Trgovacka porodica Djordjevica iz Prokuplja nosi nadimak "Celeboni". Jerbo ih na prokupackom "starom" groblju ima vise nego u gradu, predstavljam glavne nosioce ove vredne i postene spske loze.
Za razliku od starih fotografija na ovom Forumu, ove fotke su taze pa ipak pruzaju vam starinu, kako Forum uslovno i nalaze. Njihovi likovi i duzina zivotnog doba sto ga prozivese recito o njima govori. Pa da ne iskvarim pijetet, ne bih nista komentarisao jer bih mozda negde i pogresio.
Trgovacka porodica Djordjevica iz Prokuplja nosi nadimak "Celeboni". Jerbo ih na prokupackom "starom" groblju ima vise nego u gradu, predstavljam glavne nosioce ove vredne i postene spske loze.
Za razliku od starih fotografija na ovom Forumu, ove fotke su taze pa ipak pruzaju vam starinu, kako Forum uslovno i nalaze. Njihovi likovi i duzina zivotnog doba sto ga prozivese recito o njima govori. Pa da ne iskvarim pijetet, ne bih nista komentarisao jer bih mozda negde i pogresio.
Ima i zivih Celebona, zive u Prokuplju.
Spira je zacetnik: ::
Grče, ovo je sjano. Da li da očekujem još neki prilog? .
Meni su uvek bili, iz nekog nejasnog razloga, najmisteriozniji Panajotovići. Zašto?
Trgovacka porodica Djordjevica iz Prokuplja nosi nadimak "Celeboni". Jerbo ih na prokupackom "starom" groblju ima vise nego u gradu, predstavljam glavne nosioce ove vredne i postene spske loze.
Za razliku od starih fotografija na ovom Forumu, ove fotke su taze pa ipak pruzaju vam starinu, kako Forum uslovno i nalaze. Njihovi likovi i duzina zivotnog doba sto ga prozivese recito o njima govori. Pa da ne iskvarim pijetet, ne bih nista komentarisao jer bih mozda negde i pogresio.
Ima i zivih Celebona, zive u Prokuplju.
Spira je zacetnik: ::
Grče, ovo je sjano. Da li da očekujem još neki prilog? .
Meni su uvek bili, iz nekog nejasnog razloga, najmisteriozniji Panajotovići. Zašto?
Bice mozda jednom i Panajotovici - a kao i svi Panajotovici ( njih ima i u Nisu i u BG ) oni ( mada posrbljeni ) Grci su poreklom. Nadam se da mozda jednom zaokruzim i sa ostalim prokupcanima: Hadzi-Tonicima, Velicima, Ilicima, Rockomanovicima, Kiticima, Konstantinovicima, Subaranovicima, Dinicima, etc. kao i sa jos jednim malo poznatim ali junacnim "timom" koji je u Toplickom ustanku i oslobodjenju Prokuplja od bugara 1917g. odigrao dostojnu ulogu - a nisu bili ni vojska, ni Tankosicevi komandosi, nego bili su 'obican' svet. Nemam trenutno za to vremena jerbo skoro svi iz pomenutih familija predstavljaju pravi "biser srpstva" pa se ne osecam njihovim kompetentnim "procesuentom".
Neke sam bajagi i poznavao a u stvari nisam ama bas nikoga od "onih pravih" zaista poznavao. Postojao je jaz pokolenja. Samo sam ih uvek pomno posmatrao pa i pratio i slusao o njima price. Bio sam redje i u njihovom prisustvu ( kod nase tetka-Sare bi po nekada dolazili, tihi i ozbiljni, na kafu i rakiju i nisu se dugo zadrzavali ). Kada bih nekoga od njih sretao [ a nekada bih se "namestao" da ih, kao slucajno, sretnem ], ja bih im nazivao "Dobar dan!". Ili mi ne bi uopste odgovarali ( bili su valjda od starosti, bombi ili silnih eksplozija i kontuzija nagluvi - sta li ) ili bi mi kazivali "Ziv bio", bez da me i pogledaju. Tada mi je takav otpozdrav znacio puno - hrana za ceo dan. To su bili oni preziveli "gvozdenopukovci" i Tankosicevi cetnici. A ja sam tada imao samo 15-tak godina - pa zato nikako ne predstavljam dovoljno pouzdanog svedoka. A i prezreli bi me da vide da pisem latinicnom tastaturom ... .
za micu milovanovica: ne znam poreklo nadimka "Celebon". Inace prezime Celebonovic je posrbljeno a jevrejsko.
За уваженог господина Гајића и остале које ово занима...
Бетонска пирамида окружена антенским предајницима означава највишу коту Гучева - Црни врх, к. 779 метара:
Још један поглед ка Црном врху:
Ово је задњи део асфалтираног пута, а после тога шумске стазе, јаруге, узбрдо, низбрдо... Иначе, у густишу са десне стране скоро целим гребеном Гучева од Црног врха па до коте 728 коју су држали Срби пружају се аустријски ровови.
