(Prilog obeležavanju 100 godina od početka I sv.rata)
Vojna pruga Valjevo - Pričević i pruga Valjevo - Loznica nisu baš mnogo u vezi sem što su građene na istom pravcu. Pruga Valjevo - Loznica je planirana i građena kao važan deo državne železničke mreže po svim standardima javnih železnica. U "verziji" pre I svetskog rata projektovana je za kolosek 0,76 m jer je vezivala pruge tog koloseka.
Međutim pruga Valjevo - Pričević je vojna poljska železnica provizornog karaktera koju je gradila srpska vojska za snabdevanje svojih jedinica i prevoz ranjenika sa kolosekom 0,60 m. Ona je položena po državnom putu Valjevo - Kamenica - Loznica do iznad sela Zlatarić a onda je da bi izbegla velike uspone na ovom putu "spuštena" pored reke Obnice i išla tako sve do mehane u Pričeviću. Dakle trasa ove vojne pruge je imala provizorni karakter. Na ovoj pruzi je bilo nekoliko većih mostova preko Obnice i svi su bili drvene konstrukcije.
S obzirom da je ovo jedina prava vojna pruga koja je sagrađena na teritoriji Srbije trebalo bi joj posvetiti malo više pažnje.
Ovu prugu je nastavila da koristi Austrougarska vojska tokom okupacije, čak su je malo i dogradili. Prilikom povlačenja ovu prugu nisu rušili tako da je kraj rata dočekala u dobrom stanju (postoji zapisnik vojno.železničke inspekcije od 02.10.1919.). Uprkos tome veoma brzo je demontirna (1923. godine) iako bi očigledno bila korisna tom kraju. Moguće je da se očekivao skori nastavak gradnje "prave" pruge ka Loznici i da su je zato tako hitro uklonili.
Što se pruge Valjevo - Pričević tiče citiraću naredbu vojvode Živojina Mišića o otvaranju saobraćaja na njoj. Vojvoda Mišić je inače tada bio komandant I armije kojoj je "pripadala" ova pruga.
"Valjevo 7. jula 1915. u 11 i 10 pre podne
Komandantu Dunavske divizije II poziva
Nova poljska železnica u dolini Obnice od Valjeva do Pričevića gotova je i 5. ov. meseca predata saobraćaju za vojne potrebe.
Do daljeg naređenja ovu će prugu za sada koristiti samo Moravska divizija II poziva i Dunavska divizija II poziva i etapna komanda ove armije za prenos hrane, furaži i ostalih intendantskih potreba.
...................................................................................................................
Načelnik armiske intendature izdaće potrebna naređenja za pravilan i uredan utovar intendantskih potreba na valjevskoj železničkoj stanici te da vozovi bez odocnjenja tačno polaze sa početne stanice, a načelnik armiskog saobraćaja izradiće raspored i red vožnje za prugu Valjevo - Pričević i do 11. ov. meseca saopštiće ga armiskom intendantu, komandantima Moravske divizije II poziva i Dunavske divizije II poziva i komandantu armiske etapne komande, kao i regulisati sva pitanja pružnog i vozog osoblja koje do 11. ov. meseca mora biti na svojim mestima radi urednog redovnog saobraćaja.
Do početka redovnog saobraćaja 11. ov. meseca načelnik armiskog saobraćaja koristiće prugu Valjevo - Pričević za prenos građe za podizanje magacina u Pričeviću, kao i za prenos železničkog materijala potrebnog za dalje podizanje ove pruge.
