3320 25. 9. 2015.
Птт
ПЛАНЕТА У ДУВАНСКОМ ДИМУ
Занима ме како се дуван ширио светом.
АЛЕКСА
Костолац
Колумбо је први пут видео Индијанце како пуше на Куби, 2. новембра 1492. године. Дуван је убрзо после тога преплавио читаву земаљску куглу и то мање примењиван за жвакање, а више за ушмркавање и пушење. Већ 1558. године гаји се у Шпанији и Португалу одакле је, две године касније, пренет у Француску, а одатле (1565) у Енглеску, Италију, на Балканско полуострво и у Русију. На Филипинима га има већ 1575. године, а одмах затим проширио се на Кину, Јапан, Јаву и Индију.
РЕЦЕПТ ЗА НЕОПРАНИ ЛОНАЦ
Молим вас да напишете нешто о „зачињеном лонцу”, за који сам недавно први пут чула.
БИЉАНА
Смедерево
Разни народи су, кроз историју, знатну пажњу посвећивали начину
исхране. Један од начина кувања хране, рецепт звани „зачињени лонац”, о коме је писао француски антрополог Клод Леви-Строс, први пут се појавио у Холандској Гвајани (данашњи Суринам), а његови аутори су највероватније тамошњи Индијанци. Справљање хране на овај начин састоји се у томе да се у један повелики лонац ставе месо, поврће, зачини, али у количинама два-три пута већим него што је потребно заједници за један оброк. Затим се ова смеша кува. После оброка, остаци хране се враћају у лонац, додају се нове намирнице, свежи сос и други зачини и све то поново ставља на ватру. У свом делу „Митологике” Леви-Строс наводи пример једног „зачињеног лонца” који, за тридесет година непрестаног кувања у њему, ниједном није био опран.
Занима ме како се дуван ширио светом.
АЛЕКСА
Костолац
Колумбо је први пут видео Индијанце како пуше на Куби, 2. новембра 1492. године. Дуван је убрзо после тога преплавио читаву земаљску куглу и то мање примењиван за жвакање, а више за ушмркавање и пушење. Већ 1558. године гаји се у Шпанији и Португалу одакле је, две године касније, пренет у Француску, а одатле (1565) у Енглеску, Италију, на Балканско полуострво и у Русију. На Филипинима га има већ 1575. године, а одмах затим проширио се на Кину, Јапан, Јаву и Индију.
РЕЦЕПТ ЗА НЕОПРАНИ ЛОНАЦ
Молим вас да напишете нешто о „зачињеном лонцу”, за који сам недавно први пут чула.
БИЉАНА
Смедерево
Разни народи су, кроз историју, знатну пажњу посвећивали начину
исхране. Један од начина кувања хране, рецепт звани „зачињени лонац”, о коме је писао француски антрополог Клод Леви-Строс, први пут се појавио у Холандској Гвајани (данашњи Суринам), а његови аутори су највероватније тамошњи Индијанци. Справљање хране на овај начин састоји се у томе да се у један повелики лонац ставе месо, поврће, зачини, али у количинама два-три пута већим него што је потребно заједници за један оброк. Затим се ова смеша кува. После оброка, остаци хране се враћају у лонац, додају се нове намирнице, свежи сос и други зачини и све то поново ставља на ватру. У свом делу „Митологике” Леви-Строс наводи пример једног „зачињеног лонца” који, за тридесет година непрестаног кувања у њему, ниједном није био опран.
