Royal Mail Steamship CARPATHIA (Краљевски поштански пароброд КАРПАТИЈА) је на своју прву пловидбу кренуо из Ливерпула 5. маја 1903. године. Могуће је да је у Ријеци снимљен тим поводом.
Превозио је путнике и пошту на релацији Ријека - Трст - Напуљ - Ђенова - Гибралтар - Њујорк.
Чувен је по томе што је у ноћи између 14. и 15. априла 1912. године први приспео на место потапања RMS TITANIC и том приликом спасао 705 преживелих путника и чланова посаде.
Потопљен је 17. јула 1918. године у близини ирске обале, од стране немачке подморнице.
Dusane, ja bih bio spreman da poverujem da je ovo rasciscavanje rusevina negde u Srbiji, ako ne i u samom Beogradu. Vojnici na slici su zarobljeni jugoslovenski (Srbi), i ne verujem da bi njih vodili cak u Bugarsku da rasciscavaju zgrade porusene u bombardovanju. A, najpre, iako su Britanci iz Grcke i nasi bombarderi napali Sofiju odmah nakon 6. aprila 1941, i bombardovali glavni grad Bugarske, ja ne znam da je toga, avio napada nas i Saveznika, bilo u Plovdivu.
U daljoj pozadini ove fotke, u tom pravcu, nalazio se 1941g. vojni logor u kome su Nemci internirali nase ratne zarobljenike. O tome je ostavio jedno secanje Raka Drainac u svojoj knjizi "Crni dani":
“Doteraše i Australijance iz Grčke, među kojima je bilo Engleza iz Londona. Oni uneše malo živosti među naše vojnike, s kojima se ubrzo sprijateljiše. Došli su bili gologlavi, te ih naši snabdeše kapama. Prihvatiše naše šajkače. A i sve ostalo, s našim vojnicima, oni su delili do zadnjeg peksimita i cigarete.
Bila je milina gledati kako se rvu ili boksuju s našim besposlenim vojnicima, ili kako izigravaju nemačke stražare. Redovno, kada bi koje magare (a u Nišu ih je puno) iza žica minulo niz put, oni bi ga svi u jedan mah pozdravljali hitlerovim pozdravom.
Nemci su ih užasno mrzeli i dali su im najgoru konjušnicu za smeštaj, ali su oni to bez roptanja i ravnodušno primili. Išli su s našim vojnicima na radove i vraćali se otuda napiti.
Slogu između njih i naših zarobljenika Nemci su nerado posmatrali. Naročito im bi krivo kada im razdeliše cigarete koje su im slale radnice iz niškog Monopola duvana. Zbog toga umalo što ne zabraniše da nam se paketi nose, a ubrzo zatim ekspedovaše najljuće svoje neprijatelje, Engleze, neznano kuda.”
Raka Drainac, srpski literarni pisac. Topličanin. Lepu njegovu ‘boemsku’ fotografiju (Raka sedi za kafanskim stolom, verovatno u “Moskvi”) postovao je Milorad. Rođ. u s. Trbunje kraj Blaca. Svoju prvu knjigu pesama, pod nazivom “Afroditin vrt”, štampao je ( u samo tri primerka! ) u Prokuplju 1921g. Odbio poziv vojv. Koste Pećanca da mu bude lični sekretar prezrevši ulagivačko držanje i šurovanje Pećancevo s Nemcima. Simpatisao je “odrpane” šumce koji tada nisu imali kontakte s okupatorom i naizgled nikakve šanse za uspeh u borbi. Ali oni su ubijali bugarske okupatore što toplicki četnici nisu radili, brukajući tako svetle borbene tradicije srpskog četnistva i II Gvozdenog puka. Bio interniran u vojnom lageru u Nišu 1941g. Kasnije pušten zbog slabog zdravlja zbog čega i nije otišao “u šumu”. U knjizi “Crni dani” opisuje svoje putešestvije i lutanja kao mobilisanog srpskog vojnika posle 6. aprila (što ga je, najblaže rečeno, veoma deprimiralo), zatim zarobljavanje i boravak u zarobljeničkom logoru u Nišu, 1941g. Jedno vreme su u tom logoru boravili i Englezi zarobljeni u toku nemačkih operacija u Grčkoj i na ostrvima 1941. Umro u beogradskoj internoj klinici 1943g. u 44-oj godini života.
