3320 25. 9. 2015.
Писали сте 3006
Ја волим ПТТ
ХРИШЋАНИ, ВОЉНО!
Да ли је Милански едикт, који је хришћанима дозволио слободу вероисповести, објавио цар Константин или је то учинио цар Галерије?
АНА
Суботица
Почетком 4. века хришћанство у Римском царству прихватао је све већи број људи и његово ширење више није било могуће зауставити. Бројни људи на високим положајима у царству постајали су хришћани, којих је већ било у свим осталим друштвеним слојевима. Цар Константин, који је и сам вероватно био хришћанин, променио је политику према хришћанима и са својим савладарем Лицинијем 313. године донео Милански едикт. Овај спис је хришћанима али и свим осталим допуштао да следе веру коју желе, а то је царевима и свим њиховим поданицима требало да донесе наклоност Бога на небесима, а на земљи обједињавање различитих учења ради мира и јачања царства. Миланским едиктом хришћанство је изједначено с паганством, званичном вером Римског царства.
Овај спис имао је значајну претходницу у Едикту о толеранцији који је 311. године у Никомедији прогласио цар Галерије, последњи римски цар који је прогањао хришћане. Галерије је Едикт објавио са самртничке постеље. У њему даје опрост хришћанима који се, следећи своја уверења, нису покорили древним обичајима. У документу је стајало и ово: „У име тога опроста, нека моле свога Бога за наше спасење, за спас Републике и за свој град, како би Република могла и даље посвуда постојати јединствена, а они да би могли мирно живети у својим домовима”.
ГАЋИЦЕ КАТАРИНЕ МЕДИЧИ
Занима ме кад су људи почели да носе доњи веш. Ко је, на пример, „измислио” прве гаћице?
ТЕОДОРА ПОПОВИЋ
Београд
Прави доњи веш, дакле, део одеће који су људи обавезно носили и чешће мењали од осталих делова одеће, „рођен” је у старом Египту. Почеле су да га носе египатске припаднице лепшег пола, пре свих жене племенитог порекла. То су биле својеврсне тунике које су људи облачили испод оних које се виде. Биле су сашивене од тањег платна од спољашњих. Ту навику наследиле су и старогрчке жене. Могли бисмо их назвати египатским или грчким комбинезонима.
Занимљиво је да су стари Римљани измислили део доњег веша који је заправо претеча грудњака. Тај први грудњак био је сашивен од – коже! Личио је на каиш и његов задатак био је да „поклопи” женске груди како се не би истицале испод тунике. Постојала је и друга врста грудњака, такозвани „strophium” који је обавијао груди, али не тако да их спљошти. Више као врста заштите. Био је сашивен од платна.
Што се гаћица тиче, и Египћанке и Римљанке и Гркиње користиле су платно и њиме се обавијале. У шеснаестом веку племенита Катарина Медичи увела је моду ношења гаћица. У ствари, биле су то прилично велике гаће које су називали „mutandoni” (велике гаће). Значење ове речи латинског порекла подразумева „оно што се често мора мењати”. Врло је занимљиво да жене нису с радошћу прихватиле те шивене гаћице племените Катарине. Брзо су пале у заборав да би се поново појавиле стотинак година касније. Биле су дуге попут панталона и широке. Везивале су се око струка и чланака на ногама .
ХЕРИНА ОСВЕТА
Желим да знам зашто звезде Великих и Малих кола никад не залазе.
ЛАЗАР
Топола
Лако уочљива сазвежђа Великог и Малог медведа (Великих и Малих кола), на северној небеској хемисфери, често се користе за одређивање положаја брода на отвореном мору. Астрономи су одавно објаснили због чега ова сазвежђа никада не залазе испод хоризонта, односно не улазе у воде океана. Реч је, наиме, о циркумполарним звездама које стално круже изнад хоризонта јер им је деклинација (удаљеност од небеског екватора) већа од наших географских ширина.
Међутим, један стари грчки мит говори о богу прељубнику Зевсу који је своју љубавницу Калисто и ванбрачног сина Аркада пренео на небо, међу остале звезде, да их заштити од прогона своје љубоморне жене, богиње Хере. Преварена богиња није одустајала од прогона, али није знала где се у сазвежђу крију Калисто и Аркад, те је замолила бога и богињу мора, Океана и Тетиду, да свим сјајним и ужареним звездама ових сазвежђа забране улазак и освежење у хладним водама океана.
