Cela serija fotki je impresivna i utisak razvijorene nacionalnosti srbske ( ah, tako familijarne opijenosti ekologijom bola ) u britkoj je harmoniji. Na stranu ocito namestene scene, dinamicke skulpture snimatelja. Nema spora, zrace Srbi, i to ne nekom "nepoznatom", fotogenicnom, energijom ( a strast je u drugom planu ) vec svojim kupolama duha koji se ocevidi! Posto su nam ovo neosporno bili pretci, oni sada sa ovih fotki posthumno podsticu unosenje svesti u nas ( daleko od toga da su oni mrtvi ) - tj. ko smo sada i ko smo bili. "Glatkoca" i "slivenost" njihova ne nudi put u nesto nerealno [ u susti fotos ]. One nagovestavaju radjanje jedne ekspanzivne, oslobodjene realnosti. Oseca se sintaksa modelovana u zvucnoj masi govora i gestova jednog naroda prognanog na lice mesta. Jednog naroda bez ljubomornih predigri Evrope.
Sudari nacija, kao i sudari velikih glacijalnih bregova jednog o drugi u plavom studiju mora, izazivaju socijalni ali i kulturoloski 'tsunami'. Sa jednog takvog fotoseizmoloskog plana izisla je i ova serija Uskrsnjih etno-kinematskih fotki, kao kasni plod jedne vec > 100 godina stare drustvene ekspanzije nac. svesti a i teritorija. Ali ovo ne izgleda da kasni. Ne kasni ni malo, jer nema ni traga tamnog svetla mangala.
Predmetna istinitost slika ( svet postaje 'foto - verite' ) ovog francusko-jevrejskog Muzeja [ svaka cas' ], i proprijum tisine tih slika, masira nam pedigre. Zakrivljuje li masa prostor, onda bi i fotoni svetlosti ovih Miloradovih (!) fotki, mada nemaju masu, podlegali uticaju jednog osecaja nacionalnog gravitiranja kao sto i masivne plimske izbocine okeana 'odgovaraju' polozajima Meseca.
Perutaju se bojene fasade, kao kolo gajdi jedne duboke emulzije idealizovanog zenita - kao sto i prava zena u miraz muzu nosi muzevnost. Tako Srbi vredjaju mnoge svojim drzanjem jer stomak lako priznaje da je prazan ali glava nikako nece - sustinski otpor Srbstva.
Samorazdavanje Srba, reprodukcijom profila, pruza na Forumu jedan nesadrziv volumen karminu ukusa ovih fotki kao gradjevinski materijal bestrasnog sveta ljubavi Ilijeve ( I Sam. 2, 12 ) koja navlaci Boziji gnev na nasu decu.
NEKADAŠNJA POŠTA
KASNIJE
p.s. Valjda nije bila ... POZDRAV SVIMA ....
Cela serija fotki je impresivna i utisak razvijorene nacionalnosti srbske ( ah, tako familijarne opijenosti ekologijom bola ) u britkoj je harmoniji. Na stranu ocito namestene scene, dinamicke skulpture snimatelja. Nema spora, zrace Srbi, i to ne nekom "nepoznatom", fotogenicnom, energijom ( a strast je u drugom planu ) vec svojim kupolama duha koji se ocevidi! Posto su nam ovo neosporno bili pretci, oni sada sa ovih fotki posthumno podsticu unosenje svesti u nas ( daleko od toga da su oni mrtvi ) - tj. ko smo sada i ko smo bili. "Glatkoca" i "slivenost" njihova ne nudi put u nesto nerealno [ u susti fotos ]. One nagovestavaju radjanje jedne ekspanzivne, oslobodjene realnosti. Oseca se sintaksa modelovana u zvucnoj masi govora i gestova jednog naroda prognanog na lice mesta. Jednog naroda bez ljubomornih predigri Evrope.
Sudari nacija, kao i sudari velikih glacijalnih bregova jednog o drugi u plavom studiju mora, izazivaju socijalni ali i kulturoloski 'tsunami'. Sa jednog takvog fotoseizmoloskog plana izisla je i ova serija Uskrsnjih etno-kinematskih fotki, kao kasni plod jedne vec > 100 godina stare drustvene ekspanzije nac. svesti a i teritorija. Ali ovo ne izgleda da kasni. Ne kasni ni malo, jer nema ni traga tamnog svetla mangala.
Predmetna istinitost slika ( svet postaje 'foto - verite' ) ovog francusko-jevrejskog Muzeja [ svaka cas' ], i proprijum tisine tih slika, masira nam pedigre. Zakrivljuje li masa prostor, onda bi i fotoni svetlosti ovih Miloradovih (!) fotki, mada nemaju masu, podlegali uticaju jednog osecaja nacionalnog gravitiranja kao sto i masivne plimske izbocine okeana 'odgovaraju' polozajima Meseca.
Perutaju se bojene fasade, kao kolo gajdi jedne duboke emulzije idealizovanog zenita - kao sto i prava zena u miraz muzu nosi muzevnost. Tako Srbi vredjaju mnoge svojim drzanjem jer stomak lako priznaje da je prazan ali glava nikako nece - sustinski otpor Srbstva.
Samorazdavanje Srba, reprodukcijom profila, pruza na Forumu jedan nesadrziv volumen karminu ukusa ovih fotki kao gradjevinski materijal bestrasnog sveta ljubavi Ilijeve ( I Sam. 2, 12 ) koja navlaci Boziji gnev na nasu decu.
POZDRAV SVIMA ....