Svake godine dodeljuje se nagrada “Raka Drainac” za poeziju. Prvi dobitnik ove nagrade bio je Matija Bećković. Nagrada se sastoji od bronzane statuete Rakine i čeka na novčani iznos. Dodeljuje su u Prokuplju.
Na Fortepanu ima i sjajnih slika Subotice u boji iz 1941. Ako hocete mogu ja da ih prenesem?
Капиџијо, ти си газда свог погледа на овај форум.
Ако ти се нешто допада и ако ти чини задовољство - сипај и не питај!
Увек ће се наћи неко ко ће се одушевити, а и има и оних који ће да се исхракну!
Ти си ту да себе задовољиш. А то задовољство је заразно и преноси се гледањем форума.
Зар не примећујеш да је кренула епидемија. И они у пензионерским колицима кренули да постују!
U daljoj pozadini ove fotke, u tom pravcu, nalazio se 1941g. vojni logor u kome su Nemci internirali nase ratne zarobljenike. O tome je ostavio jedno secanje Raka Drainac u svojoj knjizi "Crni dani":
“Doteraše i Australijance iz Grčke, među kojima je bilo Engleza iz Londona. Oni uneše malo živosti među naše vojnike, s kojima se ubrzo sprijateljiše. Došli su bili gologlavi, te ih naši snabdeše kapama. Prihvatiše naše šajkače. A i sve ostalo, s našim vojnicima, oni su delili do zadnjeg peksimita i cigarete.
Bila je milina gledati kako se rvu ili boksuju s našim besposlenim vojnicima, ili kako izigravaju nemačke stražare. Redovno, kada bi koje magare (a u Nišu ih je puno) iza žica minulo niz put, oni bi ga svi u jedan mah pozdravljali hitlerovim pozdravom.
Nemci su ih užasno mrzeli i dali su im najgoru konjušnicu za smeštaj, ali su oni to bez roptanja i ravnodušno primili. Išli su s našim vojnicima na radove i vraćali se otuda napiti.
Slogu između njih i naših zarobljenika Nemci su nerado posmatrali. Naročito im bi krivo kada im razdeliše cigarete koje su im slale radnice iz niškog Monopola duvana. Zbog toga umalo što ne zabraniše da nam se paketi nose, a ubrzo zatim ekspedovaše najljuće svoje neprijatelje, Engleze, neznano kuda.”
Raka Drainac, srpski literarni pisac. Topličanin. Lepu njegovu ‘boemsku’ fotografiju (Raka sedi za kafanskim stolom, verovatno u “Moskvi”) postovao je Milorad. Rođ. u s. Trbunje kraj Blaca. Svoju prvu knjigu pesama, pod nazivom “Afroditin vrt”, štampao je ( u samo tri primerka! ) u Prokuplju 1921g. Odbio poziv vojv. Koste Pećanca da mu bude lični sekretar prezrevši ulagivačko držanje i šurovanje Pećancevo s Nemcima. Simpatisao je “odrpane” šumce koji tada nisu imali kontakte s okupatorom i naizgled nikakve šanse za uspeh u borbi. Ali oni su ubijali bugarske okupatore što toplicki četnici nisu radili, brukajući tako svetle borbene tradicije srpskog četnistva i II Gvozdenog puka. Bio interniran u vojnom lageru u Nišu 1941g. Kasnije pušten zbog slabog zdravlja zbog čega i nije otišao “u šumu”. U knjizi “Crni dani” opisuje svoje putešestvije i lutanja kao mobilisanog srpskog vojnika posle 6. aprila (što ga je, najblaže rečeno, veoma deprimiralo), zatim zarobljavanje i boravak u zarobljeničkom logoru u Nišu, 1941g. Jedno vreme su u tom logoru boravili i Englezi zarobljeni u toku nemačkih operacija u Grčkoj i na ostrvima 1941. Umro u beogradskoj internoj klinici 1943g. u 44-oj godini života.
