Moja majka ( 1926 - ), Jelena Jankovic (rodj. Jovic) seca se ove Kapetanoviceve radnje. Moja nana-Cana (udata Jovic, rodj. Bojovic; 1903 - 1986) je u jednoj svojoj kuci drzala besplatno izbeglice (Iz Bosne) kojih je za vreme okupacije bilo puno u Prokuplju. Prihvatali su ih toplo i mnogi drugi prokupcani. Od tih izbleglica mama je naucila da pravi slavski kolac s ukrasima od testa (poskurama) i "urmasice". Mama je celu okupaciju provela u internatu "Domacicke skole" (danas OS "9 oktobar") ali je naravno cesto prolazila Prokupljem. Slika je jedinstvena, H.
Fantasticno! Moj pokojni otac (1912 - 1992) peti je s leva u prvom redu. Drzi desnu ruku u dzepu svetlijeg kaputa i osmehuje se. Desno od njega je omalen gospodin s rukom u Napoleonovom stavu. Cenjeni Topcider ne prestaje sa neverovatnim prilozima na ovom podForumu. Ekstra hvala Topcideru! koji daje slike Prokuplja bolje, ah!, od mojih.
Inace, jedno vreme je moj stric, prota Momcilo Jankovic, vec visestruko 'reklamiran' na ovom (pod)Forumu Zabavnika, bio horovodja pevackog drustva Prokuplja "Jug Bogdan" koje je radilo vise od 50-godina (osnovano pre I WW). Mesto okupljanja ovog pevackog drustva bila je istoimena kafana "Jug Bogdan", u pozadini. Ipak, horisti "Jug Bogdana" bili su vecinom mladji ljudi ( i svi zanatlije ) i ovo mi ne lici na pripadnike tog hora. Ni moj otac nije pevao u tom horu, nije bio neki sluhista. Otac je bio sudijski pripravnik u prokupackom sudu ( slika je verovatno iz ~ 1938/9g. ili par godina pre ) a u sredini prvog reda stoji uvazena gospoda koja su , moguce, prokupacke sudije, lekari i sl. Tata mi je pricao da se uglavnom sa njima druzio, uceci od njih - on na slici treba da ima oko 26-7 god. Tata je diplomirao prava u Beogradu 1936g. Cela fotka je staleski mesana, s nekim ratarima u pozadini. I oni su zeleli da se ovekovece.
Mesto je verovatno prokupacka pijaca, danas park u centru grada, jer nisam sasvim siguran za lokaciju kafane "Jug Bogdan" koja danas ne postoji a nije postojala ni posle II WW.
Prerada sirove koze u prokupackoj Tabak-mali izmedju dva rata. Turci su ovaj grub i tezak posao obrade koze, tabacki zanat, manje unosan, ostavljali hriscanskoj raji. Srbi su nastavili da se ovim zanatom bave i posle odlaska Turaka. S razvojem industrije kozarskih preradjevina ovaj zanat, s karakteristicnim teskim zadahom, gubi se izmedju dva rata. Tabaci su sekli kozu, potapali je u reku Toplicu, strugali, susili i isporucivali sto je odgovaralo esnafskim zanatlijama (obucari, opancari, saraci, itd.). Tabacke zanatlije bile su bez esnafskog pisma i van esnafske organizacije.
Na slici, desno, stoji Cedomir Bankovic sa kolegom koji krpi kozne kaiseve. Slika je iz Prokuplja, 1909g.
Ceda Bankovic, zavrsio je saracki zanat u Beogradu. U Prokuplju je postao clan Mesne partijske organizacije Srpske cocijal-demokratske partije (SSDP) koja je imala 21 clana i koja je osnovana u PK jula, 1906g. U 1906/7g. poslodavci su vrsili pritisak na organizovane radnike. Iskoristili su dolazak seljaka iz okoline Prokuplja da zaposle nekvalifikovanu radnu snagu (koju su i jevtinije placali) a da otpuste sindikalno organizovane radnike. Organizovano radnistvo stvara kulturno-umetnicko drustvo "Abrasevic" u Prokuplju.
U Prokuplju bio je posebno tezak polozaj mlinarskih i vunovlacarskih radnika. Recimo, vlasnik parnog mlina Stojan Dancevic (slika mlina visestruko je postovana na Forumu) zaposljavao je 4. radnika i dva decaka za posao koji je trebalo da obavlja 15. radnika. Radno vreme u Dancevicevom mlinu bilo je neograniceno, plate neredovne, jelo se bez odmora i prekida u poslu. Sledstveno, na poslu su bile ceste povrede. Ovo dovoljno govori o stanju organizovanog radnistva u Prokuplju u to vreme. Radilo se o ocitoj eksploataciji i postojao je otvoreni rat kapitalista i "sindikalaca". Uoci balkanskih ratova Dragisa Lapcevic je odrzao socijalisticki zbor u prokupackoj kafani "Milic". Na njemu je govorio i Ceda Bankovic.
POZDRAV SVIMA .....
POZDRAV SVIMA ...
