Аеродром Рудине Смедеревска Паланка 

У рано пролеће 1915. године у Паланку долази француска ваздухопловна ескадрила, која је била једина у читавој ондашњој Србији. Авиони су у Паланку стизали железницом у деловима и спаковани у сандуке. Истовар је вршен на једној празној ливади, на којој је био постављен велики шатор где су се и склапали авиони. Склопљени авиони су довлачени до некаданашњег Вашаришта, које је служило као аеродром. Први лет је био 2. априла 1915. године из Паланке у Крагујевац. То су били двоседи са елисом позади седишта и митраљезом испред седишта, тада једни од најсавременијих авиона. 
Авиобаза је постојала и била активна све до офанзиве аустро-угарских, немачких и бугарских трупа на Србију.

Од надзорног инжењера за израду хангара у Паланци, Ваздухопловна команда је, 11. јуна, тражила да на железничкој станици у истом граду задржи сандуке са ознаком BLT (Blériot) који долазе из Солуна, пошто ће сутрадан тамо доћи командант Ваздухопловне команде по њих. У њима су била два школска авиона Блерио (такозвани “Пингвини”), који су ушли у састав Аеропланске ескадре. Министарство војно, тачније његово инжењеријско-техничко одељење, је о овоме извештено 17. јуна. Један апарат је био школски Блерио XI (Blériot XI Appareil d'Ecole), стандардни школски тип авиона у ваздухопловним школама Блерио, са мотором Анцани 22 кW (30 КС), а други је био рулер Блерио (Blériot Penguin) са мотором Анцани снаге 18 кW (25 КС) и јако скраћеним крилима, предвиђен само за вожњу по земљи, тј. за рулање. 

(Извори текстова су две различите интернет странице. Први пасус је написан у Паланци, а други је део текста о пожаревачком аеродрому у току 1914/15 године) 

GALLICA

Свечани пренос Вождових костију у Краљеву задужбину на Опленцу

Почетком 1904. год. на одабраном и утврђеном месту на Опленцу код Тополе, на земљи Вождовој, поврх старе Карађорђеве цркве, у којој су боравиле Вождове Кости, освећен је темељни камен задужбине Краља Петра, цркве Светога Ђорђа.

Блаженопочивши Кнез Александар Карађорђевић, Отац Краља Петра, пре смрти оставио је жељу, да се његов спахилук у Румунији уновчи и да се од тога у Тополи над Вождовим гробом подигне црква Светоме Ђорђу. И то је остварено 1909. године.

Рад на подизању Задужбине Краља Петра I Карађорђевића на Опленцу започео је у мају 1910. године. Цела задужбина почива на камену, а подземни део, крипта, издубљен је у стени.

Та Краљева задужбина представља велики национални и уметнички споменик.

Крајем 1911. године извршен је пренос костију Кнеза Александра и Књегиње Персиде са бечког гробља.

8. септембра 1930. године свечано су пренесене у ту Краљеву задужбину кости Вожда Карађорђа у исто време кад и старе заставе српских пукова. Та свечаност је текла овако:

8. септембра ујутро почело је освећење Краљеве Задужбине. Патријарх Варнава са митрополитима, епископима и свештеницима извршио је овај свечан чин у присуству Њихових Величанстава Краља и Краљице, Њихових Височанстава кнеза Арсена и Павла, Краљевске Владе и страних изасланика. Кад је црква освећена, почела је прва литургија, а по томе се из Краљевске Задужбине кренула литија ка тополској цркви овим редом:

Три Карађорђеве заставе; свештенство; Његова Светост Патријарх; Њихова Величанства и чланови Краљевског Дома; Краљевска Влада; војвода Бојовић са својом свитом; девет банова; председници општина; генералитет и народ.

Око 10 часова литија је стигла у Тополу и у стару цркву је ушло Свештенство; Његова Светост Патријарх; Њихова Величанства Краљ и Краљица са члановима Краљевског Дома; Краљевска Влада; војвода Бојовић и председници општина.

У старој Тополској цркви Патријарх Варнава са свештенством одржао је кратак помен, послије кога су Његово Величанство Краљ, кнежеви Арсен и Павле, Председник Владе и четири сељака из Тополе изнели ковчег Карађорђев и положили га на лафет пред црквом. Кроз шпалире свију родова војске поворка из старе цркве кренула је за Опленац прописаним редом.

Кад је поворка стигла пред Краљевску Задужбину, министар војске и морнарице, војвода Бојовић, команданти армија и командант морнарице скинули су ковчег Карађорђев с лафета, унели га у цркву и положили под саркофаг.

У то време батерија са Опленца отворила је почасну паљбу.

Док су носиоци ковчега положили у присуству свештеника прах Карађорђев у саркофаг, Његова Светост Патријарх одржао је говор пред црквом, а по томе су Њихова Величанства са поворком ушла у цркву и присуствовала кратком благодарењу.

У цркви су за то вријеме били и заставници са старим заставама. По завршеном благодарењу заставници су оставили редом старе заставе на нарочито одређена мјеста, на колонадама цркве.