Svake godine dodeljuje se nagrada “Raka Drainac” za poeziju. Prvi dobitnik ove nagrade bio je Matija Bećković. Nagrada se sastoji od bronzane statuete Rakine i čeka na novčani iznos. Dodeljuje su u Prokuplju.
Royal Mail Steamship CARPATHIA (Краљевски поштански пароброд КАРПАТИЈА) је на своју прву пловидбу кренуо из Ливерпула 5. маја 1903. године. Могуће је да је у Ријеци снимљен тим поводом.
Превозио је путнике и пошту на релацији Ријека - Трст - Напуљ - Ђенова - Гибралтар - Њујорк.
Чувен је по томе што је у ноћи између 14. и 15. априла 1912. године први приспео на место потапања RMS TITANIC и том приликом спасао 705 преживелих путника и чланова посаде.
Потопљен је 17. јула 1918. године у близини ирске обале, од стране немачке подморнице.
Пло̀вдив 1941-1944
U daljoj pozadini ove fotke, u tom pravcu, nalazio se 1941g. vojni logor u kome su Nemci internirali nase ratne zarobljenike. O tome je ostavio jedno secanje Raka Drainac u svojoj knjizi "Crni dani":
“Doteraše i Australijance iz Grčke, među kojima je bilo Engleza iz Londona. Oni uneše malo živosti među naše vojnike, s kojima se ubrzo sprijateljiše. Došli su bili gologlavi, te ih naši snabdeše kapama. Prihvatiše naše šajkače. A i sve ostalo, s našim vojnicima, oni su delili do zadnjeg peksimita i cigarete.
Bila je milina gledati kako se rvu ili boksuju s našim besposlenim vojnicima, ili kako izigravaju nemačke stražare. Redovno, kada bi koje magare (a u Nišu ih je puno) iza žica minulo niz put, oni bi ga svi u jedan mah pozdravljali hitlerovim pozdravom.
Nemci su ih užasno mrzeli i dali su im najgoru konjušnicu za smeštaj, ali su oni to bez roptanja i ravnodušno primili. Išli su s našim vojnicima na radove i vraćali se otuda napiti.
Slogu između njih i naših zarobljenika Nemci su nerado posmatrali. Naročito im bi krivo kada im razdeliše cigarete koje su im slale radnice iz niškog Monopola duvana. Zbog toga umalo što ne zabraniše da nam se paketi nose, a ubrzo zatim ekspedovaše najljuće svoje neprijatelje, Engleze, neznano kuda.”
Раде Драинац (Радојко Јовановић ), “Crni dani”, Kosmos, Beograd ( 1963 ).
Raka Drainac, srpski literarni pisac. Topličanin. Lepu njegovu ‘boemsku’ fotografiju (Raka sedi za kafanskim stolom, verovatno u “Moskvi”) postovao je Milorad. Rođ. u s. Trbunje kraj Blaca. Svoju prvu knjigu pesama, pod nazivom “Afroditin vrt”, štampao je ( u samo tri primerka! ) u Prokuplju 1921g. Odbio poziv vojv. Koste Pećanca da mu bude lični sekretar prezrevši ulagivačko držanje i šurovanje Pećancevo s Nemcima. Simpatisao je “odrpane” šumce koji tada nisu imali kontakte s okupatorom i naizgled nikakve šanse za uspeh u borbi. Ali oni su ubijali bugarske okupatore što toplicki četnici nisu radili, brukajući tako svetle borbene tradicije srpskog četnistva i II Gvozdenog puka. Bio interniran u vojnom lageru u Nišu 1941g. Kasnije pušten zbog slabog zdravlja zbog čega i nije otišao “u šumu”. U knjizi “Crni dani” opisuje svoje putešestvije i lutanja kao mobilisanog srpskog vojnika posle 6. aprila (što ga je, najblaže rečeno, veoma deprimiralo), zatim zarobljavanje i boravak u zarobljeničkom logoru u Nišu, 1941g. Jedno vreme su u tom logoru boravili i Englezi zarobljeni u toku nemačkih operacija u Grčkoj i na ostrvima 1941. Umro u beogradskoj internoj klinici 1943g. u 44-oj godini života.
