3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ЦВЕТОМ ДА ТИ КАЖЕМ
Пратим редовно „Забавникову” рубрику „Говор биља”, па ме занима зашто људи неком цвећу придају одређена значења.
Поздрав од
НЕМАЊЕ
Београд
Цвеће, уосталом као и читав биљни свет, од најдавнијих времена представља својеврсну слику света, његово огледало. Рађање, цветање, обнављање живота, смењивање годишњих доба, разнобојне цветне крунице, биљни плодови који пупе, ничу, суше се или опадају, нестају... да би се поново родили. Биљни свет, са својим највеличанственијим представницима – цветовима, прихваћен је као очигледно оличење онога што се догађа током људског века.
У најстаријим митовима, цвеће се помиње као нека врста „заштитног знака” одређеног божанства. У зависности од тога шта је то божанство представљало за људе, и цвет је добијао посебно значење. Сходно томе, за различите обреде није коришћено исто цвеће, већ само прикладно. Једно је изражавало радост, друго тугу... О значењу цвећа говори се и у Библији, о томе пева и Овидије, пише Лукреције... У Библији, на пример, бадем је описан као знак новог живота, а љиљан као симбол душевне чистоте и љубави („Песма над песмама”). Занимљиво је да је хришћанска црква на почетку избегавала употребу цвећа, посебно у литургији, вероватно да би се на тај начин оградила од паганских обичаја. Онда је цвеће полако давало обрисе слици рајског живота.
Укратко, од древних времена свака култура неговала је свој „цветни језик”, сопствено „читање” значења појединих цветова, донекле зависно и од поднебља, веровања и обичаја. Као почетак „говора биља” сматра се тренутак кад је човек приметио да је живот биљака, на известан начин, сличан – људском.
КЛЕОПАТРИНА ИГЛА НЕ БОДЕ
Да ли можеш нешто подробније да ми кажеш о обелиску који се налази у Паризу, а познат је под именом „Клеопатрина игла”?
РАДОСАВ МАРКОВИЋ
Краљево
У свету постоје три обелиска који се зову „Клеопатрина игла”. Осим у Паризу, два, настала као пар, красе Лондон и Њујорк. Ти четвртасти камени стубови, сужени при врху, који су сада у главном граду Велике Британије и у Великој јабуци, првобитно су подигнути у древном египатском граду Хелиополису, по налогу владара Тутмоса III, око 1450. године пре наше ере. Од црвеног су гранита, високи двадесет један метар и тешки око сто осамдесет тона. Хијероглифи на њима уклесани су два века касније, за време владавине Рамзеса III. Све до 19. века стајали су у Александрији. Мухамед Али, тадашњи владар Египта и Судана, 1826. године прво је један од та три обелиска поклонио народу Француске. Тек седам година касније, обелиск је постављен на месту где су 1793. године на гиљотини погубљени Луј XVI и Марија Антоанета, на данашњем тргу Конкорд. Иако није настао за време Клеопатрине владавине (69–30. п. н. е), него више од хиљаду година раније, у Граду светлости овај камени стуб постао је познат као „Клеопатрина игла”. Кад су 1878. године на обалу Темзе и 1881. године у њујоршки Централ парк допремљени и подигнути три хиљаде триста година стари обелисци, убрзо су постали познати под истим именом као и онај у Паризу.
МИЛОСРДНА СМРТ
Молимо те да нам кажеш шта је то еутаназија. На кабловском каналу „Планета животиња” често гледамо емисије о спасавању угрожених животиња у различитим америчким градовима. Кад се, рецимо, ради о сувише насилном псу или тешко оболелој животињи, они је, како кажу, „хумано еутаназирају”.
МАРКО & ЈАНКО
Пожега
Еутаназија је кованица од две грчке речи и значи лаку и брзу смрт. Мисли се на окончање нечијег живота на што безболнији и бржи начин. Овај појам помиње још Хипократ (460–370. п. н. е), отац медицине. У старој Грчкој као и у древном Риму сматрало се да нечији живот никако не треба да се продужава уколико је у питању тешко болесна особа или човек који више не жели да живи. О еутаназији је говорио и Томас Мор (1478–1535), чувени енглески државник, иначе истакнути ренесансни хуманиста. У замишљеној држави коју назива „Утопија” Мор се залаже за прекраћивање мука сваком ко из одређених разлога сматра да не треба више да хода овом планетом. О озакоњивању еутаназије расправља се у многим државама света већ деценијама, али је мало земаља које су је прихватиле. У неком виду спровођење еутаназије законски је прихваћено само у Белгији, Луксембургу, Холандији, Швајцарској, на Тајланду и у америчким државама Орегон и Вашингтон.
Кад су у питању животиње, одлука да им се прекрате муке знатно се лакше доноси. Нажалост или на срећу?
МРАВИ ЗА КУПАЊЕ
Чуо сам да се неке птице купају другачије од свих осталих, па бих вас молио да нешто напишете о томе.
ЖАРКО
Борча
Већина птица одржава чистоћу купањем у води, али има и оних, као што су кокоши, фазани, препелице, које чистоћу одржавају купањем у песку или прашини. Најчуднији поступак одржавања хигијене, ипак, примењују чворци и вране – купањем мравима. Оне се купају на местима која врве од мрава. Понекад узму мраве у кљун, згњече их и ћушну себи у перје, а мравља киселина делује као инсектицид и освежава перје.
 |
Пратим редовно „Забавникову” рубрику „Говор биља”, па ме занима зашто људи неком цвећу придају одређена значења.
Поздрав од
НЕМАЊЕ
Београд
Цвеће, уосталом као и читав биљни свет, од најдавнијих времена представља својеврсну слику света, његово огледало. Рађање, цветање, обнављање живота, смењивање годишњих доба, разнобојне цветне крунице, биљни плодови који пупе, ничу, суше се или опадају, нестају... да би се поново родили. Биљни свет, са својим највеличанственијим представницима – цветовима, прихваћен је као очигледно оличење онога што се догађа током људског века.
У најстаријим митовима, цвеће се помиње као нека врста „заштитног знака” одређеног божанства. У зависности од тога шта је то божанство представљало за људе, и цвет је добијао посебно значење. Сходно томе, за различите обреде није коришћено исто цвеће, већ само прикладно. Једно је изражавало радост, друго тугу... О значењу цвећа говори се и у Библији, о томе пева и Овидије, пише Лукреције... У Библији, на пример, бадем је описан као знак новог живота, а љиљан као симбол душевне чистоте и љубави („Песма над песмама”). Занимљиво је да је хришћанска црква на почетку избегавала употребу цвећа, посебно у литургији, вероватно да би се на тај начин оградила од паганских обичаја. Онда је цвеће полако давало обрисе слици рајског живота.
Укратко, од древних времена свака култура неговала је свој „цветни језик”, сопствено „читање” значења појединих цветова, донекле зависно и од поднебља, веровања и обичаја. Као почетак „говора биља” сматра се тренутак кад је човек приметио да је живот биљака, на известан начин, сличан – људском.
 |
КЛЕОПАТРИНА ИГЛА НЕ БОДЕ
Да ли можеш нешто подробније да ми кажеш о обелиску који се налази у Паризу, а познат је под именом „Клеопатрина игла”?
РАДОСАВ МАРКОВИЋ
Краљево
У свету постоје три обелиска који се зову „Клеопатрина игла”. Осим у Паризу, два, настала као пар, красе Лондон и Њујорк. Ти четвртасти камени стубови, сужени при врху, који су сада у главном граду Велике Британије и у Великој јабуци, првобитно су подигнути у древном египатском граду Хелиополису, по налогу владара Тутмоса III, око 1450. године пре наше ере. Од црвеног су гранита, високи двадесет један метар и тешки око сто осамдесет тона. Хијероглифи на њима уклесани су два века касније, за време владавине Рамзеса III. Све до 19. века стајали су у Александрији. Мухамед Али, тадашњи владар Египта и Судана, 1826. године прво је један од та три обелиска поклонио народу Француске. Тек седам година касније, обелиск је постављен на месту где су 1793. године на гиљотини погубљени Луј XVI и Марија Антоанета, на данашњем тргу Конкорд. Иако није настао за време Клеопатрине владавине (69–30. п. н. е), него више од хиљаду година раније, у Граду светлости овај камени стуб постао је познат као „Клеопатрина игла”. Кад су 1878. године на обалу Темзе и 1881. године у њујоршки Централ парк допремљени и подигнути три хиљаде триста година стари обелисци, убрзо су постали познати под истим именом као и онај у Паризу.
МИЛОСРДНА СМРТ
 |
Молимо те да нам кажеш шта је то еутаназија. На кабловском каналу „Планета животиња” често гледамо емисије о спасавању угрожених животиња у различитим америчким градовима. Кад се, рецимо, ради о сувише насилном псу или тешко оболелој животињи, они је, како кажу, „хумано еутаназирају”.
МАРКО & ЈАНКО
Пожега
Еутаназија је кованица од две грчке речи и значи лаку и брзу смрт. Мисли се на окончање нечијег живота на што безболнији и бржи начин. Овај појам помиње још Хипократ (460–370. п. н. е), отац медицине. У старој Грчкој као и у древном Риму сматрало се да нечији живот никако не треба да се продужава уколико је у питању тешко болесна особа или човек који више не жели да живи. О еутаназији је говорио и Томас Мор (1478–1535), чувени енглески државник, иначе истакнути ренесансни хуманиста. У замишљеној држави коју назива „Утопија” Мор се залаже за прекраћивање мука сваком ко из одређених разлога сматра да не треба више да хода овом планетом. О озакоњивању еутаназије расправља се у многим државама света већ деценијама, али је мало земаља које су је прихватиле. У неком виду спровођење еутаназије законски је прихваћено само у Белгији, Луксембургу, Холандији, Швајцарској, на Тајланду и у америчким државама Орегон и Вашингтон.
Кад су у питању животиње, одлука да им се прекрате муке знатно се лакше доноси. Нажалост или на срећу?
 |
МРАВИ ЗА КУПАЊЕ
Чуо сам да се неке птице купају другачије од свих осталих, па бих вас молио да нешто напишете о томе.
ЖАРКО
Борча
Већина птица одржава чистоћу купањем у води, али има и оних, као што су кокоши, фазани, препелице, које чистоћу одржавају купањем у песку или прашини. Најчуднији поступак одржавања хигијене, ипак, примењују чворци и вране – купањем мравима. Оне се купају на местима која врве од мрава. Понекад узму мраве у кљун, згњече их и ћушну себи у перје, а мравља киселина делује као инсектицид и освежава перје.
