Грче, Ваш путопис је јако леп али мислим да му овде није место. Сигуран сам да су многи уживали у њему, и ја сам, али су тема овог одсека нашег форума "СТАРЕ слике". Не знам каквог су мишљења остали, али можда би требало отворити нови одсек за "путописе" или "нове слике Србије и околине"? Бојим се да ћемо овако растерати све који су овде дошли због старих слика.
Претпостављам Уличару да си се шалио кад си писао овај пост.
Немој да се бојиш да ће Грк растерати оба посетиоца који се појављују на овом форуму. Добро, понекад имх има и десетак. Не сећам се када сам у скорије време видео већу цифру у бројачу посетилаца. А и учесника има можда 5-6 сталних и још пар који се повремено јаве. Вероватно се већина слаже са постављеним сликама и текстовима, па ту не би ништа мењали...
Само без нервозе. Уосталом, ти баш ретко постављаш слике, само дођеш да зановеташ и запиткујеш.
Зато, не дирај Грчића Миленка.
Tacno je! Ja sam postovao slike starine a ne stare slike. Ne pripadaju Forumu. Bio sam toga svestan ali nisam odoleo da ih ne podelim s clanovim Foruma kojima bi prijale - samo nekolicinu od stotinak snimljenih sam postavio. Nema nikakve bojazni da cu sada postavljati jos iz tog broja. Miloradu prijateljski zahvaljujem sto me stiti - cenim to iako Ulicar ispada u pravu. Pozdrav Miloradu i Ulicaru. Drugi put cu dva puta da razmislim pre nego postavim fotke. grk
Пријатељу, па зато и постоји Неиздрж, све лепо а није старо (у смислу слике а не садржаја),
туриш у Неиздрж, вуци сити, козе на броју, а ми што волимо да читамо и гледамо твоје путописе
уживамо.....
Лепо је што смо се разумели. Ето, мислим да је Гонзово решење најбоље: све што није тема а радо би поделили с другима може да иде у "Неиздрж" (такво му и име : ) А истина је да ја постављам мало слика овде, углавном зато што немам апсолутно никакав преглед шта је већ било а шта не а ретко када набасам на слике за које мислим да нико још није видео. Но, то што ништа не качим не значи да нисам присутан и да не смем да се изјасним када скренемо с пута. А нервозе нема, нипошто!
Po nalogu Vožda Karađorđa zapaljene su neke kuće u Topčideru 1804. godine za vreme srpsko-turskih pregovora u Zemunu. Cilj te paljevine bio je u tome da se zvaničnicima iz Habzburške monarhije, koji su posredovali na pomenutim pregovorima u Zemunu, pokaže kako Turci vrše nasilje nad Srbima i pale njihove kuće. Ovaj događaj opisuje i prota Matija Nenadović u svojim Memoarima: “bilo je u Topčideru dvadesetak kuća slamnjača bugarskih, pak su prazne ostale a Bugari pobegli. Kad smo mi iz Ostružnice pošli, ostavimo Aćima Doljanca iz Ostružnice da se prikuči onim kućama i da ih u ovo i ovo vreme zapali, pak da se ukloni”. Ovaj događaj odigrao se pred Uskrs 1804. godine.
Ovaj Aćim Doljanac koji je te kuće zapalio bio je iz s. Doljana južno od Ostružnice [Beogradska Posavina]. On bio je blizak Karađorđev saradnik. Avgusta 1806. godine Aćim je učestvovao u četi predvođenoj Pavlom Popovićem u napadu na Turke kod današnjeg Tašmajdanskog parka. Tom prilikom ubijeno je nekoliko Turaka iz Beograda. Međutim, kada je stiglo tursko pojačanje od Varoš kapije, par srpskih ustanika je poginulo a nekoliko ih je bilo ranjeno. Mijajla Šaponju su Turci tada posekli. Aćim Beli iz Vranića je poginuo od topovskog đuleta. Ranjeni bili su: Milovan Ristić iz Jasenka i Aćim Doljančević iz Ostružnice “no ne tako jako kao Pavle Popović”.
