3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
СЛАТКОВОДНЕ БИСЕРНИЦЕ
Занима ме да ли и слатководне шкољке могу да праве бисере.
РАДМИЛА
Барајево
Да. Две врсте слатководних шкољки, Unio pictorum и Margaritana margaritifera, које живе и код нас, стварају бисер. Кад неко страно тело упадне у унутрашњост шкољке, њен плашт почне да лучи седефасту материју која обавија страну честицу и ствара бисер. Међутим, бисери слатководних шкољки слабијег су квалитета од бисера правих шкољки бисерница из рода Pinctada.
ТАЈНА НАД ТАЈНАМА
Можеш ли да ми одговориш на питање од чега се прави „кока-кола”?
ДУЊА БАДЊАР
Бачко Добро Поље
Кад бисмо знали како тачно гласи рецепт за „кока-колу”, били бисмо врло моћни. Формула, односно рецепт за прављење „кока-коле” најстроже је чувана тајна истоименог предузећа. Реч је о такозваном интелектуалном власништву, добро чуваној тајни која је знана тек неколицини запослених.
Ипак, обратили смо се домаћој испостави овог предузећа и ево шта су нам одговорили:
Чувена формула најомиљенијег напитка на свету настала је 1886. године у Атланти, кад је фармацеут др Џон Пембертон осмислио пиће које ће утолити жеђ, освежити организам и пружити му додатну енергију.
Од тада до данас, „кока-кола”, произведена у више од двеста земаља на свету, садржи исто – газирану воду за освежење, шећер за сласт, кофеин и фосфорну киселину за укус, карамел за боју и природне ароме од пробраних биљака и зачина. Зачини који се користе за ову свеобухватну мешавину до данас су остали исти – екстракти биља, воћа, ванила и зачини.
Оно што много људи не зна, јесте да др Џон Пембертон тада није сматрао да је потребно да овом напитку додаје вештачке боје и конзервансе, а тако је остало и до данас.
Све у свему, тајна рецепта за „кока-колу” слична је тајни најбољег рецепта за мајсторију наше маме или баке – чак и ако знамо све састојке и радимо по њиховом упутству, резултат никад није као кад га оне направе. У питању је уметност процене количине и размере састојка који даје тај непоновљиви укус домаће кулинарске мајсторије или „кока-коле”.
КИПЛИНГ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ
Моје име је Марко и студент сам Филолошког факултета у Београду, одсек англистика. Својевремено сте објавили превод песме „Ако” Радјарда Киплинга, упоредним истраживањем закључио сам да ми се, поред бројних превода те песме, ипак највише допада управо онај из „Забавника”. Нажалост, тај примерак часописа више немам, а волео бих да дођем до тог превода.
МАРКО АНТОНИЈЕВИЋ
Београд
Превод песме „Ако” (If) Радјарда Киплинга (1865–1936) објављен је 10. маја 1996. године у „Забавнику” број 2309. У тексту је објашњено да је песма откривена сасвим случајно, на пожутелом парчету хартије окаченом на зиду библиотеке за педагогију Филозофског факултета у Београду. Био је то лист извађен из неког старог броја часописа „Педагогија”. Упркос труду редакције, није било могуће ући у траг и открити ко је превео ту Киплингову песму, за коју многи мисле да је једна од најлепших икад написаних. За дивно чудо, кад смо поново упоредили тај превод песме „Ако” с оригиналом, изненађење није изостало. Испоставило се да је непознати преводилац, очигледно понет лепотом Киплингових стихова, дао себи песничку слободу и доста лежерно, често одступајући од оригинала, превео „If”. Можда се ипак треба подсетити тог превода који се, наглашавамо, појавио пре него што је Киплингова песма постала и код нас веома позната и ушла чак и у читанке за више разреде основне школе (постоји превод, рецимо, у читанки за 7. разред).
Ако
(„Забавник”, број 2309)
Ако можеш да видиш уништено дело свог живота
и без једне речи да га поново градиш
или без уздаха или протеста
поднесеш губитак онога што си дуго чекао.
Ако можеш да будеш заљубљен али не и луд од љубави
ако можеш да будеш јак а да ипак останеш нежан
да не мрзиш оне који тебе мрзе
а да се ипак бориш и браниш.
Ако можеш да слушаш како твоје речи
изврћу неваљалци да раздраже глупане
и да чујеш како луда уста о теби лажу
а да сам не кажеш ни једне лажи.
Ако можеш да сачуваш достојанство и главу
ако можеш да будеш скроман
иако си саветодавац краљева
ако можеш да волиш своје пријатеље као браћу
а да ти ниједан не буде све и сва.
Ако знаш да размишљаш да посматраш и упознајеш
а да никада не постанеш скептик и рушилац
ако можеш да сањариш а да ти сан не буде господар
да мислиш а да на будеш само маштало.
Ако можеш да будеш чврст али никад диваљ
ако можеш да будеш добар
ако можеш да будеш паметан
а да ниси чистунац ни ситничар.
Ако можеш да задобијеш победу после пораза
а да те две варке подједнако примиш
ако можеш да сачуваш храброст и главу
када је сви остали изгубе?
Тада ће краљеви, богови, срећа и победа
бити заувек твоји послушни робови
и оно што више вреди него сви краљеви и сва слава
БИЋЕШ ЧОВЕК, СИНЕ МОЈ.
МОЈА УНИЦЕФ ЧЕСТИТКА
У Србији, Уницеф ће обележити 60 година рада на програму честитки, заједно с децом Србије, уз учешће ученика основних школа. У сарадњи с Министарством просвете, и уз подршку „Политикиног Забавника”, ученици су позвани да насликају рад.
