3320 25. 9. 2015.
Писали сте 3007
Ја волим ПТТ
ДВЕ „ЗВЕЗДИНЕ” ЗВЕЗДЕ
Молим вас да напишете нешто о некадашњим фудбалерима „Црвене звезде” Рефику Шабанаџовићу и Миодрагу Белодедићу и да објавите њихове фотографије.
МИХАИЛО
из Невесиња
Међу најславнијим играчима београдског фудбалског клуба „Црвена
звезда” налазе се и Рефик Шабанаџовић и Миодраг Белодедић, фудбалери који су заједно с овим клубом постигли највећи успех.
Рефик Шабанаџовић рођен је 2. августа 1965. године у Подгорици. Фудбал је почео да игра у клубу „Дечић” у месту Тузи, недалеко од родног града, да би после тога потписао за „Будућност” из Подгорице. Године 1984. прешао је у Сарајево и све до 1987. играо за „Жељезничар” кад је као искусан фудбалер прешао у београдску „Црвену звезду”.
Али, почетак каријере у великом клубу за њега је умало био трагичан. Наиме, на првенственој утакмици у Сарајеву између „Жељезничара” и „Црвене звезде” у судару с колегом Блажом Слишковићем доживео је тешку повреду после које је био у коми три дана.
С „Црвеном звездом” освојио је титулу првака Европе 1991. године. После чувене утакмице у Барију, кад су црвено-бели узели трофеј, Рефик Шабанаџовић отишао је у атински АЕК и с њим три пута био првак Грчке. Четири године касније потписао је уговор за други атински клуб, „Олимпијакос”, у коме је играо две сезоне.
Каријеру је окончао на америчком континенту играјући за „Канзас Сити”.
Миодраг Белодедић рођен је 20. маја 1964. године у месу Сокол, у Румунији. Прво искуство у игри с лоптом стекао је у фудбалском клубу „Стеауа” у коме је провео шест година, од 1982. до 1988. године.
Тешке године Чаушескуовог режима нагнале су Белодедића на ризичан подухват – илегалан прелазак из Румуније у Србију, земљу порекла. Иако су за младог, даровитог фудбалера били заинтересовани велики клубови – попут мадридског „Реала” и торинског „Јувентуса” – Белодедић се одлучио за „Црвену звезду”. Ту је током три године, од 1989. до 1992, постао „Звездина” звезда, и с клубом тријумфовао у Барију и Токију где су постали светски прваци.
Каријеру је наставио у шпанском клубу „Валенсија”, после три године заиграо је за „Ваљадолид” у коме је остао од 1994. до 1995. године, па годину дана у „Виљареалу”, две следеће у „Атланти”, да би од 1998. до 2001. поново био у румунској „Стеауи”.
Данас је селектор млађих категорија репрезентације Румуније .
КАНАРИНЦИ НА ОСТРВУ ПАСА
Одговорите ми, молим вас, како су Канарска острва добила име.
УРОШ
Добановци
Кад су 1402. године ступили на тло једног из групе острва вулканског
порекла у северном делу Атлантика, удаљеног 56 наутичких миља од Африке, шпански морепловци застали су на обали запрепашћени чудном мешавином звукова који су долазили из густих шума. С разних страна чули су наизменично лавеж паса и цвркут птица. Верујући у истинитост прича помораца, који су раније пловили тим подручјем, да на западу океана постоје острва на којима живе људи псећих глава, морнари су опрезно закорачили у унутрашњост острва. Међутим, испоставило се да у шуми живе бројни чопори паса и велика јата птица жутог или зеленкастожутог перја с црвенкастим пругама. Задивљени више изгледом и лавежом паса него певањем птица, Шпанци су у поморску карту унели назив Islas Canarias – Острва паса. Птице певачице из породице зеба, касније пренете у Европу, назване су канаринцима .
БЕС И ШКРГУТАЊЕ
Занима ме шта је то бруксизам.
СЛАЂАНА
Шабац
Бруксизмом се означава шкрипање или грчевито стискање зуба ван
функције жвакања. Познат је из најранијих времена и описиван као шкргутање зубима у стању нервне надражености или беса. Доказана је веза између шкрипања и стискања зуба и узбуђености. Бруксизам је, иначе, праћен прекомерним трошењем гризних површина круница зуба, као и боловима у виличном зглобу и мишићима за жвакање. Већина људи није свесна да шкрипи зубима, а процењује се да од тешких облика бруксизма пати око осам одсто особа на свету.
