Tomo ( Gvozdena ) Aleksić [ s. Suvi Do, opstina Blace 30-XI-1892. – Solunski front, 1918. ]. Bio je dvostruki vitez (♥X♥), ordena Karađorđeve zvezde s mačevima (vojničke i oficirske). Već smo ranije vid’li sliku njega s drugovima kako svetle kao sunca, osenjujuci ovaj Forum ( slika mi nije pri ruci jer sam je prebacio na portabilni hard drajv ).
Sa svojom desetinom izveo je nekoliko čudesnih junastava. U borbama kod Limanske ade na Drini njegov puk prosto je unistio jedan puk A-U vojske. Ti nesretnici pokusali su da forsiraju Drinu bas na odseku “gvozdenog puka”. Istakao se i u teškim odstupnim borbama. Tada je kod s. Darze na prilazima Elbasanu definitivno zaustavio bugarsko napredovanje s ciljem da Srbima preseku odstupnicu ka moru. U prvoj bici oporavljene Srpske vojske (Gorničevska bitka), na Trapezastoj kosi, Tomo bude veoma teško ranjen i sutra dan, 31. avg. izdahne u bolnici. Imao je 26 godina. Sahranjen je u porti crkve Sv. Trojice kod železničke stanice Ostrovo, danas na tlu Grcke.
Sem dve Karađorđeve zvezde s mačevima imao je i medalju za hrabrost i ruski orden Svetog Đorđa 4. reda.
Ne pada: vojnik "gvozdenog puka" smrtno pogodjen na koti 1212, novembra 1916g.
Mada je 2. “gvozdeni” puk [ prvi i jedini koji je u srpskoj vojsci poneo taj zasluženi počasni naziv ] “Knez Mihajlo” stekao besmrtnu slavu jos u Balkanskim ratovima u borbama [ na Bregalnici i Grlenskim visovima ] s elitnom bugarskom “Rilskom divizijom”, on preslavno iskazao se i na Solunskom frontu, posebno u osvajanju Oblakovskog Visa (otud u BG ul. Oblakovska) iznad Bitolja. Bitolj pao je 1916g. što ujedno i prvo stupanje je oporavljenih Srba na svoju teritoriju u I WW.
Zlosrećna kota 1212 nezvanično je od vojnika nazvana “grobnica gvozdenog puka”. Gvozdeni puk je u krvavim borbama za taj ključni polozaj više puta zauzimao ga a Bugari ga protivjurišima vraćali. Borbe su tu bile isključivo bombama i kamama. Neposredno pod kotom 1212 nalazio se položaj “Kamenite čuke”. Dana 2-XI-1916 g., Aranđel (Vukote) Janković[ s. Tovrljane kod Prokuplja 21.XI-1890 – Kumanovo, 1935. od kada mu mu se gube podaci ], dvostruki vitez Karađorđeve zvezde s mačevima (♥X♥), podvuče se bugarskim položajima s dva sanduka srpskih “Vasićevih bombi”. Prišao im je na oko 10m. Od tih bombi neprijatelj je strahovao veoma (bile su od ~ 700g. i strahovite razorne moci). Bila je te noći veoma gusta magla. Međutim, misleni Aranđel je celog prethodnog dana pomno posmatrao i dobro uočio bugarske položaje, lokaciju njihovog mitraljeskog gnezda i tačno zapamtio topološke odnose. Zato je s uspehom naslepo puzeći po neprozirnoj magli podišao njihovim rovovima. Bacio je oko 30 bombi koje su načinile apsolutni haos, razrovale rovove i uništile mitraljesko gnezdo. Iako u magli, Aranđel je precizno dejstvovao prema mentalnoj mapi u svojoj glavi. Srbi jurnu posle 30-te bombe, već dogovorena stvar, i u jurišu zarobe oko 250 bugarskih vojnika. Kako je Aranđel bio najbliži Bugarima on i sam uskoči u rov i zarobi bugarskog ađutanta puka, dva pisara, celu pukovsku arhivu uključujući i pukovski dnevnik. Nije imao poroda pa usvoji jednu devojčicu iz Kumanova koju je sa suprugom podizao. Na žalost, s Aranđelom Jankovićem nisam u rodu.
