Moj otac pred svojom kucom (vidi se zasvodjen ulaz) u Prokuplju. Danas je adresa ul. 9. oktobra # 36. Kucu je sazidao njegov deda po majci, prokupacki vinarski ( sic! ) trgovac Aleksa Bukumirovic, 1893g. U pozadini, brdo Hisar. U dnu brda, bele zgrade koje se naziru pripadaju prokupackoj crkvi Sv. Vmc. Prokopija.








 

Ima jedna Srbija gde su u toku II WW nasi zarobljenici bili tretirani kao najrodjenija braca, pa i bolje od toga. To je pokrajina Luzica - Luzicka Srbija. Govore ti Srbi jezikom koji je slican nasem. Kazu: "govorimo serski jezik". Jezik je slican slovackom. Hitler ih nije podnosio jer je bio alergican na Slovene. Kao i Nemci, veoma su religiozni (evangelisti su). Pred rucak obavezno ide molitva i ona pocinje ovako : " Pridj' k nam' knez Jezus a bus ti tike nas gost ...". U kuci govore "serski" (tj. srpski). Uzgajaju kvalitetan ren koji je veoma rentabilan. Vredni i pedantni su kao i Nemci. Ali imaju slovensku - dusu ( ako nje ima ).

Nasi zarobljenici kod svoje Luzicke brace. Inace, matematicar Gotfrid Leibnitz bio je Luzicki Srbin, bar je rodjen u pokrajini Luzica.

U Sprevaldu, Luzica. Interesantno, Nemci su nasim zarobljenicima skinuli uniformu biv. Jugoslovenske vojske i dali im da nose engleske uniforme (?). Oduzeli su im i novu i toplu cebad a dali im nekakve dronjke da se pokrivaju. Ali Srbi iz Luzice, gazde kod kojih su bili rasporedjeni na seoske radove, to su ima stostruko nadoknadili. Nemci su im ostavili cizme - to im nisu oduzimali.
 

U kuci dobrog domacina Rajnharda  Zakrova. Evidentno - rod je rod. Druga s leve je domacinova mati koja je s nasim zarobljenicima govorila srpski (kao i ostali Srbi Luzice koje su tamo upoznali). Dosta se igrao sah. Nasi su bili bolji od Luzicana pa su im malo popustali, iz gostinjske paznje. Na slici su i komsije s okolnih imanja - doslji na partiju saha s srpskom bracom.
 

Nasi zarobljenici u Luzici:   Ilija Uzelac, Glisa Rancevic i Vlada Maric (iz njegove knjige uzimam ove podatke i fotke).

 

E sada, ovo je malo preko reda (Sarajevo, 2 jula, 1939g.). Zatrcao sam se. Vlada Maric s drugovima. Oni su se opredelili za "Cetnike". Ova vojna organizacija je osnovana uoci II WW rata kao zvanicni deo nase Armije ali je ubrzo promenila ime u "jurisnici". Umesto sinjela imali su kabanice a umesto noza (koji se nosi o boku) imali su kamu (koja se nosi spreda). Jasno je kakve su to jedinice bile, elitne naravno.


 

16. decembar, 1941g. Stalag IIb kod Firstenberga, blizu Berlina. E tu nije bilo lako, jedva da su imali sta da jedu.  To je period pre prekomande u Luzicku Srbiju. Kafa nije licila ni na sta i bila je bez secera (navodno ni firer nije stavljao secer u kafu). Vlada Maric u sredini. U ovom logoru bio je i nas svetski fudbalski as, BSK-ovac Mosa Marjanovic. 
 

Dobri domacin Rajnhard Zakrov, Luzicki Srbin i vise nego brat nasima. U svojoj dobroti isao je dotle da je nasima kupovao instrumente na kojima su u otadzbini svirali. Da nije bilo zastite nasih zarobljenika, Rusi bi likvidirali Rajnharda 1944g. kada su upali u Luzicu i oslobodili nase zarobljenike. Inace ima luzickih  prezimena Gubac (kao Matija Gubac) i slicnih koja se cuju u Hrvatskoj i Lici.
 

Мали Зденци

Црква-брвнара Рођења Пресвете Богородице из 1761. године покривена шиндром. Припада групи споменика прве категорије. Црква делимично страдала. Покретни црквени мобилијар и богослужбени предмети су великим делом уништени у рату (1941–1945). После Другог светског рата обновљена. Оштећена и похарана (1991–1993).