После четири километра долази се на Еминове воде. Прво што пада у очи је огроман кратер од минске галерије коју су Срби потпалили 28. октобра. Тада је њен пречник, по писању очевидаца, био између 100 и 120 метара а дубина 60 метара, док је данас пречник неких осамдесетак метара:
Остало ми је нејасно место друге минске галерије која је такође била сличних димензија - да ли је то она рупа у позадини горње слике или део јаруге:
Све у свему, мислим да су Срби дебело погрешили што су ишли на две огромне минске галерије које су само отежале наступање пешадије, плус што су постављене на лошем месту где је терен за наступање пешадије тежак.
Зујећи унаоколо наишао сам на пар гелера и одмах сам схватио да је највероватније реч о деловима аустријских минобацачких граната које су испаљиване помоћу сабијеног ваздуха, такорећи бешумно што је изазивало невиђену панику међу српским војницима:
Управо ова два гелера натерала су ме да посумњам у причу да ау Аустријанци држали доминантне висове, а Срби су били испод њих, јер сам их нашао међу остацима ровова који су на заравни. Логично питање је зашто би Аустријанци гађали своје ровове? Због тога сам доста времена изгубио шетајући унаоколо, упоређујући моје белешке и изватке из књига са оним што видим испред себе. На жалост, густиш на платоу Еминових вода ми је смањивао видно поље - а још ништа није било олистало.
На крају сам закључио да није све баш онако како је записано у књигама. У то сам се уверио анализирајући место где су Аустријанци пробили српске положале.
Наиме, они су 06. новембра активирали три минске галерије испод прве линије српских ровова и то на међусобној удаљености од отприлике два пречника кратера. Потом су извршили јуриш кроз простор између кратера и тако заузели прву линију. Терен за јуриш био је скоро па идеалан - раван. Ово су слике тих кратера сликане са места аустријских ровова:
На жалост, на фотографијама се не види најјасније оно што сам лично видео: јасно се уочава линија српског рова (сви ровови - и српски и аустријски су практично затрпани тако да више личе на мало дубље трагове камиона), затим кратер, па опет линија рова, па други кратер, па линија рова, па трећи кратер - све у свему неких 250 метара ширине.
На жалост, доста времена сам потрошио повезујући конце на Еминовим водама тако да нисам имао времена да испитам ни Кулиште (к.700) ни коту 728 - друго место тешког страдања српске војске које се налази у непосредној близини Еминових вода, а сутрадан се време покварило, почела је киша...
Trgovacka porodica Djordjevica iz Prokuplja nosi nadimak "Celeboni". Jerbo ih na prokupackom "starom" groblju ima vise nego u gradu, predstavljam glavne nosioce ove vredne i postene spske loze.
Za razliku od starih fotografija na ovom Forumu, ove fotke su taze pa ipak pruzaju vam starinu, kako Forum uslovno i nalaze. Njihovi likovi i duzina zivotnog doba sto ga prozivese recito o njima govori. Pa da ne iskvarim pijetet, ne bih nista komentarisao jer bih mozda negde i pogresio.
Ima i zivih Celebona, zive u Prokuplju.
Spira je zacetnik: ::
VALJDA NISU VEĆ BILE ....
POZDRAV SVIMA ....
VALJDA NISU VEĆ BILE ....
POZDRAV SVIMA ....
Ne secam se da su bile - i H. Pozdrav, grk
Trgovacka porodica Djordjevica iz Prokuplja nosi nadimak "Celeboni". Jerbo ih na prokupackom "starom" groblju ima vise nego u gradu, predstavljam glavne nosioce ove vredne i postene spske loze.
Za razliku od starih fotografija na ovom Forumu, ove fotke su taze pa ipak pruzaju vam starinu, kako Forum uslovno i nalaze. Njihovi likovi i duzina zivotnog doba sto ga prozivese recito o njima govori. Pa da ne iskvarim pijetet, ne bih nista komentarisao jer bih mozda negde i pogresio.
Ima i zivih Celebona, zive u Prokuplju.
Spira je zacetnik: ::
Grče, ovo je sjano. Da li da očekujem još neki prilog? .
Meni su uvek bili, iz nekog nejasnog razloga, najmisteriozniji Panajotovići. Zašto?
Trgovacka porodica Djordjevica iz Prokuplja nosi nadimak "Celeboni". Jerbo ih na prokupackom "starom" groblju ima vise nego u gradu, predstavljam glavne nosioce ove vredne i postene spske loze.
Za razliku od starih fotografija na ovom Forumu, ove fotke su taze pa ipak pruzaju vam starinu, kako Forum uslovno i nalaze. Njihovi likovi i duzina zivotnog doba sto ga prozivese recito o njima govori. Pa da ne iskvarim pijetet, ne bih nista komentarisao jer bih mozda negde i pogresio.
Ima i zivih Celebona, zive u Prokuplju.
Spira je zacetnik: ::
Grče, ovo je sjano. Da li da očekujem još neki prilog? .
Meni su uvek bili, iz nekog nejasnog razloga, najmisteriozniji Panajotovići. Zašto?