Vojnici "gvozdenog puka" sprovode u pozadinu zarobljene nemacke vojnike zarobljene na koti 1212.
Vojnici "gvozdenog puka" na polozaju "Cuke" na Solunskom frontu (okt. 1916g.) :: :
Vojnici "gvozdenog puka" u oslobodjenoj Juznoj Srbiji 1912g. :
U sredini Milorad Jankovic i Vasilije Segovic iz Popove kod Blaca.
Preziveli oficiri "gvozdenog puka" posle Kolubarske bitve. Od 64 oficira, u stroju je ostalo samo 23.
Vrelo: " TOPLICKI VITEZOVI ", Prokuplje, 2013 ( iz edicije BASTINA, Biblioteka Narodnog muzeja Toplice u Prokuplju; knj. jedanaesta ), Autor: Mr. Radoje Kostic. Autor je posvetio knjigu "dedi Janku Kosticu iz sela Krcmara kod Kursumlije, redovu Moravske divizije, koji ostavi svoje kosti u Albaniji, babi Jeleni koju Bugari obesise na oskorusi ispred kuce, njihovim sirocicima koji pomrese od gladi i bolestina I njihovom jedinom prezivelom sinu Ratomiru, koga othranise I podigose dobri ljudi".
U POSETI ITALIJANSKOM FRONTU
POZDRAV SVIMA ...
Ne pada: vojnik "gvozdenog puka" smrtno pogodjen na koti 1212, novembra 1916g.
Mada je 2. “gvozdeni” puk [ prvi i jedini koji je u srpskoj vojsci poneo taj zasluženi počasni naziv ] “Knez Mihajlo” stekao besmrtnu slavu jos u Balkanskim ratovima u borbama [ na Bregalnici i Grlenskim visovima ] s elitnom bugarskom “Rilskom divizijom”, on preslavno iskazao se i na Solunskom frontu, posebno u osvajanju Oblakovskog Visa (otud u BG ul. Oblakovska) iznad Bitolja. Bitolj pao je 1916g. što ujedno i prvo stupanje je oporavljenih Srba na svoju teritoriju u I WW.
Vojnici "gvozdenog puka" sprovode u pozadinu zarobljene nemacke vojnike zarobljene na koti 1212.
Vojnici "gvozdenog puka" na polozaju "Cuke" na Solunskom frontu (okt. 1916g.) :: :
Vojnici "gvozdenog puka" u oslobodjenoj Juznoj Srbiji 1912g. :
U sredini Milorad Jankovic i Vasilije Segovic iz Popove kod Blaca.
Preziveli oficiri "gvozdenog puka" posle Kolubarske bitve. Od 64 oficira, u stroju je ostalo samo 23.
Vrelo: " TOPLICKI VITEZOVI ", Prokuplje, 2013 ( iz edicije BASTINA, Biblioteka Narodnog muzeja Toplice u Prokuplju; knj. jedanaesta ), Autor: Mr. Radoje Kostic. Autor je posvetio knjigu "dedi Janku Kosticu iz sela Krcmara kod Kursumlije, redovu Moravske divizije, koji ostavi svoje kosti u Albaniji, babi Jeleni koju Bugari obesise na oskorusi ispred kuce, njihovim sirocicima koji pomrese od gladi i bolestina I njihovom jedinom prezivelom sinu Ratomiru, koga othranise I podigose dobri ljudi".
POZDRAV SVIMA ...
MOROVIĆ - 21.5.1983.G.
BRODAC KOD BIJELJINE - 30.5.1983.G. PRUGA BIJELJINA - ŠID
POZDRAV SVIMA ...