Mesto Aćimovog porekla, Doljane, raselio je Karađorđe zbog kuge koja se u njemu pojavila. Aćimov sin bio je Radovan Doljančević, paroh ostružnički. On je prvo bio pisar u Praviteljstvujućem Sovjetu Serbskom. Za njega je zabeleženo: “I za vreme knjaza Miloša neki pop Radovan Doljančević iz Ostružnice u nekoj prilici odseče jednom Turčinu glavu u Makišu blizu Ostružnice gde mu se i danas grob poznaje. Kažu da je zbog toga imao knjaz Miloš krupna razgovora sa Turcima, te je popa Radovana i raspopiti morao ali ga opet nije mrzeo nego mu je poklonio sablju i konja”. I danas u okolini Beograda žive Aćimovi potomci i prezivaju se Doljančević.
*
Dole: nadgrobna ploča Radovanova koju je 1932. godine obnovio Radovanov praunuk Petronije. Na njoj je ovaj natpis: “Ovde počiva telo bivšeg delije popa Radovana Doljančevića iz sela Ostružnice a za vreme vlade Miloša Obrenovića. Spomen mu obnavlja praunuk Petronije Doljančević 1932. godine.” [fotos iz 1962.]
Niže: natpis na ostružničkoj crkvi iz 1899. godine [foto: Dragiša Maksimović, 1962.]. U natpisu pominje se tutor Mateja Sušić. Taj Mateja je iz porodice Sušić koja se oko 1900. godine doselili iz bilećkog kraja u Ostružnicu i smatra se da je u bližem srodstvu sa ostružničkim Doljančevićima.
Pismo Vladimira Gacinovica prijateljici, Heleni Pala iz Pariza.
Gacinovic bio je idejni vodja Mlade Bosne. 1916. otisao je u SAD da radi na mobilizaciji dobrovoljaca za Solunski Front.
U SAD na adresi [ c/o Box 195, New York] Gacinovic pise: " Njujork mi se ne dopada. To je glomazan grad gvozdja i velikih kapitala. Mehanicki se rad razvio do ekstrema. Zivot je skroz materijalisticki, bezidejan i indiferentan kao retko gde. Ovo kao da je ostrvo zaborava".
Претпостављам Уличару да си се шалио кад си писао овај пост.
Немој да се бојиш да ће Грк растерати оба посетиоца који се појављују на овом форуму. Добро, понекад имх има и десетак. Не сећам се када сам у скорије време видео већу цифру у бројачу посетилаца. А и учесника има можда 5-6 сталних и још пар који се повремено јаве. Вероватно се већина слаже са постављеним сликама и текстовима, па ту не би ништа мењали...
Само без нервозе. Уосталом, ти баш ретко постављаш слике, само дођеш да зановеташ и запиткујеш.
Зато, не дирај Грчића Миленка.
Пријатељу, па зато и постоји Неиздрж, све лепо а није старо (у смислу слике а не садржаја),
туриш у Неиздрж, вуци сити, козе на броју, а ми што волимо да читамо и гледамо твоје путописе
уживамо.....
Po nalogu Vožda Karađorđa zapaljene su neke kuće u Topčideru 1804. godine za vreme srpsko-turskih pregovora u Zemunu. Cilj te paljevine bio je u tome da se zvaničnicima iz Habzburške monarhije, koji su posredovali na pomenutim pregovorima u Zemunu, pokaže kako Turci vrše nasilje nad Srbima i pale njihove kuće. Ovaj događaj opisuje i prota Matija Nenadović u svojim Memoarima: “bilo je u Topčideru dvadesetak kuća slamnjača bugarskih, pak su prazne ostale a Bugari pobegli. Kad smo mi iz Ostružnice pošli, ostavimo Aćima Doljanca iz Ostružnice da se prikuči onim kućama i da ih u ovo i ovo vreme zapali, pak da se ukloni”. Ovaj događaj odigrao se pred Uskrs 1804. godine.
