Још пре сеобе у Аустрију манастир Рача у Србији крај Дрине био је један од оних ретких расадника писмености у српском народу. Рачански калуђери су се нарочито бавили преписивањем књига. Турци су, 1688. године, спалили Рачу и рачански калуђери уз патријарха Арсенија пребегну у Сент Андреју, где је при храму св Луке Кипријан Рачанин основао школу, коју је похађао малишан Гаврило Стефановић. Касније се Гаврило потписивао као Гаврил Рачанин, а још касније као Гаврил Венцловић, посрбивши своје презиме (стефан=овенчан, који носи венац). Уз Св Арханђела Гаврила, Гаврил Стефановић Венцловић је „крив“ што је неки Милорад понекад користио и име Гаврило.

Поменути Гаврил је писао богоугодне речи, много је беседа у храмовима изговорио, и много песама испевао. Био је један од првих који су записивали српске умотворине... Препоручујем доконима да потраже књигу Црни биво у срцу, збирку Гаврилових речи, оних које су записане и које се у рукопису чувају у САНУ. Књигу је за објављивање приредио Милорад Павић.

Ево песама Гаврилових:

МОЛИТВА ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ

Избави ме од крви, Боже, 
Боже мога спасења,
На кров који имамо,
Разве твој, Богородице, покров.
Крвоточива она жена
Кад се прикојасила
За скут сина твога,
Таки престаде јој тећи крв од ње.
Тако и каде се докосне
Наша крвопролитна земља
Твоме омофору,
Таки ће на њој престати
Свако крвопролитање.
Отрти ћеш и обрисати
Наше крваве сузе
С твојим омофором.* 

СРЦЕ ЗАРАСЛО ТРЊЕМ 

Ја се тобоже надах и чеках
Мој виноград да изнесе грожђе,
А међер, по њему је трње!
Ама зато известићу вам
Што ћу ја учинити томе моме винограду:
Разбацићу му око њега обграду,
Соборићу дувар, оставићу га пуста,
Необрезана ни опкопана;
Нека да свашто по њему гази и тре га;
Што у њему ко што нађе,
Нека граби и разноси! 

ПОСЛОВИЦЕ
Време свакој вештини има.
Иза зла свакад се бољем надај.
Ил се слађе наједеш каде сам својом руком и кашиком се закусујеш, или каде те други залаже?
Птица не може с једним крилом одлетети у висину.
С једном ногом трчат се не може.
Изнемогне, ка брз ждребац.
Ко поје, двоструко се моли Богу.
Има доста на свету двоножаца, али сасма је мало људи.
Што би било тешко држати пред кућом суд хладне воде, да се лети жедан путник напије и рекне: Бог да прости!
Небојшу пси уједају.
Вредноме волу не треба јасле да су празне.
Буди господар своме благу, а не оно теби.
Лако је звера устрелити, ал га је мучно припитомити.
Прљаво се пере, а не чисто.