Štab I armije komandant vojvoda Mišić"
To je interesantna priča. Kao i u ostalim evropskim državama početkom XX veka vojska ni u Srbiji nije očekivala dugotrajni rat. Mislilo se da će nekoliko velikih bitaka i brzi pokreti trupa za kratko vreme rešiti svaki ratni sukob. Ovako nešto se posebno očekivalo na Balkanu jer su I i II Balkanski rat upravo tako izgledali. Zato je i generalštab vojske Kraljevine Srbije tj. njegovo saobraćajno odeljenje punu pažnju posvetio prugama normalnog koloseka od kojih se očekivalo da omoguće brzo prebacivanje jedinica sa kraja na kraj zemlje i njihovu koncentraciju na određenim mestima. Logistički problemi tj. snabdevanje operativnih jedinica se uopšte nije smatralo velikim problemom. Zato železničke jedinice srpske vojske (Železnička komanda u Smederevu koja je na početku rata bila jačine bataljona) sem nešto kolosečnog materijala za skladišta nisu uopšte imale materijal i vozila za gradnju vojnih poljskih železnica. Međutim kako je rat odmicao logistički problemi su i ovde kao i na svim drugim frontovima postajali sve veći i veći. Naročito teško je bilo snabdevanje jedinica na frontu na Drini jer zbog prekinutog saobraćaja na Savi nije bilo veze između valjevske pruge i pruge Šabac - Koviljača. Zato je početkom 1915. godine odlučeno da se izgradi "dekoviljska" vojna pruga od Valjeva prema zapadu. Materijal za ovu prugu je sakupljan po celoj Srbiji. Veći deo šina i vagoneti su dobijeni od "Francusko-srpskog društva za podizanje železnice i industriskih objekata", jedna lokomotiva je rekvirirana od rudnika uglja Dobra na Dunavu, jedna je donešena sa izgradnje pruge Zajećar - Knjaževac dok se trećoj ne zna tačno poreklo ali je u svakom slučaju bila negde na teritoriji Srbije.
Na ovoj karti g.Govedarevića se vidi trasa te vojne pruge iz 1915.godine :
Pruga do Pričevića se koristila negde do 1922-23 godine.Tada je demontirana i sav materijal je prebačen u Crnu Goru za izgradnju uzane pruge 0.60m Titograd- Donja Plavnica .
Prugu Podgorica - Donja Plavnica je prvo napravila Austro-Ugarska vojska posle okupacije Crne Gore. Ali prilikom povlačenja krajem 1918. godine oni su je demontirali i evakuisali sav kolosečni materijal i vozni park.
Prugu po malo izmenjenoj trasi i sa potpuno novim staničnim objektima je ponovo izgradila železnička komanda vojske Kraljevine SHS 1924-25 godine. Šine za ovu prugu dopremljene sa demontirane pruge Valjevo - Pričević u zapadnoj Srbiji.
Svu zahvalnost gospodinu Rosiću iz Beograda na ovom materijalu, izuzetnom poznavaocu železničke tematike. Tekst je donekle izmenjen i prilagođen ovom forumu.
Тражећи нешто друго, како то већ зна бити, случајно налетех данас на нету и на ово... Од силних страница овде и прилога, понекад већ и не знам да ли је и шта већ постављано, шта сам све похранила у рачунар, а шта пропустих...
Уважени колега Милораде, ово би, по тамошњем натпису изнад слике, требало да има неке везе с тобом... ?
Тражећи нешто друго, како то већ зна бити, случајно налетех данас на нету и на ово... Од силних страница овде и прилога, понекад већ и не знам да ли је и шта већ постављано, шта сам све похранила у рачунар, а шта пропустих... Уважени колега Милораде, ово би, по тамошњем натпису изнад слике, требало да има неке везе с тобом... ?
Има везе са мном.
Мој деда Воја је радио у смедеревском САРТИД-у (Српско акционарско рударско, топионичарско и индустријско друштво). Ово је његова ратна (1941-1944) пропусница за кретање ноћу, и после „полицијског сата“, зато што је Железара радила у три смене.
Била је овде, #2246, али се више не види, зато што је Имиџшек обрисао моје слике.
Још увек је има на оном форуму - ССЦ / Смедерево старе фотке и разгледнице, #349.