Svake godine dodeljuje se nagrada “Raka Drainac” za poeziju. Prvi dobitnik ove nagrade bio je Matija Bećković. Nagrada se sastoji od bronzane statuete Rakine i čeka na novčani iznos. Dodeljuje su u Prokuplju.
Капиџијо, ти си газда свог погледа на овај форум.
Ако ти се нешто допада и ако ти чини задовољство - сипај и не питај!
Увек ће се наћи неко ко ће се одушевити, а и има и оних који ће да се исхракну!
Ти си ту да себе задовољиш. А то задовољство је заразно и преноси се гледањем форума.
Зар не примећујеш да је кренула епидемија. И они у пензионерским колицима кренули да постују!
Pozdrav svima ...
U daljoj pozadini ove fotke, u tom pravcu, nalazio se 1941g. vojni logor u kome su Nemci internirali nase ratne zarobljenike. O tome je ostavio jedno secanje Raka Drainac u svojoj knjizi "Crni dani":
“Doteraše i Australijance iz Grčke, među kojima je bilo Engleza iz Londona. Oni uneše malo živosti među naše vojnike, s kojima se ubrzo sprijateljiše. Došli su bili gologlavi, te ih naši snabdeše kapama. Prihvatiše naše šajkače. A i sve ostalo, s našim vojnicima, oni su delili do zadnjeg peksimita i cigarete.
Bila je milina gledati kako se rvu ili boksuju s našim besposlenim vojnicima, ili kako izigravaju nemačke stražare. Redovno, kada bi koje magare (a u Nišu ih je puno) iza žica minulo niz put, oni bi ga svi u jedan mah pozdravljali hitlerovim pozdravom.
Nemci su ih užasno mrzeli i dali su im najgoru konjušnicu za smeštaj, ali su oni to bez roptanja i ravnodušno primili. Išli su s našim vojnicima na radove i vraćali se otuda napiti.
Slogu između njih i naših zarobljenika Nemci su nerado posmatrali. Naročito im bi krivo kada im razdeliše cigarete koje su im slale radnice iz niškog Monopola duvana. Zbog toga umalo što ne zabraniše da nam se paketi nose, a ubrzo zatim ekspedovaše najljuće svoje neprijatelje, Engleze, neznano kuda.”
Раде Драинац (Радојко Јовановић ), “Crni dani”, Kosmos, Beograd ( 1963 ).
Raka Drainac, srpski literarni pisac. Topličanin. Lepu njegovu ‘boemsku’ fotografiju (Raka sedi za kafanskim stolom, verovatno u “Moskvi”) postovao je Milorad. Rođ. u s. Trbunje kraj Blaca. Svoju prvu knjigu pesama, pod nazivom “Afroditin vrt”, štampao je ( u samo tri primerka! ) u Prokuplju 1921g. Odbio poziv vojv. Koste Pećanca da mu bude lični sekretar prezrevši ulagivačko držanje i šurovanje Pećancevo s Nemcima. Simpatisao je “odrpane” šumce koji tada nisu imali kontakte s okupatorom i naizgled nikakve šanse za uspeh u borbi. Ali oni su ubijali bugarske okupatore što toplicki četnici nisu radili, brukajući tako svetle borbene tradicije srpskog četnistva i II Gvozdenog puka. Bio interniran u vojnom lageru u Nišu 1941g. Kasnije pušten zbog slabog zdravlja zbog čega i nije otišao “u šumu”. U knjizi “Crni dani” opisuje svoje putešestvije i lutanja kao mobilisanog srpskog vojnika posle 6. aprila (što ga je, najblaže rečeno, veoma deprimiralo), zatim zarobljavanje i boravak u zarobljeničkom logoru u Nišu, 1941g. Jedno vreme su u tom logoru boravili i Englezi zarobljeni u toku nemačkih operacija u Grčkoj i na ostrvima 1941. Umro u beogradskoj internoj klinici 1943g. u 44-oj godini života.
Svake godine dodeljuje se nagrada “Raka Drainac” za poeziju. Prvi dobitnik ove nagrade bio je Matija Bećković. Nagrada se sastoji od bronzane statuete Rakine i čeka na novčani iznos. Dodeljuje su u Prokuplju.
....