na obe prethodne slike je rukopis Riste Marjanovića.
Zahvaljujući njegovoj navici da potpisuje fotografije danas je moguće u većini slučajeva rekonstruisati šta predstavljaju. Rista je bio vrlo pedantan po tom pitanju: često se nalaze ne samo lokacije, već i datumi i opisi šta predstavljaju fotografije, bar one koje je on snimio. To sam imao prilike da vidim u njegovoj ličnoj zaostavštini...
Kada je reč o slikama austrougarskih zločina, pošto je on potpisao i ovu takvu, prema priči koju sam čuo od njegovog sina Dragana, Ristu je u jednom trenutku neko (Princ Aleksandar I Karadjordjević ili Putnik) postavio na čelo nekakve grupe koja je sa mrtvih i zarobljenih AU vojnika i oficira sakupljala fotografije zločina koje su ovi neretko nosili sa sobom kao kakve morbidne suvenire.
Ti snimci su kasnije poslužili da se dokumentuju ratni zločini AU trupa nad nedužnim stanovništvom u Srbiji.
P.S. koliko znam, deo ovih snimaka zločina koje je prikazao kolega Bo-Mar odnosi se na vešanja po Crnoj Gori, Pljevlja i okolina gde su okupatori ispoljavali posebnu surovost...
Савезничко ратно гробље на Зејтинлику је имало посебне парцеле за Французе, Британце, Русе, Италијане, Србе... изгинуле на Солунском фронту. У српском делу гробља била је, вероватно по сопственој жељи, сахрањена Флоренс (или Флоранс) Катон, припадница неке савезничке санитетске мисије.
Фотографија двојице дечака, Костадина и Војина Спасојевића из села Крњева, код Велике Плане, била је 1917. године послата као поштанска карта, разгледница. У то време је свака фотографија могла бити послата као разгледница или дописница, ако је била снабдевена адресом примаоца и редовном поштанском марком.
Војин у руци држи књигу са речитим насловом: Шта ћемо и како ћемо.
Фотографија је вероватно снимљена на Ускрс, јер дечаци држе по јаје у руци.
Zahvaljujući njegovoj navici da potpisuje fotografije danas je moguće u većini slučajeva rekonstruisati šta predstavljaju. Rista je bio vrlo pedantan po tom pitanju: često se nalaze ne samo lokacije, već i datumi i opisi šta predstavljaju fotografije, bar one koje je on snimio. To sam imao prilike da vidim u njegovoj ličnoj zaostavštini...
Kada je reč o slikama austrougarskih zločina, pošto je on potpisao i ovu takvu, prema priči koju sam čuo od njegovog sina Dragana, Ristu je u jednom trenutku neko (Princ Aleksandar I Karadjordjević ili Putnik) postavio na čelo nekakve grupe koja je sa mrtvih i zarobljenih AU vojnika i oficira sakupljala fotografije zločina koje su ovi neretko nosili sa sobom kao kakve morbidne suvenire.
Ti snimci su kasnije poslužili da se dokumentuju ratni zločini AU trupa nad nedužnim stanovništvom u Srbiji.
P.S. koliko znam, deo ovih snimaka zločina koje je prikazao kolega Bo-Mar odnosi se na vešanja po Crnoj Gori, Pljevlja i okolina gde su okupatori ispoljavali posebnu surovost...
Савезничко ратно гробље на Зејтинлику је имало посебне парцеле за Французе, Британце, Русе, Италијане, Србе... изгинуле на Солунском фронту. У српском делу гробља била је, вероватно по сопственој жељи, сахрањена Флоренс (или Флоранс) Катон, припадница неке савезничке санитетске мисије.
Фотографија двојице дечака, Костадина и Војина Спасојевића из села Крњева, код Велике Плане, била је 1917. године послата као поштанска карта, разгледница. У то време је свака фотографија могла бити послата као разгледница или дописница, ако је била снабдевена адресом примаоца и редовном поштанском марком.
Војин у руци држи књигу са речитим насловом: Шта ћемо и како ћемо.
Фотографија је вероватно снимљена на Ускрс, јер дечаци држе по јаје у руци.
Мислим да се ради о острву Видо, надомак Крфа...