Сад видех да је неко слику ископирао и поставио је на неком бањалучком форуму. Не знам ко је члан ко је слику поставио, али он очигледно зна ко сам ја...
Pozdrav svima ...
VOJNA PRUGA VALJEVO-PRIČEVIĆ-(Valjevska Kamenica)
(Prilog obeležavanju 100 godina od početka I sv.rata)
Vojna pruga Valjevo - Pričević i pruga Valjevo - Loznica nisu baš mnogo u vezi sem što su građene na istom pravcu.
Pruga Valjevo - Loznica je planirana i građena kao važan deo državne železničke mreže po svim standardima javnih železnica. U "verziji" pre I svetskog rata projektovana je za kolosek 0,76 m jer je vezivala pruge tog koloseka.
Međutim pruga Valjevo - Pričević je vojna poljska železnica provizornog karaktera koju je gradila srpska vojska za snabdevanje svojih jedinica i prevoz ranjenika sa kolosekom 0,60 m. Ona je položena po državnom putu Valjevo - Kamenica - Loznica do iznad sela Zlatarić a onda je da bi izbegla velike uspone na ovom putu "spuštena" pored reke Obnice i išla tako sve do mehane u Pričeviću. Dakle trasa ove vojne pruge je imala provizorni karakter. Na ovoj pruzi je bilo nekoliko većih mostova preko Obnice i svi su bili drvene konstrukcije.
S obzirom da je ovo jedina prava vojna pruga koja je sagrađena na teritoriji Srbije trebalo bi joj posvetiti malo više pažnje.
Ovu prugu je nastavila da koristi Austrougarska vojska tokom okupacije, čak su je malo i dogradili. Prilikom povlačenja ovu prugu nisu rušili tako da je kraj rata dočekala u dobrom stanju (postoji zapisnik vojno.železničke inspekcije od 02.10.1919.). Uprkos tome veoma brzo je demontirna (1923. godine) iako bi očigledno bila korisna tom kraju. Moguće je da se očekivao skori nastavak gradnje "prave" pruge ka Loznici i da su je zato tako hitro uklonili.
Što se pruge Valjevo - Pričević tiče citiraću naredbu vojvode Živojina Mišića o otvaranju saobraćaja na njoj. Vojvoda Mišić je inače tada bio komandant I armije kojoj je "pripadala" ova pruga.
"Valjevo 7. jula 1915. u 11 i 10 pre podne
Komandantu Dunavske divizije II poziva
Nova poljska železnica u dolini Obnice od Valjeva do Pričevića gotova je i 5. ov. meseca predata saobraćaju za vojne potrebe.
Do daljeg naređenja ovu će prugu za sada koristiti samo Moravska divizija II poziva i Dunavska divizija II poziva i etapna komanda ove armije za prenos hrane, furaži i ostalih intendantskih potreba.
...................................................................................................................
Načelnik armiske intendature izdaće potrebna naređenja za pravilan i uredan utovar intendantskih potreba na valjevskoj železničkoj stanici te da vozovi bez odocnjenja tačno polaze sa početne stanice, a načelnik armiskog saobraćaja izradiće raspored i red vožnje za prugu Valjevo - Pričević i do 11. ov. meseca saopštiće ga armiskom intendantu, komandantima Moravske divizije II poziva i Dunavske divizije II poziva i komandantu armiske etapne komande, kao i regulisati sva pitanja pružnog i vozog osoblja koje do 11. ov. meseca mora biti na svojim mestima radi urednog redovnog saobraćaja.
Do početka redovnog saobraćaja 11. ov. meseca načelnik armiskog saobraćaja koristiće prugu Valjevo - Pričević za prenos građe za podizanje magacina u Pričeviću, kao i za prenos železničkog materijala potrebnog za dalje podizanje ove pruge.
