3320 25. 9. 2015.
Писали сте
СИЛНЕ МОЛБЕ КМЕТА РАДОВАНОВИЋАМолим вас да ми одговорите кад је у Београду основана прва општина?
МИЛОШ
Ириг
Поглед на Београд из Земуна, 1820.
Прва општина у нашем главном граду основана је после Другог српског устанка. Општина је тада почела да бира и варошког кнеза. Први познатији кнез био је неки Николча, кога је 1821. године заменио Стојан бакалин, а њега 1824. Никола Дана. Београдске занатлије, које су почеле да отварају радње, затражиле су од кнеза Милоша да постави четири „отмена” и кнежевским пуномоћјем овлашћена човека. Кнез им је удовољио и 20. јуна 1822. године именовао је кметове: Милутина Радовановића, Хаџи-Лазу Јовановића и Насту Петровића. Кметови су одређивали патроле, сакупљали кулучаре и милостињу, плаћали трошкове, пазили на ред у вароши, кажњавали беспосличаре, образовали чистачке колоне од деце која су се играла по сокацима. Кметовање Петровића и Јовановића брзо је престало, јер је први био хром па није могао да обавља послове, а други није хтео. Кмет је остао само Милутин Радовановић. Он је имао много муке око убирања прихода па је упутио бројне молбе кнезу Милошу да га смени. Молбе су биле узалудне док се Радовановић није обратио секретару Лази Теодоровићу који му је одговорио да не може да буде смењен док општина то не „исдовољи” и не тужи га. Тужба је упућена Милошу и овај га је најзад „због новчане неисправности отпустио” у марту 1836. године.
УКРАСНИ СВИТАККако се називају јапанске слике, тачније платна с танким рамом горе и доле, на којима углавном нешто пише сликовним писмом?
ЈАСНАПожега
Какемоно или какеђику чест је облик слике у уметности источних народа, посебно Јапанаца. Слика је у облику свитка и на горњем и доњем делу има уску дрвену дашчицу. Садржај може да буде нека слика, калиграфски запис, песма, изрека. Сама реч какемоно на јапанском језику значи „оно што се окачи”. Постоје два типа – ако је свитак узак али дугачак назива се татеђику, ако је шири а краћи назива се јокођику.Какемоно се чува савијен и качи се на зид, углавном, у одређеним приликама, у делу собе уређеном за излагање уметничких дела од вредности. Свитак се израђује од свиле или хартије од пиринча, а урамљен је тракама од скупоцених тканина, најчешће броката.
Али, ова уметничка творевина не подноси ни превише влажан ни превише сув простор. Какеђику зато не треба предуго да буде на зиду, већ се чува у дрвеној кутији, која се назива кирибако, направљеној од Аврамовог дрвета или пуловније. Ово дрво је лагано, али јако и чврсто, а како инсекти и црви не подносе неке од његових састојака, не улазе у њега. Због тога је кирибако, готово херметички затворена кутија, као сеф у коме је свитак сигуран од пропадања.
ПРИНЦЕЗА ПРОГУТАЛА
КЛАВИР
Нас две смо близнакиње и волимо приче о принцезама, без обзира на то да ли се ради о правим или онима из бајке. Недавно смо чуле да је некада давно живела једна принцеза која је тврдила да је прогутала клавир. Да ли знаш нешто о томе?
ИВА и УНА П.
Београд
Не тако давно, свет је угледала Александра Амалија од Баварије (1826–1875), кћерка немачког краља Лудвига I од Баварије. Девојчица се од најранијих дана понашала доста необично, што се приписује неком облику психичког обољења. Александра је била опседнута чистоћом, непрекидно се купала и прала руке небројено пута на дан, одбијала је да носи одећу било које друге боје осим беле. Као двадесетогодишњакиња, уверена да се по много чему разликује од других, умислила је да је као девојчица прогутала концертни клавир, направљен од стакла. Тај клавир је, тврдила је, остао у њој заробљен. Унутрашња музика омогућавала јој је да свет спозна на сасвим другачији начин од осталих људи. Можда зато и не чуди што је ни отац, а ни остали чланови породице, нису терали да се уда, што Александра ионако није ни желела. Принцеза с клавиром у телу живот је посветила књижевности, много је читала, а и сама писала. За собом је оставила неколико књига које су, у времену кад је живела, биле доста читане.
