Гледо сам ономад на телевизору Јелку у емисији о историјском и културном наслеђу Топлице. Нисам скоро видео тако нешто. А заслужило се да се види. Мало људи зна шта ми у Србији имамо. Паметни аутор је одабрао речиту саговорницу, која има дар да оприча многе ствари тако једноставно, да свако може да схвати, и старац и школац. Па када тако нешто погледамо, онда нам је јасно што су наши преци о својој земљи говорили много лепше речи. Јер они су знали чега све има у Србијици и схватали су значај тога.
Данас Србин (или грађанин Србије) зна више о културном благу и историји Енглеске или Португалије, зна више сликара и писаца из Француске него из земље у којој је рођен, не што су Французи имали много више сликара и писаца (нормално, много већа земља по површини и људству) него зато што не учи ништа о својим сликарима и писцима. Писци новина, књига и уџбеника више воде рачуна о политичкој подобности наших уметника или војсковођа, него о томе шта су добро написали, осликали или одбранили...
Ех када би тако наставили и у другим крајевима...
Гледо сам ономад на телевизору Јелку у емисији о историјском и културном наслеђу Топлице. Нисам скоро видео тако нешто. А заслужило се да се види. Мало људи зна шта ми у Србији имамо. Паметни аутор је одабрао речиту саговорницу, која има дар да оприча многе ствари тако једноставно, да свако може да схвати, и старац и школац. Па када тако нешто погледамо, онда нам је јасно што су наши преци о својој земљи говорили много лепше речи. Јер они су знали чега све има у Србијици и схватали су значај тога.
Данас Србин (или грађанин Србије) зна више о културном благу и историји Енглеске или Португалије, зна више сликара и писаца из Француске него из земље у којој је рођен, не што су Французи имали много више сликара и писаца (нормално, много већа земља по површини и људству) него зато што не учи ништа о својим сликарима и писцима. Писци новина, књига и уџбеника више воде рачуна о политичкој подобности наших уметника или војсковођа, него о томе шта су добро написали, осликали или одбранили...
Ех када би тако наставили и у другим крајевима...
Fala ti na ovim toplim recima. Mnogo si me dirnuo. Podsecas me na sve ono sto Srbija ima. Svakako ne samo nasa Toplica. E, kad bi samo mogli da se s 'njima' , sportski ( ne bratski n'o cojski), pobijemo ... ! Tada bi Njegosa i Marka Miljanova muzastvo slovenstva zazivelo ...
1183. godina - Počela izgradnja manastira Studenice.
~ 1215. - Građen manastir Žiča. Kasnije su u Žiči krunisani srpski kraljevi: Stefan Dečanski (prvo i drugo krunisanje), Radoslav, Vladislav, Uroš i Dragutin (dva puta). Za svako krunisanje su provaljivana nova vrata kroz koja je prolazio samo krunisani vladar. Ta vrata su odmah zatim zaziđivana, ali je u narodu ostao popularni naziv Sedmovrata Žiča.
1219. - Nakon sticanja samostalnosti srpske pravolslavne ckrve Sv. Sava određuje Žiču za sedište prve srpske Arhiepiskopije.
13. vek - U Ibarskoj klisuri, oko 20 km. od Kraljeva, sazidan je srednjevekovni grad - tvrdava Maglič.
Pozdrav svima ...
PLOCNICKA BITVA ...
E, tako je to ...
Данас Србин (или грађанин Србије) зна више о културном благу и историји Енглеске или Португалије, зна више сликара и писаца из Француске него из земље у којој је рођен, не што су Французи имали много више сликара и писаца (нормално, много већа земља по површини и људству) него зато што не учи ништа о својим сликарима и писцима. Писци новина, књига и уџбеника више воде рачуна о политичкој подобности наших уметника или војсковођа, него о томе шта су добро написали, осликали или одбранили...
Ех када би тако наставили и у другим крајевима...
Centar grada [ u pozadini stara "Robna kuca" ] ... potomci neoborivih ...
Centar ...
... nadmece se momce & devojce : i devojce pobedjuje ...
Данас Србин (или грађанин Србије) зна више о културном благу и историји Енглеске или Португалије, зна више сликара и писаца из Француске него из земље у којој је рођен, не што су Французи имали много више сликара и писаца (нормално, много већа земља по површини и људству) него зато што не учи ништа о својим сликарима и писцима. Писци новина, књига и уџбеника више воде рачуна о политичкој подобности наших уметника или војсковођа, него о томе шта су добро написали, осликали или одбранили...
Ех када би тако наставили и у другим крајевима...
Pozdrav svima ...