Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте



ДОНЕЛА ТЕ РОДА!

Зашто деци често говоре да их је донела рода?

МИНА
Београд




У бајкама и легендама рода се често помиње као птица која доноси добру вест и као симбол плодности. Корени слике роде која у кљуну држи замотуљак с бебом, потиче из Средње Европе. Међутим, легенда се на известан начин заснива на „побрканим лончићима”. Зашто?
Некада, кад би се у некој кући родила беба, та би се кућа грејала боље него обично, кад у њој живе само одрасли. Тада није било даљинског грејања, већ би један део дима, али и топлоте, излазио кроз оџак. Топли оџак савршено је одговарао родама за прављење гнезда, да у јесен што дуже остану на њему, или да се на њега сместе у рано пролеће чим се врате из топлијих крајева. Дакле, нису роде доносиле децу, већ су бебе због којих су се куће додатно загревале – мамиле роде да дођу! То показује да су роде и бебе на известан начин ипак повезане.


МЛЕКО ИМА СВЕ ШТО ТРЕБА


Реци ми каквих све млека има и које хранљиве састојке садржи.

ПЕТРА
Гроцка




Млеко је, пише у енциклопедијама, бела течност јединственог укуса и мириса коју производе женке сисара и прва је храна за потомство тек пристигло на свет. Садржи све потребне прехрамбене састојке: воде више од 80 одсто, млечне масти, беланчевине, посебно казеин, угљене хидрате, млечни шећер, лактозу, витамине Це као и А, Де и Бе групе, минерале међу којима највише има калијума и фосфора, ензиме.
Због свих ових састојака сматра се непревазиђеном намирницом у исхрани. После мајчиног млека, на ред долазе и сва остала, најчешће кравље, овчје и козје, али и сви млечни производи који се добијају од њих, као што су јогурт, кисело млеко, павлака, сир, бутер.

Стручњаци кажу да је млеко и једна од најбољих намирница за снажне мишиће. Млечне беланчевине састоје се од 80 одсто сурутке и 20 одсто казеина. Оба састојка су висококвалитетне беланчевине, али сурутка је посебно значајна јер садржи такозване брзе беланчевине, које се лако разграђују у крвотоку. То млеко чини веома корисним после бављења било каквим физичким послом. Казеин се много спорије вари, па је добар за обезбеђивање залиха беланчевина на дуже време – између оброка или за време сна. Барем једна чаша млека дневно неопходна је да организму обезбеди неопходну мешавину беланчевина за изградњу мишића.
Познато је да млеко може да се добије и од биљака, рецимо од пиринча, кокоса, бадема, соје, и понајвише се користи у источњачкој исхрани.

КУЋА ОД КАЛЦИЈУМА


Занима ме да ли се пужеви рађају с кућицом.

СТЕФАН ИЛИЋ
stefanilic@...


                   

Кућица почиње да се ствара док се пужеви још не излегу из јаја, мада је та њихова љуштура још мека и провидна. Да би им, пошто угледају светло дана, кућица очврсла, пужевима је неопходан калцијум. Прво што учини овај тек рођени мекушац – поједе љуштуру јаја из кога се „испилио”. Догађа се да се пужеви, оног часа кад пробију оклоп јајета, као мали канибали баце на оне пужеве који се још нису излегли. Наредна три месеца та мека кућица постаје све чвршћа док напокон не добије одговарајући облик и боју.



НАОЧАРЕ ОД ДРВЕТА


Да ли се зна кад су измишљене наочаре за скијаше које им спасавају очи од блештаве белине снега?

ДАНИЛО
Пирот


Наочаре које се виђају на лицима љубитеља снежних спортова од нашег Копаоника преко Шладминга у Аустрији, Кортине д’Ампецо у Италији па све до Сент Морица у Швајцарској, нису изум с краја 19. и почетка 20. века када је скијање као спортска дисциплина почело да се захуктава већ су настале у древној прошлости.
Верује се да су прве наочаре настале кад и први покушаји скијања, још у време фараона, о чему сведоче пећински цртежи на којима се виде људи на даскама. Археолошки остаци поуздано указују да су још пре око две хиљаде година преци Ескима користили заштитне наочаре од дрвета кад су ишли у лов. Оне су биле издељане од танке дашчице с уским водоравним прорезима који су им омогућавали добру видљивост. Ти једноставни штитници за очи чували су им зенице од сунчеве светлости, како директне тако и оне која се одбија од снега.
Каснији примерци заштитних наочара били су израђени од фино обрађене кости или слоноваче. Сачувани примерци таквих ескимских наочара, с угравираном шаром, рађени су између 100. и 800. године.


КО ЈЕ
А. ПЕРАГРАШ?


Занима ме ко је тај чувени гос’н Пераграш?

АЛЕКСА СТАНИШИЋ
aleksa.stanisic@gmail.com




Сарадник „Забавника”, професор А. Пераграш детектив је и писац из Београда. Годишта (отприлике) Џорџа Клунија, али, за разлику од глумца, делује млађе, односно детињастије.
Руку на срце, и то је аљкав и непотпун одговор. Професор је човек од многих тајних и јавних заната, занимљив и згодан даса. Врло је чудно да читалац „Забавника” не зна ко је написао књиге „Але и бауци” (1989) и „О Огњопарду – оглед из криптозоологије”.
А. Пераграш уједињује многе таленте и не одриче се права да се бави различитим пословима. Као дечак, желео је да постане златар, алхемичар, музичар, путописац, сликар... А после извесног времена, с олакшањем је схватио да не треба само једно занимање да омеђује један људски век. Не занимају га јавна признања, више се радује да сарађује и дружи се с онима које „боли штикла” шта такозвана званична јавност каже. Милије му је да му најзад процвета лаванда у саксији коју држи на прозору, него да му уруче не знам које признање.
Заљубљен је у своју жену, гђу Пераграш, историчарку уметности, и стога потпуно равнодушан на уздисаје многих белосветских дама које такорећи падају у несвест кад он почне да приповеда занимљиво како само он уме. Једина особа која успева да га изнервира и избаци из жељеног такта, јесте бубњар београдске рок групе „Forlorn Wisp”. Иако скроман, професор А. Пераграш некако се навикао да има личног биографа који га прати као самураја мач. Уосталом, постоји и збирка прича чији је он главни јунак.
Учитељ детективске вештине, А. П. труди се да један део године проводи у Венецији, граду који га неодољиво привлачи. Сваки пут разоткрива бар један разлог зашто. На пример, недавно је открио да је његов најомиљенији колач управо онај који је у нека давна времена настао у Венету. Прави се од сецкане салате (црвеног радича), шећера, јаја, млевених бадема и... стругане шаргарепе. Шта мислите, зашто баш тај колач воли А. Пераграш?