Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Pisali ste


КРАВАТА ИЗ ВЕЧНОГ ГРАДА
Сигурна сам да сви једва чекају петак да одјуре до првог киоска и купе нови број најбољег часописа на свету. Будући да одговараш на питања читалаца, молим те, одговори и на моје. Занима ме кад су људи почели да носе кравате. Поздрав!

КАТАРИНА ВУКСИЋ                    
Београд


Влада уверење да кравата као део мушке одеће потиче од комада тканине коју су римски легионари носили око врата већ у 2. веку. На Трајановом стубу из 101. године може да се види рељеф легионара с претечом кравате око врата.
Да ли легионарска кравата има везе с данашњом, тешко је рећи, јер се битно разликују. Извесно је да су многи европски племићи још у 17. веку око врата носили умотане или везане мараме. На пример, енглески краљ Чарлс II носио је „кравату”, односно скупоцену мараму. Било је то 1660. године. У 18. веку мараме око врата носила су и господа у Америци. Чувени енглески кицош Џорџ Брајан Брамел увео је посебну мушку моду: плави фрак, прслук, беж панталоне, црне чизме и белу мараму умотану око врата.
Реч кравата потиче од француског израза cravate, од речи која значи – Хрват. Хрватски витезови у служби Луја XIV око врата су носили мараму. Тај комад тканине називали су „хрватском марамом”. Била је то „crovatta”. Неки, пак, сматрају да је кравата заправо монголска измишљотина, те да уопште није део мушке одеће, већ нека врста врпце којом су затворенике држали везане око врата.
Студенти с Оксфорда почели су 1880. године да скидају траке са својих шешира и да их везују око врата како би тиме означили припадност одређеном студентском клубу. Напослетку су, крајем јуна 1880. године, наручили од кројача да им сашије траке око врата које су означавале припадност клубу.
У сваком случају, Њујорчанин Џеси Ленгсдорф први је, 1924. године, сашио кравату какву мушкарци данас носе. По том шниту и данас се шију. Осим кравата постоји још много врста марама, трака и машни које мушкарци носе око врата.




ПРАСЕ У ШОЉИЦИ ЧАЈА

Негде сам чула да у Великој Британији влада права помама за прасићима које људи држе као кућне љубимце. Знаш ли нешто о томе?

РАДА ПОПОВИЋ
С. Митровица


Изгледа да се у Великој Британији јавила помама за прасићима као кућним љубимцима слична оној која је погодила Сједињене Америчке Државе деведесетих година прошлог века. У Уједињеном Краљевству одједном сви одушевљено причају о посебној раси свиња, тако малих да их већ називају „teacup pigs” – прасе као шољица за чај, „микро” или „мини” свињче. Узгајивачи су врло уздржани и не желе да открију довољно података о овој, како тврде, новој раси. Њихова тајанственост сасвим је разумљива јер на тим привлачним и мајушним грокталима зарађују позамашне своте. Пре свега, не желе да продају једно прасе, купац обавезно мора да купи пар, а цена једног креће се око седамсто евра. Ти прасићи, као што се и види на слици, кад су мали заиста могу да стану у шољицу од чаја, али то не траје дуго. Кад порасту, тешки су најмање двадесетак килограма и то, што узгајивачи обично прећуткују, ако се прилично оскудно хране. Стручњаци тврде да је у питању заправо врста такозване вијетнамске расе свиња, иста она која је у САД била тражена крајем 20. века. И онда су узгајивачи рекламирали те прасиће као изузетне кућне љубимце око којих власници немају много главобоље. Прича се завршавала тако што су прасићи расли и претварали се у свиње тешке седамдесет и више килограма, за које није било баш лако наћи места у кући, а ако би се и нашло, свиње у четири зида нису претерано уживале. Џорџ Клуни, познати холивудски глумац, држао је једну вијетнамску свињу – Макс је доживео осамнаест година и угинуо 2006. године.



ТАЈНА МУШКИХ БРАДАВИЦА
Зашто мушкарци имају брадавице?


ИВАНА ОСМОКРОВИЋ
Ниш



Илустровао Добросав Боб Живковић
Уистину, то нико стварно не зна. Најбржи одговор је да оне нису повезане са сексуалношћу. Другим речима, брадавице су само полно неутрални делови нашег тела, попут руку, ногу или мозга, мада последњи уме да буде јако оружје у том смислу.
Као што можда знате, свака људска јединка при зачећу добије двадесет три пара хромозома који потпадају под две категорије. Један пар хромозома одређује пол – XX комбинација значи да ће плод постати девојчица, док XY комбинација – дечак.
Осталих двадесет два пара, који нису повезани с полом (називају се аутозоми), садрже све остало попут, рецимо, податка о дубини или висини гласа, без обзира на то да ли је у питању дечак или девојчица. Слично томе, аутозоми нам дају брадавице, а полни хормони одлучују да ли ће оне бити од користи, као код жена, или не, као код мушкараца.
Јер, пре него што се полним хормонима укаже прилика да учине своје, односно да одреде пол током раног фетусног раздобља, сви људи су бисексуални. Другим речима, природа нам даје два прибора, један се напослетку развије, а други нам остаје као траг до краја живота, успомена на нашу рану бисексуалну природу.
Према томе, могло би се рећи да су мушке брадавице закржљали остаци прошлости. Али, одмах бисмо и погрешили. Мушке брадавице потпуно су развијене. Оне су пуне величине, садрже и крвне судове и нервне завршетке, као и сви функционални органи. Зашто је то тако, нико не зна! Јер, код неких других сисара, као што су пацови и мишеви, мушки полни хормони потпуно потискују мушке брадавице.
Да ствари буду још чудније, сваки људски фетус у почетку развије и по седам парова брадавица дуж „млечне линије”, подручја које се простире од горњег дела груди до стомака. У сваком случају, и мушке и женске јединке рађају се способне да производе млеко, само што код мушкараца млечна жлезда остаје пасивна све док је, неким случајем, не покрену женски хормони.