Bice mozda jednom i Panajotovici - a kao i svi Panajotovici ( njih ima i u Nisu i u BG ) oni ( mada posrbljeni ) Grci su poreklom. Nadam se da mozda jednom zaokruzim i sa ostalim prokupcanima: Hadzi-Tonicima, Velicima, Ilicima, Rockomanovicima, Kiticima, Konstantinovicima, Subaranovicima, Dinicima, etc. kao i sa jos jednim malo poznatim ali junacnim "timom" koji je u Toplickom ustanku i oslobodjenju Prokuplja od bugara 1917g. odigrao dostojnu ulogu - a nisu bili ni vojska, ni Tankosicevi komandosi, nego bili su 'obican' svet. Nemam trenutno za to vremena jerbo skoro svi iz pomenutih familija predstavljaju pravi "biser srpstva" pa se ne osecam njihovim kompetentnim "procesuentom".
Neke sam bajagi i poznavao a u stvari nisam ama bas nikoga od "onih pravih" zaista poznavao. Postojao je jaz pokolenja. Samo sam ih uvek pomno posmatrao pa i pratio i slusao o njima price. Bio sam redje i u njihovom prisustvu ( kod nase tetka-Sare bi po nekada dolazili, tihi i ozbiljni, na kafu i rakiju i nisu se dugo zadrzavali ). Kada bih nekoga od njih sretao [ a nekada bih se "namestao" da ih, kao slucajno, sretnem ], ja bih im nazivao "Dobar dan!". Ili mi ne bi uopste odgovarali ( bili su valjda od starosti, bombi ili silnih eksplozija i kontuzija nagluvi - sta li ) ili bi mi kazivali "Ziv bio", bez da me i pogledaju. Tada mi je takav otpozdrav znacio puno - hrana za ceo dan. To su bili oni preziveli "gvozdenopukovci" i Tankosicevi cetnici. A ja sam tada imao samo 15-tak godina - pa zato nikako ne predstavljam dovoljno pouzdanog svedoka. A i prezreli bi me da vide da pisem latinicnom tastaturom ... .
za micu milovanovica: ne znam poreklo nadimka "Celebon". Inace prezime Celebonovic je posrbljeno a jevrejsko.
Из једне чешке књиге о Чесима у аустроугарској војсци:
Узгред... ко би рекао да наша словенска браћа Чеси толико жале за K.u.K. Монархијом!
За уваженог господина Гајића и остале које ово занима...
Бетонска пирамида окружена антенским предајницима означава највишу коту Гучева - Црни врх, к. 779 метара:
Још један поглед ка Црном врху:
Ово је задњи део асфалтираног пута, а после тога шумске стазе, јаруге, узбрдо, низбрдо... Иначе, у густишу са десне стране скоро целим гребеном Гучева од Црног врха па до коте 728 коју су држали Срби пружају се аустријски ровови.
После четири километра долази се на Еминове воде. Прво што пада у очи је огроман кратер од минске галерије коју су Срби потпалили 28. октобра. Тада је њен пречник, по писању очевидаца, био између 100 и 120 метара а дубина 60 метара, док је данас пречник неких осамдесетак метара:
Остало ми је нејасно место друге минске галерије која је такође била сличних димензија - да ли је то она рупа у позадини горње слике или део јаруге:
Све у свему, мислим да су Срби дебело погрешили што су ишли на две огромне минске галерије које су само отежале наступање пешадије, плус што су постављене на лошем месту где је терен за наступање пешадије тежак.
Зујећи унаоколо наишао сам на пар гелера и одмах сам схватио да је највероватније реч о деловима аустријских минобацачких граната које су испаљиване помоћу сабијеног ваздуха, такорећи бешумно што је изазивало невиђену панику међу српским војницима:
Управо ова два гелера натерала су ме да посумњам у причу да ау Аустријанци држали доминантне висове, а Срби су били испод њих, јер сам их нашао међу остацима ровова који су на заравни. Логично питање је зашто би Аустријанци гађали своје ровове? Због тога сам доста времена изгубио шетајући унаоколо, упоређујући моје белешке и изватке из књига са оним што видим испред себе. На жалост, густиш на платоу Еминових вода ми је смањивао видно поље - а још ништа није било олистало.
На крају сам закључио да није све баш онако како је записано у књигама. У то сам се уверио анализирајући место где су Аустријанци пробили српске положале.
Наиме, они су 06. новембра активирали три минске галерије испод прве линије српских ровова и то на међусобној удаљености од отприлике два пречника кратера. Потом су извршили јуриш кроз простор између кратера и тако заузели прву линију. Терен за јуриш био је скоро па идеалан - раван. Ово су слике тих кратера сликане са места аустријских ровова:
На жалост, на фотографијама се не види најјасније оно што сам лично видео: јасно се уочава линија српског рова (сви ровови - и српски и аустријски су практично затрпани тако да више личе на мало дубље трагове камиона), затим кратер, па опет линија рова, па други кратер, па линија рова, па трећи кратер - све у свему неких 250 метара ширине.
На жалост, доста времена сам потрошио повезујући конце на Еминовим водама тако да нисам имао времена да испитам ни Кулиште (к.700) ни коту 728 - друго место тешког страдања српске војске које се налази у непосредној близини Еминових вода, а сутрадан се време покварило, почела је киша...
За крај, и поред свега доказ да живот иде даље: