Malo nam je poznat Hristifor Obrenovic. Bio je sin Milana Obrenovica i Stoje. Zvali su ga Rista a u Rusiji u kojoj je dugo boravio, Kristinka. Posao je u skolu oko 1809. godine. Milan Obrenovic se krajem 1809. nalazio u Beogradu sa Karadjordjem i Dositejem. Prisustvovao je otvaranju Velike skole, koja je zapocela drugu skolsku godinu sa zakasnjenjem usled ratnih zbivanja. Milan je upisao malog Hristifora u osnovnu skolu kod ucitelja Jovana Miokovica. Iz osnovne (Normalne) skole Hristifor je presao u Veliku skolu da nastavi skolovanje. Posle propasti I Srbskog ustanka Hristifor nastavlja skolovanje u Kadetskom korpusu u Petrogradu u koji je primljen i Karadjordjev sin Aleksa. Bio je jedan od najboljih djaka od srbske emigrantske dece u Petrogradu. Posto mu je knez-Milos bio stric, Hristifor je odrzavao kontakt s njim. Milos ga je finansijski pomagao. Udesio je i da Hristifor moze da podize pare iz carske blagajne na knezev racun. Bio je na sluzbi u Derecinu iz koga se vratio u Petrograd. Tesko je podnosio rusku zimu. Zeleo je da se vrati u Srbiju ali ga je knez od toga odgovarao. Pri kraju zivota preveo je ruske vojne zakone nameravajuci da ih primeni u Srbiji. Patio je za otadzbinom ali knez nije zeleo njegov povratak. Na naslovnu stranu svih svojih dokumenata Hristifor je napisao:
"Mon sang et ma vie,
Je rend pour ma patrie".
["Svoju krv i svoj zivot / dacu za svoju otadzbinu"]
U ocekivanju da se u Srbiju vrati umro je od jektike u Petrogradu 30. juna, 1825. godine. Podaci = uzeti iz navedene knjige Radosa Ljusica.
Ubavac - zahvalnosti Sv. Dimitriju Mirotocivom [ podignut 1899. nedaleko od manastira ]. Ubavac zive vode.
Manastir V. Remeta na crtezu Huga Hecendorfa [ 1828. g. ].
Gravira Sv. velikomucenika Dimitrija sa izgledom manastira u donjem delu [ bakrorez Zaharija Orfelina, 1764. g. ] ali bez motiva najstarijeg istocnog krila konaka iz 1723. godine. Manastir je posvecen Sv. Dimitriju Mirotocivom. Razorile su ga ustase u II Svetskom ratu. Delimicno je rekonstruisan od 1951. do 1982. Pre stradanja crkva je bila zivopisana i spolja i iznutra. Tragovi tog ranog slikarstva i novog shvatanja religiozne slike Simona Usakova vidljivi su i danas. Posle prvog spaljivanja i razaranja Turcima, ovaj majdan srbskog naroda obnovio je mitroplit Vicentije Jovanovic Hadzilovic [od 1720 -1732.g.]. Ktitori i darodavci bili su vlastela i narod. Svaki manastir se po necemu izdvaja. Tako i Velika Remeta sa svojim zvonikom "Kula znamenita" koji ima, pored prizemne zone jos sedam spratova, sto ukazuje na barokni graditeljski period u ovim krajevima. Odakle god dolazili, prvo sto cete ugledati iz daljine je zvonik barokne raskosnosti koji se uzdize kao svetionik u moru nad fruskogorskim sumama tako da manastir lici na neku tvrdjavu, a zvonik na osmatracnicu. U Muzeju koji se nalazi u delu manastirskog konaka, otvorena je stalna postavka eksponata i starih muzickih zapisa iz proslosti stare srbske duhovne muzike. Manastir je biser srednjevekovnog nasledja umetnosti i kulture, a pre svega duhovni orijentir pravoslavnih Srba na zemlji svetosavske Srbije.