Ovaj Aćim Doljanac koji je te kuće zapalio bio je iz s. Doljana južno od Ostružnice [Beogradska Posavina]. On bio je blizak Karađorđev saradnik. Avgusta 1806. godine Aćim je učestvovao u četi predvođenoj Pavlom Popovićem u napadu na Turke kod današnjeg Tašmajdanskog parka. Tom prilikom ubijeno je nekoliko Turaka iz Beograda. Međutim, kada je stiglo tursko pojačanje od Varoš kapije, par srpskih ustanika je poginulo a nekoliko ih je bilo ranjeno. Mijajla Šaponju su Turci tada posekli. Aćim Beli iz Vranića je poginuo od topovskog đuleta. Ranjeni bili su: Milovan Ristić iz Jasenka i Aćim Doljančević iz Ostružnice “no ne tako jako kao Pavle Popović”.
Mesto Aćimovog porekla, Doljane, raselio je Karađorđe zbog kuge koja se u njemu pojavila. Aćimov sin bio je Radovan Doljančević, paroh ostružnički. On je prvo bio pisar u Praviteljstvujućem Sovjetu Serbskom. Za njega je zabeleženo: “I za vreme knjaza Miloša neki pop Radovan Doljančević iz Ostružnice u nekoj prilici odseče jednom Turčinu glavu u Makišu blizu Ostružnice gde mu se i danas grob poznaje. Kažu da je zbog toga imao knjaz Miloš krupna razgovora sa Turcima, te je popa Radovana i raspopiti morao ali ga opet nije mrzeo nego mu je poklonio sablju i konja”. I danas u okolini Beograda žive Aćimovi potomci i prezivaju se Doljančević.
*
Dole: nadgrobna ploča Radovanova koju je 1932. godine obnovio Radovanov praunuk Petronije. Na njoj je ovaj natpis: “Ovde počiva telo bivšeg delije popa Radovana Doljančevića iz sela Ostružnice a za vreme vlade Miloša Obrenovića. Spomen mu obnavlja praunuk Petronije Doljančević 1932. godine.” [fotos iz 1962.]
Niže: natpis na ostružničkoj crkvi iz 1899. godine [foto: Dragiša Maksimović, 1962.]. U natpisu pominje se tutor Mateja Sušić. Taj Mateja je iz porodice Sušić koja se oko 1900. godine doselili iz bilećkog kraja u Ostružnicu i smatra se da je u bližem srodstvu sa ostružničkim Doljančevićima.
Pozdrav svima ...
Pozdrav svima ...
... 1967g.
Man. Kuvezdin.
Litografija M. Troha, 1837.
Mladobosanci u Becu, 1911.
Pero Slijepcevic, Vladimir Gacinovic (drugi sleva u gornjem redu) i Ljuba Mijatovic sa grupom studenata u Becu 1911. godine
Izraz Mlada Bosna prvi je upotrebio Petar Kocic u listu OTADZBINA 1907. godine
Na ovom mestu 15. juna 1910. u Sarajevu Bogdan Zerajic pucao je na poglavara BiH Marijana Varesanina.
Sto komite u Staroj Srbiji - to Mladobosanci u KuK-u.
Pismo Vladimira Gacinovica prijateljici, Heleni Pala iz Pariza.
Gacinovic bio je idejni vodja Mlade Bosne. 1916. otisao je u SAD da radi na mobilizaciji dobrovoljaca za Solunski Front.
U SAD na adresi [ c/o Box 195, New York] Gacinovic pise: " Njujork mi se ne dopada. To je glomazan grad gvozdja i velikih kapitala. Mehanicki se rad razvio do ekstrema. Zivot je skroz materijalisticki, bezidejan i indiferentan kao retko gde. Ovo kao da je ostrvo zaborava".