3320 25. 9. 2015.
Писали сте
КАКО СЕ РАЂАЈУ ЦАРЕВИ?Зашто се за операцију којом се хируршким путем трудници помогне да на свет донесе дете каже царски рез?
ЈЕЛЕНА М.
Београд
Израз „царски рез”, како тумачи Милан Шипка у књизи „Зашто се каже?” (издање „Прометеј”, Нови Сад), резултат је лингвистичке заблуде. Плиније, римски писац и историчар, сматрао је да „Цезар” (изворно Caesar) потиче од Caesares или Caesines, како су се називали људи који су „ex utero matris caeso nati”, односно „рођени изрезани из материце”. Наводно је Гај Јулије Цезар, велики римски император, баш тако рођен, што никад није доказано. Пошто се веровало да је Цезар ипак рођен операцијом и извађен из мајчиног стомака, латински назив за ту операцију по њему је добио назив „sectio caesarea”, спој две речи истог или веома сличног значења: sectio = резање и caesareus = изрезан. Међутим, оно caesarea повезано је с Caesar, што значи и „цар”. Тако је, захваљујући грешци, настао израз „царски рез”.Постоји још једно тумачење порекла тог израза које такође упућује на везу с Јулијем Цезаром. У његовом закону (Lex Caesarea) било је прописано да се отвори утроба сваке жене умрле у поодмаклој трудноћи тако да је, наводно, по њему та операција названа царски, односно цезарски рез. Ни та претпоставка није доказана.
Закључак је да је израз „царски рез” плод лингвистичке заблуде. Без обзира на то, ушао је у медицинску терминологију, као и у свакодневни говор, где се користи и у преносном смислу: енергичан, спасоносан захват у решавању неке велике тешкоће.
ПАНАМА ИЗ ЕКВАДОРА
По чему је панама шешир добио име?
МИОДРАГ
Лазаревац
Панама је ручно ткан шешир од влакна листа локалне изузетно издржљиве трске Carludovica palmata. Дакле, иако шешир у природној боји трске и с тамном свиленом траком у имену носи назив панама, познат још од 16. века, из доба шпанских освајача, потиче из Еквадора. Назив панамски додат је прошлог века кад је неколико радника у Панамском каналу носило овакав шешир да се сачува од сунца. Прављен од уплетених влакана трске који на квадратићу 2,5 пута 2,5 центиметара има 2000 чворића, из панамских лука путовао је за Америку и Европу.
Ови шешири ни данас не излазе из моде. Сврстани су у различите групе по којима се, према времену уложеном у израду, одређује и цена. Просечан шешир израђује се за око пет сати, док је за израду оних финијих потребно и до пет месеци рада, па достижу цену вишу од 1000 долара. Панама шешир се и дан-данас израђује ручно, од исте врсте трске, и то не у било које доба дана, већ само рано ујутро или предвече, како би задржао еластичност и влажност. Тако исплетен, годинама може да се чува уролан у кутији, у којој се и продаје, а да врати облик чим се извади. Омиљености овог шешира допринеле су бројне славне личности, од политичара какви су били амерички председник Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил, до филмских звезда попут Хамфрија Богарта и Гарија Купера, али су га радо носиле и носе и представнице лепшег пола, рецимо негдашња звезда великог екрана Марлен Дитрих или данашња Мадона.
САН О ВОДИДраги „Забавниче”,
Ти све знаш, па ћеш ми можда помоћи да растумачим сан који сам недавно сањао, а на мене је оставио велики утисак. Сањао сам да лежим у кревету, али да сам нешто незадовољан. И тако, помало сетан, устанем и полетим. Тако дођем изнад неке велике воде. Не упаднем у њу, већ је само окрзнем. Али осећај да сам додирнуо воду испунио ме је огромним задовољством. Тако сам био срећан! У кревет се нисам вратио.
Унапред захвалан ваш верни читалац
МИРКО
Врачар
Још је Сигмунд Фројд (1856–1939), отац психоанализе, напомињао да су посебно снови о води – слика подсвести. Другим речима, вода је знак да су наша најдубља, најскривенија осећања и нагони на некој врсти испита. Јер, вода би требало да скреће пажњу на подсвесна осећања, а међу њима су и страхови. Стога, сан о води може да се тумачи као подстрек да дођемо до дна, да пустимо осећања на површину и престанемо да их држимо спутана. А можда и да допустимо некој дубокој стваралачкој потреби да дође до изражаја. Вода је моћна слика подсвести, па се на њеној површини, без обзира на то да ли је мирна или узбуркана, огледа наша личност.Наравно, и наш лични однос према води игра важну улогу у тумачењу снова о овом елементу. Ако волимо воду, снове ћемо другачије тумачити од оних који се плаше воде. Она је симбол препорода, рођења, крштења, па као таква има везе с осећањем да је човек спреман на неки нови почетак. Или да га бар жели. Зато сања тај сан.
Летење у сну могло би да се протумачи као знак слободе. Птичји лет за људе увек је био одраз неспутаности. Летењем се одвајамо од Земље, силе теже, али и стварности. Фројд је у сновима о летењу налазио везу с полним животом. Међутим, поред тога, летење може да означи и жељу за слободним изражавањем.
Дакле, сан о срећном лету може да буде знак жеље за полном љубављу, али и жеље за самоостваривањем... Које ћемо да доживимо када спознамо сами себе. Као у твом случају, окрзнувши сопствену подсвест.
Драги „Забавниче”,
Блек („опасни пас”) и ја, Милош Зарић,
иначе обојица из Краљева,
пуно те поздрављамо и желимо да ти покажемо да смо тотално
у тренду што се тиче тренутних
дешавања, али и да,
пре свега, дубоко саосећамо са Јапанцима!
P. S. Редовно уживамо
у твојим текстовима,
велики поздрав!!!
Трагом форума „Београд кога више нема” на сајту нашег листа
Обрада фотографије - Рунде
ЕВО КАКО ЈЕ ТО БИЛО...Новинари „Лајфа” су 1948. године стигли у Београд како би направили репортажу о Југославији. Желели су да сниме људе у националним ношњама народа ФНРЈ. Те су тако „надлежни органи” покупили матуранте Прве мушке и Четврте женске гимназије (данас је то само Прва гимназија) и одвели их у Етнографски музеј, тада смештен у „згради између два двора”. (Између осталог, у тој згради се налазио аутомобил у коме је убијен Александар Први Карађорђевић, униформа у којој је убијен, пиштољ којим је убијен...)
Матуранти су се пресвукли, били потрпани у кола (америчка, а којих других је било у Европи у то доба?) и одведени на Калемегдан. Према татином казивању, био је ужасно врео дан. А одећа (херцеговачка) још ужаснија: неудобна, гребала је (нарочито опанци, које је једва обуо), панталоне су му спадале и никако није могао да их затегне учкуром... Но, наравно, смешак је био на првом месту.
„Лајф”, као и сваки озбиљни часопис, обећао је да ће послати примерак свакој „манекенки” и „манекену”. Дотични број „Лајфа” никад није стигао ником из екипе. Ипак је стизао са запада, „ко зна да ли су то некакви саботерски листови, заплењује се...”
Тако да је тек пре неки дан (на свој 81. рођендан) мој отац видео те фотографије, захваљујући члановима форума „Београд кога више нема” на сајту „Политикиног Забавника”.
