Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

МА ШТА КАЖЕШ 3006


Ма шта кажеш



ОПАСНО СЛОВО
Да ли за људе који у пријави за посао направе неку словну грешку има наде да их неко озбиљно схвати и позове на разговор? На то питање недавно су покушали да одговоре директори појединих канадских предузећа. Од сто главешина, колико је учествовало у телефонском испитивању, петина је рекла да особу на чијој пријави постоји само једна грешка никад не би ни узели у разматрање. Иако је двадесет осам одсто изјавило да би можда прогледали кроз прсте ако уоче чак и две грешке, било је и знатно попустљивијих директора. Њих деветнаест одсто потврдило је да би највероватније пристало на разговор и с кандидатима на чијој пријави или у биографији нађу четири и више грешака.
О каквим се грешкама обично ради? Пословно писмо, добро је познато, на енглеском обично започиње с Dear Sir or Madam (Драги господине или госпођо), а појединци у брзини напишу Madman, што сасвим промени значење јер „madman” значи лудак. И следећа грешка може да буде кобна: „I’m attacking my resume”, уместо „attaching”: нападам, уместо прилажем свој резиме .


ЧОВЕК ОД ГВОЖЂА
Кеизо Јамада недавно је свима објавио да више неће да трчи маратон. То можда и не би била вест да се не ради о осамдесетједногодишњаку који и даље, да би, како каже, остао у форми, дневно претрчи бар двадесет километара. Овај прпошни Јапанац је 1952. године био представник своје земље на Олимпијским играма у Хелсинкију и сматра се заслужним за популарисање маратона у Земљи излазећег сунца. Јамада је 1964. године освојио бронзану медаљу на Олимпијским играма у Токију. Иначе, овај остарели атлета познат је као „човек од гвожђа” што не чуди јер је, пре него што је почетком јула објавио да се повлачи, само ове године учествовао на три маратона. На Бостонском маратону, на коме се појавио деветнаести пут заредом, стазу од четрдесет два километра и сто деведесет пет метара Јамада је претрчао за пет сати, тридесет четири минута и педесет секунди .



ЛИМУНАДА ПОД УДАР ЗАКОНА
Становници Хаверфорд Тауншипа у округу Делавер, америчка држава Филаделфија, и даље препричавају догађај који је све грађане дигао на ноге. Разлог толиког узнемирења је полицијска одлука да деци забране продају лимунаде. У САД дуго постоји обичај да малишани зараде неки динар правећи и продајући напитак с лимуном. Како кажу старији грађани, сви су у неком тренутку у најранијој младости сакупљали џепарац на тај начин и баш због тога не могу да схвате одлуку полиције да групи малишана забрани продају лимунаде. Наравно, не само родитељи то седморо девојчица и дечака којима су представници закона наредили да склоне сточић на расклапање, као и бокале с лимунадом, већ и остали становници Хаверфорда окупили су се у градској већници и написали петицију којом захтевају објашњење и неопозиво извињење полиције.
Шериф Џон Виола нашао се у небраном грожђу. Видевши да је ђаво однео шалу, уз извињење суграђанима понудио је и решење: да би увређени малишани схватили да се радило о грешци, понудио им је да наредних месец дана слободно улазе у полицијску станицу и свим присутним полицајцима нуде домаћу лимунаду. После немилог догађаја чик да се неки од полицајаца усуди и одбије да плати освежавајући напитак .



ПРОХУЈАЛО С ВЕТРОМ
Пошто је роман Маргарет Мичел „Прохујало с вихором” 1937. године добио Пулицерову награду, филмски ствараоци пожелели су да ову сагу из америчког Грађанског рата пренесу и на велико платно. Многи су, међутим, сумњали у успех филма. Познати продуцент Ирвинг Талберг чак је изјавио да филм с таквом тематиком неће успети да заради ни цента. А чувени глумац Гари Купер одбио је главну улогу речима: „Срећан сам што нећу ја, већ Клерк Гејбл доживети неуспех.”
У режији Виктора Флеминга филм „Прохујало с вихором” снимљен је 1939. године, главне улоге добили су Клерк Гејбл, Вивијен Ли и Оливија де Хевиленд. Филм је овенчан с десет Оскара, рекорд који наредних двадесет година није оборен. И зарадио је много више од једног цента .


Илустровао: 
Драган Максимовић
број: