3320 25. 9. 2015.
Ма шта кажеш
ФРАНЦУСКА ДОМАЋА КУХИЊА
Економска криза натерала је, изгледа, Французе да поново почну да се баве кувањем. Уосталом, по томе су познати у целом свету, али, због доброг стандарда, а пре свега брзог начина живота, као да су последњих година потпуно одбацили кување: нико за то није имао ни стрпљења ни времена! Потрошња замрзнутих, већ припремљених јела, била је веома велика. Јер, одмрзавање у микроталасној пећници траје само неколико минута.
Сад су се ствари промениле. Статистичка истраживања недавно објављена у водећим француским дневним листовима показују да је потрошња основних намирница порасла откако је почела економска криза. По свој прилици, због несташице посла и новца, Французи су поново почели сами да кувају. То се изгледа више исплати. Стога је порасла продаја јаја, уља, маслаца и маргарина, шећера, а опала продаја готових јела и слаткиша, већ припремљених торти и сладоледа. Смањене су и поруџбине из пицерија. Дакле, Французи се враћају кулинарству.
ЗАТВОРЕНИЦИ ЗА НАЈБОГАТИЈЕ
За представнике најбогатијих земаља света – Г8 – који су се недавно састали у Италији, слаткише послужене на свечаној вечери, припремили су затвореници казненог дома у Падови. Они су, иначе, полазници посластичарског течаја који ће им омогућити да се касније – кад буду изашли из затвора – укључе у заједницу и почну да раде. Две посластице које су осуђеници научили најбоље да праве су „Ђотов колач” и колач „Sant’ Antonio”, по свецу заштитнику Падове. Управо овим посластицама послужени су политички представници најбогатијих земаља света.
НАПОЈНИЦА ЗА ЗАТВАРАЊЕ
Двоје младенаца из Јапана провели су овог лета медени месец у Риму, италијанском главном граду, уверени да ће то бити путовање за памћење. Тако је и било, мада не како су се надали... Наиме, једне вечери, отишли су на вечеру у ресторан недалеко од трга Навона. Нису наручили ништа посебно... Бар тако су мислили. Али када им је стигао рачун од шест стотина евра, били су више него изненађени. Покушали су да се споразумеју с келнером и сазнају у чему је ствар, а затим и с власником ресторана. Он им је објаснио да је рачун сасвим тачан. Будући да не разумеју италијански језик, због чега нису схватили у чему је ствар, јапански младенци ипак су догађај пријавили полицији.
Испоставило се да им је на иначе превисок рачун стављена и напојница од сто двадесет евра. Ни у полицији нису крили изненађење. Отишли су да изврше увиђај, али са санитарним инспекторима. Испоставило се да ресторан ради у врло лошим санитарним условима и истог тренутка је затворен. Вест о томе објављена је у многим италијанским дневним листовима, као нека врста опомене другим власницима ресторана да се пљачкање туриста никако не исплати.
МУЗИКА ЗА САОБРАЋАЈНО ОПУШТАЊЕ
У телавивској четврти Ад Хадера семафори свирају омиљене израелске шлагере, пише тамошњи дневни лист „Једиот ахронот”. Намера градске управе била је да уз помоћ пријатне музике за опуштање одобровоље возаче аутомобила принуђене да свакодневно чекају на семафору, јер је саобраћајна гужва у северном делу Тел Авива у свако доба дана неподношљива. Општинарима је јасно да не могу да смање број аутомобила, па ни семафора. Зато су одлучили да онима који дуго чекају да се упали зелено светло ипак нешто пруже. На пример, уживање у музици. Јер, било је сасвим јасно да возачи, посебно кад су дани врели, тешко подносе чекање. Постају нервозни и склони свађи. Овако, уз музику, имају прилику да запевају и време и чекање им брже прође.
КАД СЕ НАПИЈУ – СПРЕМНИ ДА СЕ БИЈУ
Мирно су се дошетали из пограничне области Магалаја у Бангладешу и зауставили у насељу Дигакон где живи племе Гаро. Неко време су тумарали између колиба, а онда почели да бесне и да руше све пред собом. Нису се смирили све док нису сравнили са земљом читаво насеље и разјурили запрепашћене мештане који су у то време присуствовали племенском скупу. Становници Дигакона, иначе добри познаваоци и веома успешни дресери слонова, нису могли да верују очима, нити било шта да учине да би умирили разјарене животиње, па им зато није остало друго него да спас потраже у оближњој шуми. Касније је утврђено да су слонови испразнили и последњу посуду с пивом од пиринча које је било припремљено за сеоску прославу завршетка године.
ВИДИМ И ГДЕ СЕ НЕ ВИДИ
Замислите фудбалски стадион где, дословно, са сваког места може јасно да се види све што се одиграва на игралишту. Такав стадион постаће стварност ове јесени, кад се оконча изградња „Каубој стадиона” у Даласу у који је пословни човек Џери Џонс уложио 1,3 милијарде долара. Стадион ће красити огроман видео пано, тежак шездесет тона, састављен из четири дела који ће омогућавати преглед игралишта са свих страна.
ВРИШТЕЋИ ИЗ АВИОНА
Немилосрдна борба за јефтин авио-превоз навела је многе компаније широм света да што више смање трошкове пословања, да вишак радника замене роботима, да отпусте стјуардесе и механичаре, да за оброк уместо две служе само једну маслину. Другим речима, преовладала је потреба да се на било који начин уштеди и најмањи динар на рачун квалитета услуге, или чак техничког стања летелице што, наравно, понекад уме да доведе до катастрофе. Не чуди зато што је једна чартер компанија из Мајорке непосредно пред узлетање својим путницима најавила да сви морају да се збију у узани задњи део авиона да би послужили као неопходан баласт. Наводно, товар у предњој утроби авиона који је компанија из Мајорке купила да би га препродала, био је претежак и претио је да ће сувише заносити нос летелице током лета. Но, нико није био изненађен ни када је седамдесетак путника одбило да се укрца и вриштећи истрчало из авиона.
број:
Економска криза натерала је, изгледа, Французе да поново почну да се баве кувањем. Уосталом, по томе су познати у целом свету, али, због доброг стандарда, а пре свега брзог начина живота, као да су последњих година потпуно одбацили кување: нико за то није имао ни стрпљења ни времена! Потрошња замрзнутих, већ припремљених јела, била је веома велика. Јер, одмрзавање у микроталасној пећници траје само неколико минута.
Сад су се ствари промениле. Статистичка истраживања недавно објављена у водећим француским дневним листовима показују да је потрошња основних намирница порасла откако је почела економска криза. По свој прилици, због несташице посла и новца, Французи су поново почели сами да кувају. То се изгледа више исплати. Стога је порасла продаја јаја, уља, маслаца и маргарина, шећера, а опала продаја готових јела и слаткиша, већ припремљених торти и сладоледа. Смањене су и поруџбине из пицерија. Дакле, Французи се враћају кулинарству.
ЗАТВОРЕНИЦИ ЗА НАЈБОГАТИЈЕ
За представнике најбогатијих земаља света – Г8 – који су се недавно састали у Италији, слаткише послужене на свечаној вечери, припремили су затвореници казненог дома у Падови. Они су, иначе, полазници посластичарског течаја који ће им омогућити да се касније – кад буду изашли из затвора – укључе у заједницу и почну да раде. Две посластице које су осуђеници научили најбоље да праве су „Ђотов колач” и колач „Sant’ Antonio”, по свецу заштитнику Падове. Управо овим посластицама послужени су политички представници најбогатијих земаља света.
НАПОЈНИЦА ЗА ЗАТВАРАЊЕ
Двоје младенаца из Јапана провели су овог лета медени месец у Риму, италијанском главном граду, уверени да ће то бити путовање за памћење. Тако је и било, мада не како су се надали... Наиме, једне вечери, отишли су на вечеру у ресторан недалеко од трга Навона. Нису наручили ништа посебно... Бар тако су мислили. Али када им је стигао рачун од шест стотина евра, били су више него изненађени. Покушали су да се споразумеју с келнером и сазнају у чему је ствар, а затим и с власником ресторана. Он им је објаснио да је рачун сасвим тачан. Будући да не разумеју италијански језик, због чега нису схватили у чему је ствар, јапански младенци ипак су догађај пријавили полицији.
Испоставило се да им је на иначе превисок рачун стављена и напојница од сто двадесет евра. Ни у полицији нису крили изненађење. Отишли су да изврше увиђај, али са санитарним инспекторима. Испоставило се да ресторан ради у врло лошим санитарним условима и истог тренутка је затворен. Вест о томе објављена је у многим италијанским дневним листовима, као нека врста опомене другим власницима ресторана да се пљачкање туриста никако не исплати.
МУЗИКА ЗА САОБРАЋАЈНО ОПУШТАЊЕ
У телавивској четврти Ад Хадера семафори свирају омиљене израелске шлагере, пише тамошњи дневни лист „Једиот ахронот”. Намера градске управе била је да уз помоћ пријатне музике за опуштање одобровоље возаче аутомобила принуђене да свакодневно чекају на семафору, јер је саобраћајна гужва у северном делу Тел Авива у свако доба дана неподношљива. Општинарима је јасно да не могу да смање број аутомобила, па ни семафора. Зато су одлучили да онима који дуго чекају да се упали зелено светло ипак нешто пруже. На пример, уживање у музици. Јер, било је сасвим јасно да возачи, посебно кад су дани врели, тешко подносе чекање. Постају нервозни и склони свађи. Овако, уз музику, имају прилику да запевају и време и чекање им брже прође.
КАД СЕ НАПИЈУ – СПРЕМНИ ДА СЕ БИЈУ
Мирно су се дошетали из пограничне области Магалаја у Бангладешу и зауставили у насељу Дигакон где живи племе Гаро. Неко време су тумарали између колиба, а онда почели да бесне и да руше све пред собом. Нису се смирили све док нису сравнили са земљом читаво насеље и разјурили запрепашћене мештане који су у то време присуствовали племенском скупу. Становници Дигакона, иначе добри познаваоци и веома успешни дресери слонова, нису могли да верују очима, нити било шта да учине да би умирили разјарене животиње, па им зато није остало друго него да спас потраже у оближњој шуми. Касније је утврђено да су слонови испразнили и последњу посуду с пивом од пиринча које је било припремљено за сеоску прославу завршетка године.
ВИДИМ И ГДЕ СЕ НЕ ВИДИ
Замислите фудбалски стадион где, дословно, са сваког места може јасно да се види све што се одиграва на игралишту. Такав стадион постаће стварност ове јесени, кад се оконча изградња „Каубој стадиона” у Даласу у који је пословни човек Џери Џонс уложио 1,3 милијарде долара. Стадион ће красити огроман видео пано, тежак шездесет тона, састављен из четири дела који ће омогућавати преглед игралишта са свих страна.
ВРИШТЕЋИ ИЗ АВИОНА
Немилосрдна борба за јефтин авио-превоз навела је многе компаније широм света да што више смање трошкове пословања, да вишак радника замене роботима, да отпусте стјуардесе и механичаре, да за оброк уместо две служе само једну маслину. Другим речима, преовладала је потреба да се на било који начин уштеди и најмањи динар на рачун квалитета услуге, или чак техничког стања летелице што, наравно, понекад уме да доведе до катастрофе. Не чуди зато што је једна чартер компанија из Мајорке непосредно пред узлетање својим путницима најавила да сви морају да се збију у узани задњи део авиона да би послужили као неопходан баласт. Наводно, товар у предњој утроби авиона који је компанија из Мајорке купила да би га препродала, био је претежак и претио је да ће сувише заносити нос летелице током лета. Но, нико није био изненађен ни када је седамдесетак путника одбило да се укрца и вриштећи истрчало из авиона.
