ja volim ptt 3018
Ја волим ПТТ
НИЈЕ ИМ ДО ПИСАЊА
Молим вас да ми објасните какви су то ствараоци „сократовског типа”.
РАДОМИР
Параћин
Велики антички мислилац Сократ (469–399. пре н. е) био је зачетник филозофије оригиналне не само по садржини већ и по начину излагања. Мада је имао велику, незваничну школу с већим бројем поклоника и следбеника, Сократ није забележио (нити објавио) ни једну једину мисао. Оно што је надживело векове записали су његови ученици и савременици, пре свега Платон, а потом и други грчки мудраци, као Ксенофан, Тимон и Есхин.
Сократ је сматрао да је истина најмоћнија, а да свако људско биће треба сопственим умом да је открије, као и да све оно што вреди не само што неће бити изгубљено, већ ће се потврђивати и развијати у свету савременика и генерација које долазе. Данас се за поједине људе од науке и ствараоце који не воле да пишу и објављују, а врсни су професори, предавачи и полемичари и живо учествују у педагошко-научном, културном, уметничком и јавном животу, често каже да су сократовски тип, односно „усмени ствараоци” .
БАЛЗАМ ЗА ДУШУ
Занима ме како неиспаваност утиче на поступке и понашање људи.
ДРАГАН
Кучево
Још је грчки филозоф Аристотел истицао да је спавање „намењено одржавању живих бића”, док је Шекспир о спавању певао као о „балзаму болесних душа”. Наука, пак, доказује да је спавање неопходно и здравима, јер већ после једне непроспаване ноћи не могу успешно да обављају послове за које су потребни пажња и усредсређеност. У једном немачком огледу, двојицу студената добровољаца држали су будне скоро пет дана, при чему је то при крају било једва изводљиво јер су спавали стојећи и отворених очију (што је утврђено мерењем можданих таласа – ЕЕГ). Пошто су за то време решавали одређене тестове, могло се утврдити да је већ после 21 часа неспавања почела знатно да им опада способност прилагођавања, усредсређености и пажње. Могли су успешно да решавају једино једноставне задатке. Уз то, с порастом замора, непрестано им је расла раздражљивост, свадљивост и неповерење, а постајали су тако плашљиви да су се трзали на сваки звук. Ови налази посебно су важни за возаче аутомобила, јер се појединци каткад усуђују да возе и после двадесетак сати неспавања.
КОВЕНТРИ, ГРАД СТРАДАЛНИК
За који догађај је везан и шта значи израз „ковентровање”?
ЈАНКО
Коцељева
У Другом светском рату су, од тешких бомбардовања немачког Луфтвафеа, страдала политичка и привредна средишта многих земаља, попут Варшаве, Ковентрија, Лондона, Београда и других градова. Ковентри је бомбардован у ноћи 14/15. новембра 1940. године, кад су бомбардери у таласима нападали град и околне фабрике и готово га потпуно разорили. Тако је и настао појам „ковентровање”, односно „ковентрирано”, за нешто што је сасвим уништено, попут овог енглеског града.
Те ноћи 437 немачких бомбардера бацило је 56 тона запаљивих бомби, 394 тоне разорних (међу њима је било и тешких за рушење блокова зграда) и 127 тешких мина на падобранима. Осим градских четврти, порушено је и запаљено дванаест ваздухопловних, уз девет других фабрика у околини. Касније је Луфтвафе варварским ваздушним нападима разорио и Београд. Пошто су ова два града доживела сличну судбину, после рата је дошло до братимљења Ковентрија и Београда, као савезника и сапатника из рата .
НИЈЕ ИМ ДО ПИСАЊА

Молим вас да ми објасните какви су то ствараоци „сократовског типа”.
РАДОМИР
Параћин
Велики антички мислилац Сократ (469–399. пре н. е) био је зачетник филозофије оригиналне не само по садржини већ и по начину излагања. Мада је имао велику, незваничну школу с већим бројем поклоника и следбеника, Сократ није забележио (нити објавио) ни једну једину мисао. Оно што је надживело векове записали су његови ученици и савременици, пре свега Платон, а потом и други грчки мудраци, као Ксенофан, Тимон и Есхин.
Сократ је сматрао да је истина најмоћнија, а да свако људско биће треба сопственим умом да је открије, као и да све оно што вреди не само што неће бити изгубљено, већ ће се потврђивати и развијати у свету савременика и генерација које долазе. Данас се за поједине људе од науке и ствараоце који не воле да пишу и објављују, а врсни су професори, предавачи и полемичари и живо учествују у педагошко-научном, културном, уметничком и јавном животу, често каже да су сократовски тип, односно „усмени ствараоци” .

Занима ме како неиспаваност утиче на поступке и понашање људи.
ДРАГАН
Кучево
Још је грчки филозоф Аристотел истицао да је спавање „намењено одржавању живих бића”, док је Шекспир о спавању певао као о „балзаму болесних душа”. Наука, пак, доказује да је спавање неопходно и здравима, јер већ после једне непроспаване ноћи не могу успешно да обављају послове за које су потребни пажња и усредсређеност. У једном немачком огледу, двојицу студената добровољаца држали су будне скоро пет дана, при чему је то при крају било једва изводљиво јер су спавали стојећи и отворених очију (што је утврђено мерењем можданих таласа – ЕЕГ). Пошто су за то време решавали одређене тестове, могло се утврдити да је већ после 21 часа неспавања почела знатно да им опада способност прилагођавања, усредсређености и пажње. Могли су успешно да решавају једино једноставне задатке. Уз то, с порастом замора, непрестано им је расла раздражљивост, свадљивост и неповерење, а постајали су тако плашљиви да су се трзали на сваки звук. Ови налази посебно су важни за возаче аутомобила, јер се појединци каткад усуђују да возе и после двадесетак сати неспавања.
КОВЕНТРИ, ГРАД СТРАДАЛНИК

За који догађај је везан и шта значи израз „ковентровање”?
ЈАНКО
Коцељева
У Другом светском рату су, од тешких бомбардовања немачког Луфтвафеа, страдала политичка и привредна средишта многих земаља, попут Варшаве, Ковентрија, Лондона, Београда и других градова. Ковентри је бомбардован у ноћи 14/15. новембра 1940. године, кад су бомбардери у таласима нападали град и околне фабрике и готово га потпуно разорили. Тако је и настао појам „ковентровање”, односно „ковентрирано”, за нешто што је сасвим уништено, попут овог енглеског града.
Те ноћи 437 немачких бомбардера бацило је 56 тона запаљивих бомби, 394 тоне разорних (међу њима је било и тешких за рушење блокова зграда) и 127 тешких мина на падобранима. Осим градских четврти, порушено је и запаљено дванаест ваздухопловних, уз девет других фабрика у околини. Касније је Луфтвафе варварским ваздушним нападима разорио и Београд. Пошто су ова два града доживела сличну судбину, после рата је дошло до братимљења Ковентрија и Београда, као савезника и сапатника из рата .