Štab I armije komandant vojvoda Mišić"
To je interesantna priča. Kao i u ostalim evropskim državama početkom XX veka vojska ni u Srbiji nije očekivala dugotrajni rat. Mislilo se da će nekoliko velikih bitaka i brzi pokreti trupa za kratko vreme rešiti svaki ratni sukob. Ovako nešto se posebno očekivalo na Balkanu jer su I i II Balkanski rat upravo tako izgledali. Zato je i generalštab vojske Kraljevine Srbije tj. njegovo saobraćajno odeljenje punu pažnju posvetio prugama normalnog koloseka od kojih se očekivalo da omoguće brzo prebacivanje jedinica sa kraja na kraj zemlje i njihovu koncentraciju na određenim mestima. Logistički problemi tj. snabdevanje operativnih jedinica se uopšte nije smatralo velikim problemom. Zato železničke jedinice srpske vojske (Železnička komanda u Smederevu koja je na početku rata bila jačine bataljona) sem nešto kolosečnog materijala za skladišta nisu uopšte imale materijal i vozila za gradnju vojnih poljskih železnica. Međutim kako je rat odmicao logistički problemi su i ovde kao i na svim drugim frontovima postajali sve veći i veći. Naročito teško je bilo snabdevanje jedinica na frontu na Drini jer zbog prekinutog saobraćaja na Savi nije bilo veze između valjevske pruge i pruge Šabac - Koviljača. Zato je početkom 1915. godine odlučeno da se izgradi "dekoviljska" vojna pruga od Valjeva prema zapadu. Materijal za ovu prugu je sakupljan po celoj Srbiji. Veći deo šina i vagoneti su dobijeni od "Francusko-srpskog društva za podizanje železnice i industriskih objekata", jedna lokomotiva je rekvirirana od rudnika uglja Dobra na Dunavu, jedna je donešena sa izgradnje pruge Zajećar - Knjaževac dok se trećoj ne zna tačno poreklo ali je u svakom slučaju bila negde na teritoriji Srbije.
Na ovoj karti g.Govedarevića se vidi trasa te vojne pruge iz 1915.godine :
Pruga do Pričevića se koristila negde do 1922-23 godine.Tada je demontirana i sav materijal je prebačen u Crnu Goru za izgradnju uzane pruge 0.60m Titograd- Donja Plavnica .
Prugu Podgorica - Donja Plavnica je prvo napravila Austro-Ugarska vojska posle okupacije Crne Gore. Ali prilikom povlačenja krajem 1918. godine oni su je demontirali i evakuisali sav kolosečni materijal i vozni park.
Prugu po malo izmenjenoj trasi i sa potpuno novim staničnim objektima je ponovo izgradila železnička komanda vojske Kraljevine SHS 1924-25 godine. Šine za ovu prugu dopremljene sa demontirane pruge Valjevo - Pričević u zapadnoj Srbiji.
Svu zahvalnost gospodinu Rosiću iz Beograda na ovom materijalu, izuzetnom poznavaocu železničke tematike. Tekst je donekle izmenjen i prilagođen ovom forumu.
Раскрсница: Фрање Јосифа, Апелове и Латинскe ћуприје... Остало је историја.
Уважени колега Милораде, ово би, по тамошњем натпису изнад слике, требало да има неке везе с тобом... ?
Има везе са мном.
Мој деда Воја је радио у смедеревском САРТИД-у (Српско акционарско рударско, топионичарско и индустријско друштво). Ово је његова ратна (1941-1944) пропусница за кретање ноћу, и после „полицијског сата“, зато што је Железара радила у три смене.
Била је овде, #2246, али се више не види, зато што је Имиџшек обрисао моје слике.
Још увек је има на оном форуму - ССЦ / Смедерево старе фотке и разгледнице, #349.
Сад видех да је неко слику ископирао и поставио је на неком бањалучком форуму. Не знам ко је члан ко је слику поставио, али он очигледно зна ко сам ја...
Престолонаследник Александар Карађорђевић врши смотру артиљерије, после победе код Битоља 1912.