3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
МЕКСИКО, МОРИСИ И ДУШИЦА
 |
Наша читатељка ДУШИЦА АДАМОВИЋ из Новог Сада, као ни многи други који нам се обраћају, није заборавила стари добри обичај писања „правих” писама. Није је мрзело да, постављајући питања, пресавије хартију, стави је у коверат и пошаље на познату, „Забавникову” адресу. Душицу занима: кад је први пут коришћен новац у облику какав данас познајемо, моли нас да јој нешто напишемо о енглеском певачу Морисију и да јој објаснимо значење и порекло имена града Мексика. Ево одговора, укратко.
Пре појаве новца, постојала је робна размена – ја теби дам, рецимо, краву, а ти мени заузврат џак пшенице. И у тим давним временима људима је било јасно да би било много згодније имати нешто што ће, само по себи, имати вредност, моћи дуго да траје и да се лако (пре)носи. Верује се да је први метални новац настао у Лидији око 650. године пре наше ере, у краљевству које се некада налазило у западном делу данашње Турске. Новац убрзо прихватају стари Грци, а потом и остали народи Средоземља и света. Папирни новац први пут се појављује у Кини од 7–8. века и, у том првобитном облику, користи до 1455. године. У Америци и Европи папирни новац појављује се од средине 17. века.
 |
Стивен Патрик Мориси, рођен 1959. године, познати је британски певач и композитор. На почетку каријере кратко се опробао у панк року, али се прочуо тек кад је постао члан групе „Смитс”. Кад се 1987. године група распала, Морисијева звезда наставила је самостално да осветљава музичко небо. Музички часопис „NME” проглашава Морисија најутицајнијим музичарем свих времена, а лист „Индипендент” пише да ће многе поп звезде вероватно тек после смрти доживети славу коју Мориси увелико ужива за живота.
 |
НЕКА НОВА МАРКА
 |
Први пут у историји поштанских марака код нас пуштена је у промет поштанска марка која је осмишљена и урађена као квадрат који се лепи окренут за 45 степени, чиме се добија утисак ромба и тиме марка добија нов занимљив облик и излази из оквира већ уобичајених поштанских марака.
У свету се већ годинама праве марке различитих облика (троугао, круг, ромб и разни неправилни облици), али то изискује велика улагања у опрему за штампу и дораду перфорисања и сечења, што некад вишеструко надмашује цену штампања поштанских марака класичних формата.
Ова нова поштанска марка направљена је без икаквих додатих улагања захваљујући нашем младом креатору марака, дизајнеру „Југомарке д. о. о.” Јакши Влаховићу, који је осмислио и ликовно-графички обликовао пригодну поштанску марку којом се обележава јубилеј – 50 година Међународне изложбе „Златно перо”. Занимљиво је и то што таква иновација настаје поводом Међународног бијенала илустрације „Златно перо”, у организацији Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, чији је Јакша Влаховић члан, а и вишегодишњи је учесник бијенала.
Ова поштанска марка од 21. септембра може да се купи на свим шалтерима пошта и у филателистичкој продавници „Југомарка” у Таковској улици број 7, у Београду.
Изложба „Златно перо” одржаће се у Галерији Цвијета Зузорић на Калемегдану у новембру 2009. године.
 |
НИКО КАО ГАНИМЕД
Занима ме који је највећи сателит у Сунчевом систему.
ЖИВОЈИН
Обреновац
Јупитеров сателит Ганимед, пречника 5262 километра, већи је од свих других у Сунчевом систему. За своју величину може да захвали дебелом омотачу од леда који се налази изнад његове стеновите унутрашњости.
Занимљиво је да и остала три најпознатија Јупитерова сателита (Ио, Европа и Калисто) имају стеновита језгра која су по величини слична Ганимедовом. Међутим, захваљујући Јупитеровом топлотном утицају, Ио и Европа немају дебеле ледене омотаче тако да су, без обзира на готово исту величину језгра, знатно мањи од Ганимеда (3630 и 3138 километара). У групу највећих сателита унутар Сунчевог система убраја се и наш Месец, пречника 3476 километара.
„ИГРАЛИ СЕ КОЊИ ВРАНИ”
 |
Овог лета боравио сам у Београду и имао прилике да видим многе његове знаменитости. Посебно су ми се допале бронзане фигуре пред зградом Скупштине, па бих вас молио да ми одговорите ко их је и када извајао.
БОРКО
Зајечар
Монументалне фигуре испред Дома Народне скупштине извајао је наш познати вајар Тома Росандић (1878–1959) крајем тридесетих година прошлог века. По стиху из једне народне песме, аутор је дело назвао „Играли се коњи врани”. Ове скулптуре коња који се играју с људима постављене су 1939. године.
 |
И ШАХ ЈЕ СПОРТ
Дуго сам био убеђен да шах није спорт, али ме један друг однедавно упорно уверава да ипак јесте. Пошто веома волим шах, а немам поуздане доказе да ли је или није проглашен за спорт, молим вас за прави одговор.
САША
Топола
Међународни олимпијски комитет (МОК), на седници одржаној у јуну 1999. године, одлучио је да шах званично призна као спорт, а највишу шаховску организацију (ФИДЕ) прихватио је као светску спортску федерацију. У складу с овом одлуком, шах је званично представљен као спорт у септембру 2000. године, на летњим Олимпијским играма у Сиднеју. Тада су, на слободном простору у олимпијском селу испод застава земаља учесница, два дана одржавана шаховска надметања која нису имала званичан такмичарски карактер.
 |
Овом представљању шаха у Сиднеју присуствовали су председник ФИДЕ Кирсан Иљумжинов, некадашња шаховска светска шампионка Нона Гаприндашвили и члан МОК-а Марк Ходлер. Том приликом велемајстори Вишванатан Ананд и Алексеј Широв одиграли су две партије (обе завршене ремијем), а после овог меча симултанку на двадесет табли приредио је тада најмлађи аустралијски интернационални мајстор Зонг Јан Жао.
