Писали сте
ЈАПАНСКА УСПАВАНКА
Кад сам била девојчица, у школи сам учила дивну јапанску дечју песму. Сада ми је стално на уму... Чини ми се да се звала „Бамбусов лист” или нешто слично. Сећам се и мелодије, али сам речи заборавила. Да ли „Забавник” можда памти речи те песмице како бих научила своју унуку?
Унапред захвална
ВЕКА
Београд
Шушти, шушти бамбусов лист
Шушти, шушти бамбусов лист
поред мојег прозора,
ноћ се тихо спушта на град –
са небеских сводова!
Ла, ла, ла, ла, ла, ла ла,
Ноћ се тихо спушта на град –
са небеских сводова!
Свуда тихо почињу већ
да се пале звезде све
све је мирно, чују се тек –
звуци нежне песме те.
Ла, ла, ла, ла , ла, ла, ла
Све је мирно, чују се тек –
звуци нежне песме те.
КОСА ДО НОСА
Молим вас да ми одговорите да ли човечја коса непрекидно расте.
МАРКО
Инђија
Коса на људској глави не расте непрекидно. Стручњаци су утврдили да она неколико година расте, па се онда одређено време „одмара”. Потом опет неколико година расте, а затим мирује. Дерматолози – лекари специјалисти за кожу – тврде да је у сваком тренутку 85 одсто косе активно, односно да расте, а остали део је „на паузи”.
РИБА У БОЈИ
ОКОЛИНЕ
Да ли је истина да постоје рибе које, према околини, могу да мењају боју тела?
ИРЕНА
Бачка Паланка
Научници су утврдили да, поред водоземаца, и међу рибама има оних које поседују чудесну способност да боју тела мењају према околини. Та савршена одлика да се прикрију и буду „неуочљиве” помаже рибама да лакше дођу до плена, какве ситније рибе или планктона, али и да саме не постану нечији оброк.
Прави мајстори прикривачи су неке врсте пљоснатих риба, попут иверка, Platichithys flesus, који може изузетно брзо да промени боју, али и да дуго остане прилагођен околини. Огледи су показали да иверак, чак и ако се постави у воду с неком вештачки направљеном подлогом, за веома кратко време успева да се „стопи” с околином.
ШУМА КОЈА НЕСТАЈЕ
Молим вас да ми одговорите шта је игапо.
ПЕРА
Косјерић
У бразилској Амазонији, уз обале река, на подручјима која су током целе године влажна или поплављена развила се мешовита шума игапо. Висина стабала овде достиже двадесетак метара, а крошње различитог дрвећа надвијају се над водом. При повлачењу воде, после поплава, нестају велики делови игапа. Подлокане обале се руше, а у воду падају стабла која река односи. Шума непрестано нестаје и стално расте нова. Ширина игапа уз веће реке достиже 30–40 километара.
ТРЕЋА РУКА
Занима ме откуд назив хиландарској икони свете Богородице Тројеручице.
ТИЈАНА
Лозница
Необично поштована чудотворна икона свете Богородице у Хиландару, названа Тројеручица, према предању, припадала је светом Јовану Дамаскину (676–749). У време иконоборачких прогона у Византији, он је бранио слике светаца па му је одсечена шака. Дамаскин је своју обогаљену руку положио на икону и шака му је зарасла. Из захвалности према том чудотворном исцељењу, дао је да се направи шака од сребра и као трећу руку је приковао на икону свете Богородице. Отуда је икона добила назив Тројеручица.
Тројеручица је из Дамаска пренета у Јерусалим, где ју је нашао свети Сава, откупио и донео у Србију. После пропасти српске државне самосталности, Тројеручица је пренета у Хиландар. Тамо је настала легенда како је почетком 17. века, пошто хиландарски калуђери нису могли да се сложе у избору игумана, Тројеручица сама прешла из олтара и заузела игумански сто, а у визији је једном старом монаху рекла да ће од сада она управљати манастиром уместо игумана. Стога се од тада не бира игуман Хиландара, него само намесник – протоигуман, а све игуманске почасти припадају икони Тројеручици. Убрзо је углед Тројеручице толико порастао у православном свету да је њена копија, по жељи руског патријарха Никона, године 1661. године, с нарочитом свечаношћу, пренета из Хиландара у Москву. Успомену на тај дан руска црква слави 28. јуна.