ДВЕ „ЗВЕЗДИНЕ” ЗВЕЗДЕ
Молим вас да напишете нешто о некадашњим фудбалерима „Црвене звезде” Рефику Шабанаџовићу и Миодрагу Белодедићу и да објавите њихове фотографије.
МИХАИЛО
из Невесиња
Међу најславнијим играчима београдског фудбалског клуба „Црвена
звезда” налазе се и Рефик Шабанаџовић и Миодраг Белодедић, фудбалери који су заједно с овим клубом постигли највећи успех.Рефик Шабанаџовић рођен је 2. августа 1965. године у Подгорици. Фудбал је почео да игра у клубу „Дечић” у месту Тузи, недалеко од родног града, да би после тога потписао за „Будућност” из Подгорице. Године 1984. прешао је у Сарајево и све до 1987. играо за „Жељезничар” кад је као искусан фудбалер прешао у београдску „Црвену звезду”.
Али, почетак каријере у великом клубу за њега је умало био трагичан. Наиме, на првенственој утакмици у Сарајеву између „Жељезничара” и „Црвене звезде” у судару с колегом Блажом Слишковићем доживео је тешку повреду после које је био у коми три дана.
С „Црвеном звездом” освојио је титулу првака Европе 1991. године. После чувене утакмице у Барију, кад су црвено-бели узели трофеј, Рефик Шабанаџовић отишао је у атински АЕК и с њим три пута био првак Грчке. Четири године касније потписао је уговор за други атински клуб, „Олимпијакос”, у коме је играо две сезоне.
Каријеру је окончао на америчком континенту играјући за „Канзас Сити”.
Миодраг Белодедић рођен је 20. маја 1964. године у месу Сокол, у Румунији. Прво искуство у игри с лоптом стекао је у фудбалском клубу „Стеауа” у коме је провео шест година, од 1982. до 1988. године.
Тешке године Чаушескуовог режима нагнале су Белодедића на ризичан подухват – илегалан прелазак из Румуније у Србију, земљу порекла. Иако су за младог, даровитог фудбалера били заинтересовани велики клубови – попут мадридског „Реала” и торинског „Јувентуса” – Белодедић се одлучио за „Црвену звезду”. Ту је током три године, од 1989. до 1992, постао „Звездина” звезда, и с клубом тријумфовао у Барију и Токију где су постали светски прваци.
Каријеру је наставио у шпанском клубу „Валенсија”, после три године заиграо је за „Ваљадолид” у коме је остао од 1994. до 1995. године, па годину дана у „Виљареалу”, две следеће у „Атланти”, да би од 1998. до 2001. поново био у румунској „Стеауи”.
Данас је селектор млађих категорија репрезентације Румуније .
КАНАРИНЦИ НА ОСТРВУ ПАСА
Одговорите ми, молим вас, како су Канарска острва добила име.
УРОШ
Добановци
Кад су 1402. године ступили на тло једног из групе острва вулканског
порекла у северном делу Атлантика, удаљеног 56 наутичких миља од Африке, шпански морепловци застали су на обали запрепашћени чудном мешавином звукова који су долазили из густих шума. С разних страна чули су наизменично лавеж паса и цвркут птица. Верујући у истинитост прича помораца, који су раније пловили тим подручјем, да на западу океана постоје острва на којима живе људи псећих глава, морнари су опрезно закорачили у унутрашњост острва. Међутим, испоставило се да у шуми живе бројни чопори паса и велика јата птица жутог или зеленкастожутог перја с црвенкастим пругама. Задивљени више изгледом и лавежом паса него певањем птица, Шпанци су у поморску карту унели назив Islas Canarias – Острва паса. Птице певачице из породице зеба, касније пренете у Европу, назване су канаринцима .БЕС И ШКРГУТАЊЕ
Занима ме шта је то бруксизам.
СЛАЂАНА
Шабац
Бруксизмом се означава шкрипање или грчевито стискање зуба ван
функције жвакања. Познат је из најранијих времена и описиван као шкргутање зубима у стању нервне надражености или беса. Доказана је веза између шкрипања и стискања зуба и узбуђености. Бруксизам је, иначе, праћен прекомерним трошењем гризних површина круница зуба, као и боловима у виличном зглобу и мишићима за жвакање. Већина људи није свесна да шкрипи зубима, а процењује се да од тешких облика бруксизма пати око осам одсто особа на свету. 