Malo nam je poznat Hristifor Obrenovic. Bio je sin Milana Obrenovica i Stoje. Zvali su ga Rista a u Rusiji u kojoj je dugo boravio, Kristinka. Posao je u skolu oko 1809. godine. Milan Obrenovic se krajem 1809. nalazio u Beogradu sa Karadjordjem i Dositejem. Prisustvovao je otvaranju Velike skole, koja je zapocela drugu skolsku godinu sa zakasnjenjem usled ratnih zbivanja. Milan je upisao malog Hristifora u osnovnu skolu kod ucitelja Jovana Miokovica. Iz osnovne (Normalne) skole Hristifor je presao u Veliku skolu da nastavi skolovanje. Posle propasti I Srbskog ustanka Hristifor nastavlja skolovanje u Kadetskom korpusu u Petrogradu u koji je primljen i Karadjordjev sin Aleksa. Bio je jedan od najboljih djaka od srbske emigrantske dece u Petrogradu. Posto mu je knez-Milos bio stric, Hristifor je odrzavao kontakt s njim. Milos ga je finansijski pomagao. Udesio je i da Hristifor moze da podize pare iz carske blagajne na knezev racun. Bio je na sluzbi u Derecinu iz koga se vratio u Petrograd. Tesko je podnosio rusku zimu. Zeleo je da se vrati u Srbiju ali ga je knez od toga odgovarao. Pri kraju zivota preveo je ruske vojne zakone nameravajuci da ih primeni u Srbiji. Patio je za otadzbinom ali knez nije zeleo njegov povratak. Na naslovnu stranu svih svojih dokumenata Hristifor je napisao:
"Mon sang et ma vie,
Je rend pour ma patrie".
["Svoju krv i svoj zivot / dacu za svoju otadzbinu"]
U ocekivanju da se u Srbiju vrati umro je od jektike u Petrogradu 30. juna, 1825. godine. Podaci = uzeti iz navedene knjige Radosa Ljusica.
***
Citulja Hristofora Obrenovica
Pozdrav svima ...
Pozdrav svima ...
Жена прати мужа у рат, 1914. година:
Регрути иду на мобилизацијско место, 1914. година:
Nikola Velimirovic potonji Episkop Nikolaj Ohridski i Zicki kao ucenik gimnazije.
Ubavac - zahvalnosti Sv. Dimitriju Mirotocivom [ podignut 1899. nedaleko od manastira ]. Ubavac zive vode.
Manastir V. Remeta na crtezu Huga Hecendorfa [ 1828. g. ].
Gravira Sv. velikomucenika Dimitrija sa izgledom manastira u donjem delu [ bakrorez Zaharija Orfelina, 1764. g. ] ali bez motiva najstarijeg istocnog krila konaka iz 1723. godine. Manastir je posvecen Sv. Dimitriju Mirotocivom. Razorile su ga ustase u II Svetskom ratu. Delimicno je rekonstruisan od 1951. do 1982. Pre stradanja crkva je bila zivopisana i spolja i iznutra. Tragovi tog ranog slikarstva i novog shvatanja religiozne slike Simona Usakova vidljivi su i danas. Posle prvog spaljivanja i razaranja Turcima, ovaj majdan srbskog naroda obnovio je mitroplit Vicentije Jovanovic Hadzilovic [od 1720 -1732.g.]. Ktitori i darodavci bili su vlastela i narod. Svaki manastir se po necemu izdvaja. Tako i Velika Remeta sa svojim zvonikom "Kula znamenita" koji ima, pored prizemne zone jos sedam spratova, sto ukazuje na barokni graditeljski period u ovim krajevima. Odakle god dolazili, prvo sto cete ugledati iz daljine je zvonik barokne raskosnosti koji se uzdize kao svetionik u moru nad fruskogorskim sumama tako da manastir lici na neku tvrdjavu, a zvonik na osmatracnicu. U Muzeju koji se nalazi u delu manastirskog konaka, otvorena je stalna postavka eksponata i starih muzickih zapisa iz proslosti stare srbske duhovne muzike. Manastir je biser srednjevekovnog nasledja umetnosti i kulture, a pre svega duhovni orijentir pravoslavnih Srba na zemlji svetosavske Srbije.
Pozdrav svima ...
Pozdrav svima ...
Пар фотографија са коментарима из часописа "Војна повијест":
Pozdrav svima ...