Valjevska pivara, industrijski prvenac Valjeva, osnovana je daleke1860. godine, a osnivac pivare bio je Dimitrije Mitrovic, imucni trgovac. Na svom imanju ispod Vidraka poceo je spravljanje piva najavljujuci razvoj industrije kao nove privredne grane u agramoj Srbiji, sa pocetnim godisnjim kapacitetom od nepunih 2.000 hektolitara.
Dolazak Jozefa Ajhingera, kvalifikovanog pivara iz Bavarske bio je od presudnog znacaja zapoboljsanje i proizvodnju kvalitetnog piva. Cuven po svom umecu spravljanja piva, na mestu gde reke Obnica i Jablanica grade Kolubaru, a Kolubara istoriju i poeziju, ispod sume sa bistrim izvorima proizvodilo i proizvodi se pivo pitko kao poezija, stabilno i jako kao srpska istorija. Pored prirodnih blagodeti, pivarski majstori su i kvalitetu svake od osnovnih sirovina posvecivali veliku paznju jer su dobro znali da je svaka od njih, u svom domenu, "odgovorna" za dobijanje specificnih, finalnih karakteristika piva. Nisu rekli uzalud da je slad ,,dusa" piva, hmelj,,zacin", kvasac,,duh", a voda njegovo „telo".
Prekretnica u tehnickom razvoju Valjevske pivare nastupila je 1910. godine, uvodenjem prve parne masine u proces proizvodnje. "Parna revolucija" u Pivari oznacava pocetak industrijske proizvodnje piva i leda. Uvodenje parne masine u proizvodnji piva doprinelo je modernizaciji tehnoloskog proce sa u Pivari. Valjevsko pivo pocelo je da se prodaje i na novim, udaljenim trzistima. Sredinom tridesetih godina proslog veka, valjevsko crno pivo proglaseno je za najkvalitetnije pivo u Srbiji, ispred poznatog jagodinskog, vajfertovog i bajlonijevog piva.
Te 1935. godine proizvedeno je 12.000 hl. Kao rezultat tradicije, nesmanjenog kvaliteta i stalnog ulaganja u savremene programe od pocetnih 2.000 hl doslo se do 400.000 hl godisnje proizvodnje.
Projektovani kapacitet „Valjevske pivare" iznosi 500.000 hl piva i 50.000 hl beza aIkoholnih napitaka.
Знао сам за Ваљевско пиво, чак сам га и пио, кад сам једном био у Ваљеву. Међутим, шта зна винопија о квалитету пива. Мени је било: пиво ко пиво... Има једна интересантна ствар, коју сам чуо од пријатеља који потиче из села у близини Ваљева. Ваљевска пивара продаје пиво на флаше, може и на кригле, али и на цистерне. Наиме, пивара има неколико цистерни различитог капацитета, па кад неко хоће нешто да прослави, он дође у пивару и поручи цистерну оноликог капацитета колико ће му гостију доћи. Цистерна ваљда има и систем за одржавање температуре, а можда пиво и не стигне да се угреје! Углавном, гости на некој свадби најпре седе за столом, а акчија (послужитељ) доноси чаше са свеже наточеним пивом. У каснијој фази, гости не могу да чекају, него прилазе цистерни са чашом (криглом) и сами наточе... Добар маркетиншки потез пиваре. Не знам да ли тако раде и Зајечарска, Нишка или Јагодинска пивара?
Dobro te je Milorade obavestio prijatelj. Za sela ne znam, ali u gradu kad su neke proslave na trgovima, Pivara dotera vozilo, nešto slično onom što otkupljuje mleko, i sipa se pivo sa "česme" u one plastične čaše od 0,3 l. Pivo je ohlađeno jer verovatno postoji neki sistem sličan onom koji koriste i Mlekare kod prevoza mleka.
Zaboravio si samo da pomeneš buriće :
Kad je manje društvo i kad nema muzike onda se pivo pilo iz "vlaša" koje su imale zatvarač kao kod klakera.
A ovo su Milorade tvoji pajtaši - vinopije. Samo nigde ne vidim sifon ? :
Istorijat valjevske pivare :
Valjevska pivara, industrijski prvenac Valjeva, osnovana je daleke1860. godine, a osnivac pivare bio je Dimitrije Mitrovic, imucni trgovac. Na svom imanju ispod Vidraka poceo je spravljanje piva najavljujuci razvoj industrije kao nove privredne grane u agramoj Srbiji, sa pocetnim godisnjim kapacitetom od nepunih 2.000 hektolitara.
Dolazak Jozefa Ajhingera, kvalifikovanog pivara iz Bavarske bio je od presudnog znacaja zapoboljsanje i proizvodnju kvalitetnog piva. Cuven po svom umecu spravljanja piva, na mestu gde reke Obnica i Jablanica grade Kolubaru, a Kolubara istoriju i poeziju, ispod sume sa bistrim izvorima proizvodilo i proizvodi se pivo pitko kao poezija, stabilno i jako kao srpska istorija. Pored prirodnih blagodeti, pivarski majstori su i kvalitetu svake od osnovnih sirovina posvecivali veliku paznju jer su dobro znali da je svaka od njih, u svom domenu, "odgovorna" za dobijanje specificnih, finalnih karakteristika piva. Nisu rekli uzalud da je slad ,,dusa" piva, hmelj,,zacin", kvasac,,duh", a voda njegovo „telo".
Prekretnica u tehnickom razvoju Valjevske pivare nastupila je 1910. godine, uvodenjem prve parne masine u proces proizvodnje. "Parna revolucija" u Pivari oznacava pocetak industrijske proizvodnje piva i leda. Uvodenje parne masine u proizvodnji piva doprinelo je modernizaciji tehnoloskog proce sa u Pivari. Valjevsko pivo pocelo je da se prodaje i na novim, udaljenim trzistima. Sredinom tridesetih godina proslog veka, valjevsko crno pivo proglaseno je za najkvalitetnije pivo u Srbiji, ispred poznatog jagodinskog, vajfertovog i bajlonijevog piva.
Te 1935. godine proizvedeno je 12.000 hl. Kao rezultat tradicije, nesmanjenog kvaliteta i stalnog ulaganja u savremene programe od pocetnih 2.000 hl doslo se do 400.000 hl godisnje proizvodnje.
Projektovani kapacitet „Valjevske pivare" iznosi 500.000 hl piva i 50.000 hl beza aIkoholnih napitaka.
Par razglednica valjevske pivare :
Zaboravio si samo da pomeneš buriće
Kad je manje društvo i kad nema muzike onda se pivo pilo iz "vlaša" koje su imale zatvarač kao kod klakera.
A ovo su Milorade tvoji pajtaši - vinopije. Samo nigde ne vidim sifon ? :
Јагодинско
Зајечарско
Зрењанинско
Нишко
Бечејско