„Моја Уницеф честитка” и напишу најлепше новогодишње поруке. Најлепши школски радови биће послати Уницефу, а посебна комисија изабраће три најлепше честитке и три најлепше новогодишње поруке.
Три првопласирана рада на ликовном и литерарном конкурсу биће изложена на главној прослави која ће се одржати у току децембра у Београду. Ови радови биће објављени у „Политикином Забавнику” који ће посебно пратити нашу акцију. За ученике чији радови освоје прва три места у обе категорије припремљене су вредне награде.
„Политикин Забавник” објавиће ове радове у свом новогодишњем броју.
Занима ме да ли и слатководне шкољке могу да праве бисере.
РАДМИЛА
Барајево
 |
ТАЈНА НАД ТАЈНАМА
Можеш ли да ми одговориш на питање од чега се прави „кока-кола”?
ДУЊА БАДЊАР
Бачко Добро Поље
 |
Ипак, обратили смо се домаћој испостави овог предузећа и ево шта су нам одговорили:
Чувена формула најомиљенијег напитка на свету настала је 1886. године у Атланти, кад је фармацеут др Џон Пембертон осмислио пиће које ће утолити жеђ, освежити организам и пружити му додатну енергију.
Од тада до данас, „кока-кола”, произведена у више од двеста земаља на свету, садржи исто – газирану воду за освежење, шећер за сласт, кофеин и фосфорну киселину за укус, карамел за боју и природне ароме од пробраних биљака и зачина. Зачини који се користе за ову свеобухватну мешавину до данас су остали исти – екстракти биља, воћа, ванила и зачини.
Оно што много људи не зна, јесте да др Џон Пембертон тада није сматрао да је потребно да овом напитку додаје вештачке боје и конзервансе, а тако је остало и до данас.
 |
КИПЛИНГ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ
Моје име је Марко и студент сам Филолошког факултета у Београду, одсек англистика. Својевремено сте објавили превод песме „Ако” Радјарда Киплинга, упоредним истраживањем закључио сам да ми се, поред бројних превода те песме, ипак највише допада управо онај из „Забавника”. Нажалост, тај примерак часописа више немам, а волео бих да дођем до тог превода.
МАРКО АНТОНИЈЕВИЋ
Београд
 |
Превод песме „Ако” (If) Радјарда Киплинга (1865–1936) објављен је 10. маја 1996. године у „Забавнику” број 2309. У тексту је објашњено да је песма откривена сасвим случајно, на пожутелом парчету хартије окаченом на зиду библиотеке за педагогију Филозофског факултета у Београду. Био је то лист извађен из неког старог броја часописа „Педагогија”. Упркос труду редакције, није било могуће ући у траг и открити ко је превео ту Киплингову песму, за коју многи мисле да је једна од најлепших икад написаних. За дивно чудо, кад смо поново упоредили тај превод песме „Ако” с оригиналом, изненађење није изостало. Испоставило се да је непознати преводилац, очигледно понет лепотом Киплингових стихова, дао себи песничку слободу и доста лежерно, често одступајући од оригинала, превео „If”. Можда се ипак треба подсетити тог превода који се, наглашавамо, појавио пре него што је Киплингова песма постала и код нас веома позната и ушла чак и у читанке за више разреде основне школе (постоји превод, рецимо, у читанки за 7. разред).
Ако
(„Забавник”, број 2309)
Ако можеш да видиш уништено дело свог живота
и без једне речи да га поново градиш
или без уздаха или протеста
поднесеш губитак онога што си дуго чекао.
Ако можеш да будеш заљубљен али не и луд од љубави
ако можеш да будеш јак а да ипак останеш нежан
да не мрзиш оне који тебе мрзе
а да се ипак бориш и браниш.
Ако можеш да слушаш како твоје речи
изврћу неваљалци да раздраже глупане
и да чујеш како луда уста о теби лажу
а да сам не кажеш ни једне лажи.
Ако можеш да сачуваш достојанство и главу
ако можеш да будеш скроман
иако си саветодавац краљева
ако можеш да волиш своје пријатеље као браћу
а да ти ниједан не буде све и сва.
Ако знаш да размишљаш да посматраш и упознајеш
а да никада не постанеш скептик и рушилац
ако можеш да сањариш а да ти сан не буде господар
да мислиш а да на будеш само маштало.
Ако можеш да будеш чврст али никад диваљ
ако можеш да будеш добар
ако можеш да будеш паметан
а да ниси чистунац ни ситничар.
Ако можеш да задобијеш победу после пораза
а да те две варке подједнако примиш
ако можеш да сачуваш храброст и главу
када је сви остали изгубе?
Тада ће краљеви, богови, срећа и победа
бити заувек твоји послушни робови
и оно што више вреди него сви краљеви и сва слава
БИЋЕШ ЧОВЕК, СИНЕ МОЈ.
МОЈА УНИЦЕФ ЧЕСТИТКА
У Србији, Уницеф ће обележити 60 година рада на програму честитки, заједно с децом Србије, уз учешће ученика основних школа. У сарадњи с Министарством просвете, и уз подршку „Политикиног Забавника”, ученици су позвани да насликају рад.
 |
| 1951. Хоан Миро |
„Моја Уницеф честитка” и напишу најлепше новогодишње поруке. Најлепши школски радови биће послати Уницефу, а посебна комисија изабраће три најлепше честитке и три најлепше новогодишње поруке.
Три првопласирана рада на ликовном и литерарном конкурсу биће изложена на главној прослави која ће се одржати у току децембра у Београду. Ови радови биће објављени у „Политикином Забавнику” који ће посебно пратити нашу акцију. За ученике чији радови освоје прва три места у обе категорије припремљене су вредне награде.
„Политикин Забавник” објавиће ове радове у свом новогодишњем броју.