ХРИШЋАНИ, ВОЉНО!
Да ли је Милански едикт, који је хришћанима дозволио слободу вероисповести, објавио цар Константин или је то учинио цар Галерије?
АНА
Суботица
Почетком 4. века хришћанство у Римском царству прихватао је све већи број људи и његово ширење више није било могуће зауставити. Бројни људи на високим положајима у царству постајали су хришћани, којих је већ било у свим осталим друштвеним слојевима. Цар Константин, који је и сам вероватно био хришћанин, променио је политику према хришћанима и са својим савладарем Лицинијем 313. године донео Милански едикт. Овај спис је хришћанима али и свим осталим допуштао да следе веру коју желе, а то је царевима и свим њиховим поданицима требало да донесе наклоност Бога на небесима, а на земљи обједињавање различитих учења ради мира и јачања царства. Миланским едиктом хришћанство је изједначено с паганством, званичном вером Римског царства.
Овај спис имао је значајну претходницу у Едикту о толеранцији који је 311. године у Никомедији прогласио цар Галерије, последњи римски цар који је прогањао хришћане. Галерије је Едикт објавио са самртничке постеље. У њему даје опрост хришћанима који се, следећи своја уверења, нису покорили древним обичајима. У документу је стајало и ово: „У име тога опроста, нека моле свога Бога за наше спасење, за спас Републике и за свој град, како би Република могла и даље посвуда постојати јединствена, а они да би могли мирно живети у својим домовима”.
ГАЋИЦЕ КАТАРИНЕ МЕДИЧИ
Занима ме кад су људи почели да носе доњи веш. Ко је, на пример, „измислио” прве гаћице?
ТЕОДОРА ПОПОВИЋ
Београд
Прави доњи веш, дакле, део одеће који су људи обавезно носили и чешће мењали од осталих делова одеће, „рођен” је у старом Египту. Почеле су да га носе египатске припаднице лепшег пола, пре свих жене племенитог порекла. То су биле својеврсне тунике које су људи облачили испод оних које се виде. Биле су сашивене од тањег платна од спољашњих. Ту навику наследиле су и старогрчке жене. Могли бисмо их назвати египатским или грчким комбинезонима.Занимљиво је да су стари Римљани измислили део доњег веша који је заправо претеча грудњака. Тај први грудњак био је сашивен од – коже! Личио је на каиш и његов задатак био је да „поклопи” женске груди како се не би истицале испод тунике. Постојала је и друга врста грудњака, такозвани „strophium” који је обавијао груди, али не тако да их спљошти. Више као врста заштите. Био је сашивен од платна.
Што се гаћица тиче, и Египћанке и Римљанке и Гркиње користиле су платно и њиме се обавијале. У шеснаестом веку племенита Катарина Медичи увела је моду ношења гаћица. У ствари, биле су то прилично велике гаће које су називали „mutandoni” (велике гаће). Значење ове речи латинског порекла подразумева „оно што се често мора мењати”. Врло је занимљиво да жене нису с радошћу прихватиле те шивене гаћице племените Катарине. Брзо су пале у заборав да би се поново појавиле стотинак година касније. Биле су дуге попут панталона и широке. Везивале су се око струка и чланака на ногама .
ХЕРИНА ОСВЕТА
Желим да знам зашто звезде Великих и Малих кола никад не залазе.
ЛАЗАР
Топола
Лако уочљива сазвежђа Великог и Малог медведа (Великих и Малих кола), на северној небеској хемисфери, често се користе за одређивање положаја брода на отвореном мору. Астрономи су одавно објаснили због чега ова сазвежђа никада не залазе испод хоризонта, односно не улазе у воде океана. Реч је, наиме, о циркумполарним звездама које стално круже изнад хоризонта јер им је деклинација (удаљеност од небеског екватора) већа од наших географских ширина.
Међутим, један стари грчки мит говори о богу прељубнику Зевсу који је своју љубавницу Калисто и ванбрачног сина Аркада пренео на небо, међу остале звезде, да их заштити од прогона своје љубоморне жене, богиње Хере. Преварена богиња није одустајала од прогона, али није знала где се у сазвежђу крију Калисто и Аркад, те је замолила бога и богињу мора, Океана и Тетиду, да свим сјајним и ужареним звездама ових сазвежђа забране улазак и освежење у хладним водама океана.
