „појачати музику до даске”. Сви ови изрази, почев од „глуп до даске”, потекли су од оног „дати гас до даске”, који једини има смислено оправдање, јер папучица гаса заиста дотакне подлогу кад се притисне докраја.
ПЛАВ ИЛИ ЖУТ?
Ја сам др Синиша Миљковић из Бањалуке, радим као неуролог. Отац сам два дјечака који заједно са мном нестрпљиво очекују сваки број „Забавника”. Старији син има дванаест, а млађи шест година. Kao дијете сам читао „Забавник” редовно, као и моја супруга и ту смо љубав пренијели и на њих двојицу. Сваки број прочитамо од корица до корица, између осталог и писма читалаца. То је повод за ово писмо.
Једне вечери ме је, из чиста мира, мој млађи син, који је иначе плавушан, упитао: „Тата, зашто људи кажу да сам плав кад ја имам жуту косу?” Након вијећања са супругом и покушаја да дјетету дамо неки разуман одговор, нисмо били у стању да то учинимо. Након неколико сати расправе, плавушан нас је изненадио: „А што не питамо ’Забавник’, он све зна!”
Срдачан поздрав,
др Синиша Миљковић са синовима Филипом и Давидом
У давним временима речи су „путовале” од једног до другог језика и у неком остављале трајан печат који се задржао до данас. Кад покушавамо да откријемо порекло неке речи, веома често се испостави да нас етимологија усмерава или ка грчком или латинском. За појам „плав”, са значењем „светле косе” или „светле пути”, објашњење смо покушали да нађемо у нашим и страним речницима. У староцрквенословенском „плав” се изједначавао с „бео”. А у средњовековном латинском, најчешће је објашњење лингвиста, као „блундус” вулгарно се изговарала реч „флавус” која је имала значење – жут. Дакле, претпоставка је да је израз „плав” у наш језик доспео из средњовековног латинског и да се, преко староцрквенословенског, до данас задржао у говору. „Бео”, односно „плав” појам је којим се описују људи светле косе и светле пути. Пошто се језици, ма колико се међусобно разликовали, често преплићу, одредница „блонд” (плав) ушла је и задржала се у великом броју језика као опис боје косе, баш онакве каква краси главу Филипа или Давида, једног од чланова породице Миљковић, за које с поносом можемо да кажемо да су део свезналачке „Забавникове” дружине.
УМЕСТО ЛОВОРОВОГ ВЕНЦА
Волела бих да ми кажеш како је настао рајф, украсни детаљ без кога ја не могу да замислим своју фризуру.
ЛЕНА М.
Београд
За предмете као што је рајф, појам који је иначе у наш језик ушао из немачког, тешко је рећи где су и када настали. Може само да се каже да је то било давно, у древним културама. Тако су, рецимо, стари Грци, у посебним приликама, главу волели да украсе ловоровим венцем. Те украсне венце они, али и стари Римљани, Етрурци, правили су и од племенитих метала, злата или сребра и често додатно украшавали драгим камењем. Ти кружни или полукружни „држачи косе”, сходно времену у коме су настајали, правили су се од коже, метала, у данашње време најчешће од пластике. Занимљиво је да је рајф украсни детаљ који улази и излази из моде, у зависности од тога шта за одређену сезону предложе утицајни модни креатори. Последње две године рајф, дуго „протеран” из продавница и с тезги, поново је на велика врата ушао у куће девојчица, девојака, жена и може да се нађе у најразличитијим облицима, бојама, са или без детаља у виду цвећа, перлица, пуфни.
ГУСАРИ НА МРЕЖИ
Волео бих да знам када је основана веб страница „The Pirate Bay” и да ли су због непоштовања ауторских права кажњавани.
САНИ С.
Београд
Веб страница „The Pirate Bay” основана је 21. новембра 2003. године, а оснивач је била необична шведска организација „Пират бирон”, у преводу ,„Гусарски биро”. Они су нескривени противници поштовања ауторских права. Главни „оперативци” били су Готфрид Свартхолм и Фредрик Неиј, а остали су им прилазили касније. Свакако је занимљиво да је један од чланова тог друштва Карл Лундстрем, наследник Улфа Лундстрема, својевремено првог човека чувене шведске двопек империје „Wasa”. Непуну деценију пошто је стари Улф напустио овај свет, предузеће је продато швајцарском фармацеутском концерну „Сандоз”. Карл је потом своје новостечено богатство искористио да финансира, између осталог, и „The Pirate Bay”.Половином априла 2009. године светске агенције објавиле су вест која у овдашњим медијима није привукла нарочиту пажњу. Наиме, после деветодневног судског процеса, оснивачи веб сајта „The Pirate Bay” – Петер Сунде, Фредерик Неиј и Готфрид Свартхолм, као и Карл Лундстрем – осуђени су у Шведској на казну затвора од по годину дана, односно одштету од 3,1 милиона евра коју треба да плате „Сонију”, „Ворнер брадерсу”, „Емију”, као и осталим предузећима чија је интелектуална својина, а то су пре свега филмови, музика и рачунарске игре, била угрожена деловањем „Гусарског залива”. Оптужени су се жалили, па је рад овог водећег претраживача линкова за „скидање” споменутих фајлова с Интернета несметано настављен.
Адвокати оснивача одбрану су засновали на неспорној чињеници да се на веб адреси њихових клијената не могу наћи никакви видео, аудио, нити било какви слични фајлови, већ само линкови, такозвани „торенти”, који воде до њих. Дакле, ствар је избора сваког појединца који посети „The Pirate Bay” да ли ће искористити могућност да скине неки „торент”. Поред тога, истакнуто
је да је свака забрана заправо врста кршења људских права, посебно кад је реч о наводно непрофитабилном сајту као што је „The Pirate Bay”. Јер, према тврдњи Петера Сундеа, једног од оснивача, трошкови одржавања су толики да они већ дуже време послују с губитком. Шведски суд је на ту „тужну” причу реаговао тако што им је затворску казну смањио, али је зато новчану повећао на 4,7 милиона евра.