Moja majka ( 1926 - ), Jelena Jankovic (rodj. Jovic) seca se ove Kapetanoviceve radnje. Moja nana-Cana (udata Jovic, rodj. Bojovic; 1903 - 1986) je u jednoj svojoj kuci drzala besplatno izbeglice (Iz Bosne) kojih je za vreme okupacije bilo puno u Prokuplju. Prihvatali su ih toplo i mnogi drugi prokupcani. Od tih izbleglica mama je naucila da pravi slavski kolac s ukrasima od testa (poskurama) i "urmasice". Mama je celu okupaciju provela u internatu "Domacicke skole" (danas OS "9 oktobar") ali je naravno cesto prolazila Prokupljem. Slika je jedinstvena, H.
GRKU ZA POVRATAK NA FORUM ..... POZDRAV SVIMA ...
Fantasticno! Moj pokojni otac (1912 - 1992) peti je s leva u prvom redu. Drzi desnu ruku u dzepu svetlijeg kaputa i osmehuje se. Desno od njega je omalen gospodin s rukom u Napoleonovom stavu. Cenjeni Topcider ne prestaje sa neverovatnim prilozima na ovom podForumu. Ekstra hvala Topcideru! koji daje slike Prokuplja bolje, ah!, od mojih.
Inace, jedno vreme je moj stric, prota Momcilo Jankovic, vec visestruko 'reklamiran' na ovom (pod)Forumu Zabavnika, bio horovodja pevackog drustva Prokuplja "Jug Bogdan" koje je radilo vise od 50-godina (osnovano pre I WW). Mesto okupljanja ovog pevackog drustva bila je istoimena kafana "Jug Bogdan", u pozadini. Ipak, horisti "Jug Bogdana" bili su vecinom mladji ljudi ( i svi zanatlije ) i ovo mi ne lici na pripadnike tog hora. Ni moj otac nije pevao u tom horu, nije bio neki sluhista. Otac je bio sudijski pripravnik u prokupackom sudu ( slika je verovatno iz ~ 1938/9g. ili par godina pre ) a u sredini prvog reda stoji uvazena gospoda koja su , moguce, prokupacke sudije, lekari i sl. Tata mi je pricao da se uglavnom sa njima druzio, uceci od njih - on na slici treba da ima oko 26-7 god. Tata je diplomirao prava u Beogradu 1936g. Cela fotka je staleski mesana, s nekim ratarima u pozadini. I oni su zeleli da se ovekovece.
Mesto je verovatno prokupacka pijaca, danas park u centru grada, jer nisam sasvim siguran za lokaciju kafane "Jug Bogdan" koja danas ne postoji a nije postojala ni posle II WW.
Pozdrav, grk
Prerada sirove koze u prokupackoj Tabak-mali izmedju dva rata. Turci su ovaj grub i tezak posao obrade koze, tabacki zanat, manje unosan, ostavljali hriscanskoj raji. Srbi su nastavili da se ovim zanatom bave i posle odlaska Turaka. S razvojem industrije kozarskih preradjevina ovaj zanat, s karakteristicnim teskim zadahom, gubi se izmedju dva rata. Tabaci su sekli kozu, potapali je u reku Toplicu, strugali, susili i isporucivali sto je odgovaralo esnafskim zanatlijama (obucari, opancari, saraci, itd.). Tabacke zanatlije bile su bez esnafskog pisma i van esnafske organizacije.
Potkivaci Borivoje Mitrovic i Vasilije Maksimovic sa segrtom potkivaju konja (1927g.).
Na slici, desno, stoji Cedomir Bankovic sa kolegom koji krpi kozne kaiseve. Slika je iz Prokuplja, 1909g.
Ceda Bankovic, zavrsio je saracki zanat u Beogradu. U Prokuplju je postao clan Mesne partijske organizacije Srpske cocijal-demokratske partije (SSDP) koja je imala 21 clana i koja je osnovana u PK jula, 1906g. U 1906/7g. poslodavci su vrsili pritisak na organizovane radnike. Iskoristili su dolazak seljaka iz okoline Prokuplja da zaposle nekvalifikovanu radnu snagu (koju su i jevtinije placali) a da otpuste sindikalno organizovane radnike. Organizovano radnistvo stvara kulturno-umetnicko drustvo "Abrasevic" u Prokuplju.
U Prokuplju bio je posebno tezak polozaj mlinarskih i vunovlacarskih radnika. Recimo, vlasnik parnog mlina Stojan Dancevic (slika mlina visestruko je postovana na Forumu) zaposljavao je 4. radnika i dva decaka za posao koji je trebalo da obavlja 15. radnika. Radno vreme u Dancevicevom mlinu bilo je neograniceno, plate neredovne, jelo se bez odmora i prekida u poslu. Sledstveno, na poslu su bile ceste povrede. Ovo dovoljno govori o stanju organizovanog radnistva u Prokuplju u to vreme. Radilo se o ocitoj eksploataciji i postojao je otvoreni rat kapitalista i "sindikalaca". Uoci balkanskih ratova Dragisa Lapcevic je odrzao socijalisticki zbor u prokupackoj kafani "Milic". Na njemu je govorio i Ceda Bankovic.
VALJDA NIJE BILA IZ OVOG UGLA. POZDRAV SVIMA ...
VALJDA NIJE BILA IZ OVOG UGLA. POZDRAV SVIMA ...
Bila jeste (cak i obojena) ali i projavljivajuci, takodje, jeste bila. H. puno Topcideru na neocekivanoj podudarnosti! g.