Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте


НАПУНИ СЕ ВИТАМИНИМА
Имаш ли неки предлог како да се у овом времену вируса заштитим и напуним витаминима, а да то не буде уобичајеним чајевима и напицима који су ми већ додијали?
ВЛАТКО
из Ужица


Лекари кажу да се отпорност организма подстиче разним воћним напицима, пуним витамина и минерала, али да је најважније да човек буде одморан, наспаван и сит. Зато ујутро за доручак обавезно треба појести нешто калорично, али не тешко. Ручак треба да буде јачи, вечера лака. Током дана треба пити што више течности, разних напитака и чајева.
Ево предлога како се спремају неки од њих.
Сок од поморанџе и грејпфрута
Потребне су три поморанџе и један црвени грејпфрут. Пресећи их попола, исцедити у чашу и разблажити водом.
Треба ли напоменути да су ови агруми, поготово црвени грејпфрут, пуни витамина Це, али и витамина А и биљних влакана?
Чај од ђумбира и лимуна
Ђумбир, познат као тропска зачинска биљка, има и лековита својства на која су се ослањали древни Кинези. Љуткастог укуса, ђумбир, између осталог, има и антисептичко дејство и смирује кашаљ. Мешавина с лимуном и медом још више поспешује делотворност.
Чај се прави од комада свежег корена ђумбира, дужине пет центиметара, сока од једног лимуна, меда по укусу и, наравно, вреле воде. Припрема се тако што се ђумбир ољушти и исецка, преко њега се сипа прокључала вода из чајника и остави да одстоји. Потом се исцеди лимун, сок дода чају и заслади медом по укусу.


ДА СЕ ОКИТИМО
Кад је почело украшавање накитом?
БРАНИСЛАВ
из Београда


Потреба човека да се улепша и окити вероватно је стара колико и свест о постојању људске врсте. Верује се да су људи од памтивека сакупљали лепе шкољке, каменчиће или какве занимљиве кости и биљке и од њих правили украсе за тело, косу, руке. О томе постоје и археолошки докази. Бројни гробови мушкараца и жена на тлу Европе и Азије, који потичу из каменог доба, 30.000 година пре наше ере, садрже велики број украса – огрлица од животињских зуба, наруквица и привесака од кљова мамута.
Финија израда накита почела је пред крај каменог доба. На Блиском истоку, у шестом миленијуму пре наше ере, израђиване су огрлице од перли начињених од љуспица опсидијана, тврдог црног вулканског стакла.
Огрлица нађена у Арпахијаху, у северном Ираку, стара 7000 година, подсећа на накит какав се и данас носи. Иако је направљена од љуспица опсидијана, углачаних с једне стране, лоптица од глине, шкољки којима је уклоњена задња страна и каменог привеска, заиста је изузетна рукотворина. Посебно задивљује што су лоптице од опсидијана биле пробушене кроз средину.


ВЕНЕЦИЈА ИСТОКА
Који град је познат као „Венеција Истока”? У питању је опклада.
ВАЊА и МАЈА
Ваљево


Бангкок, главни град Краљевине Тајланд, познат је још и као „Венеција Истока”. Овај град, који званично броји осам, а верује се да заправо има петнаест милиона становника, лежи на многобројним каналима, баш као и италијански град Венеција. Отуда и назив. Иначе, Бангкок је у Гинисовој књизи рекорда уписан као место с најдужим именом. Церемонијално име тајландске престонице састављено је од 168 слова. У преводу, Бангкок се званично зове: град анђела, велики град, град вечни драгуљ, непобедиви град бога Индре, главни град који краси девет драгоцених драгуља, град среће који обилује величанственим краљевским дворцима сличним небеском пребивалишту у коме влада реинкарнација бога, град који је даровао Индра, а саградио Вишнукам. Житељи овог јединственог града махом се хвале да с лакоћом могу да „изрецитују” пуно име своје престонице.

ПАНДИН ЛАЖНИ ПАЛАЦ
Чуо сам да панда на предњим шапама има по шест прстију па ме занима зашто.
НИКОЛА
Зрењанин


Џиновске панде црно-беле боје су, у ствари, врста ракуна из породице прамедведа. Оне живе на висини од 1500 до 3000 метара, у бамбусовим шумама у Кини, и имају по шест прстију на обе предње шапе. Реч је о кости која се није нормално развила код ручног зглоба и која заправо постоји код многих врста, па чак и код човека, али не прелази величину зрна грашка. Развој те кости код панде вероватно потиче из раздобља кад је од месоједа прелазила на биљоједе и кад јој је било потребно да се вере по дрвећу и дохвати бамбусове стабљике да би се прехранила. Сврха овог лажног палца није довољно позната. Један јапански зоолог из Музеја за науку у Токију доказао је да та кост није независно покретљива као сваки други прст. Она је, у ствари, део коштане целине коју чине две кости: мета корена шаке код длана и радијалног корена шаке који се налази код зглоба. Лажни палац пандама омогућава да с великом спретношћу, попут штипаљке, баратају предметима и храном.