Nikolaj Krasnov, akademik, arhitekta. Bio je 30 godina arhitekta carskog dvora Romanovih. Autor je Livadijske palate na Jalti (rezidencije cara Nikolaja Drugog) gde je 1945. godine održana čuvena Konferencija na Jalti. Skoro dve decenije je projektovao za Srbe. Između ostalog: crkvu na srpskom vojnom groblju na solunskom Zejtinliku, spomenik na ostrvu Vidu. Autor je zgrade Arhiva Srbije u Karnegijevoj ulici, zgrade Vlade Srbije, Patrijaršije, Crkve Ružice na Kalemegdanu, Ministarstva inostranih poslova, mosta preko Save, rekonstruisao je Njegoševu kapelu na Lovćenu i uradio enterijer Skupštine Srbije i Starog dvora na Dedinju.
Petar Anagnosti je bio arhitekta i profesor univerziteta. Napisao je udžbenike iz nacrtne geometrije i perspektive koji su se na beogradskom i sarajevskom univerzitetu koristili do kraja prošlog veka. Njegova najpoznatija arhitektonska dela su Internat beogradske Bogoslovije na Karaburmi i Eparhijski konak u Nišu.
Georgij Pio-Uljski je bio profesor Univerziteta u Beogradu. Predavao je termodinamiku, jedan je od osnivača Ruskog naučnog instituta u Beogradu, bio je istaknuti brodograditelj.
Olga Petrovna Jančevecka je bila kraljica ruske romanse. Njen glas i način pevanja sačuvani su na gramofonskim pločama. Igrala je i u nekoliko filmova.
Stjepan Fjodorovič Kolesnikov je bio akademski slikar, učenik Ilje Rjepina. Oslikao je tavanicu gledališta Narodnog pozorišta i bio njegov scenograf.
Georgij Aleksandrovič Ostrogorski je bio akademik, vizantolog, profesor Beogradskog univerziteta. Njegovom inicijativom osnovan je Vizantološki institut, na čijem čelu se nalazio do smrti.
Nina Kirsanova je bila balerina. U Srbiju je prebegla sa suprugom operskim pevačem Borisom Popovim. U Narodnom pozorištu je odmah igrala glavne uloge, a pamti se njena Žizela, Kopelija i madam Baterflaj. Bila je šef Baleta Narodnog pozorišta, njenim zalaganjem je osnovana baletska škola "Luj Davičo". U 85. godini je glumila u filmuNešto između Srđana Karanovića.
Mihail Rozdjenko je bio istaknuta politička figura, lider stranke "Savez 17. oktobar". Bio je predsednik državne Dume trećeg i četvrtog saziva. Kasnije, jedan od lidera februarske revolucije 1917. godine i šef Privremenog komiteta državne Dume.
Tu su još i arhitekta akademik Viktor Lukomski, slavisti profesor Stepan Kulbakin i profesor Fjodor Taranovski, bogoslov profesor Sergej Troicki, profesor V. V. Farmakovski, profesor termodinamike Aleksandar Brandt, matematičar i akademik Nikolaj Saltikov, profesor Anton Bilimovič, balerine Tamara Polonska, Marina Olenina, glumica Natalija Erdeli, operska pevačica Sofija Drausal, pisac i kritičar Jevgenij Aničkov, pisac i kinooperater Mihail Ivanikov...
SINDIKALNO ODMARALIŠTE " AGROEKSPORTA " - BEOGRAD , 1968.GODINE .
POZDRAV SVIMA ...
POZDRAV SVIMA ...
POZDRAV SVIMA ....
POZDRAV SVIMA ....
POZDRAV SVIMA ...
Petar Anagnosti je bio arhitekta i profesor univerziteta. Napisao je udžbenike iz nacrtne geometrije i perspektive koji su se na beogradskom i sarajevskom univerzitetu koristili do kraja prošlog veka. Njegova najpoznatija arhitektonska dela su Internat beogradske Bogoslovije na Karaburmi i Eparhijski konak u Nišu.
Georgij Pio-Uljski je bio profesor Univerziteta u Beogradu. Predavao je termodinamiku, jedan je od osnivača Ruskog naučnog instituta u Beogradu, bio je istaknuti brodograditelj.
Olga Petrovna Jančevecka je bila kraljica ruske romanse. Njen glas i način pevanja sačuvani su na gramofonskim pločama. Igrala je i u nekoliko filmova.
Stjepan Fjodorovič Kolesnikov je bio akademski slikar, učenik Ilje Rjepina. Oslikao je tavanicu gledališta Narodnog pozorišta i bio njegov scenograf.
Georgij Aleksandrovič Ostrogorski je bio akademik, vizantolog, profesor Beogradskog univerziteta. Njegovom inicijativom osnovan je Vizantološki institut, na čijem čelu se nalazio do smrti.
Nina Kirsanova je bila balerina. U Srbiju je prebegla sa suprugom operskim pevačem Borisom Popovim. U Narodnom pozorištu je odmah igrala glavne uloge, a pamti se njena Žizela, Kopelija i madam Baterflaj. Bila je šef Baleta Narodnog pozorišta, njenim zalaganjem je osnovana baletska škola "Luj Davičo". U 85. godini je glumila u filmuNešto između Srđana Karanovića.
Mihail Rozdjenko je bio istaknuta politička figura, lider stranke "Savez 17. oktobar". Bio je predsednik državne Dume trećeg i četvrtog saziva. Kasnije, jedan od lidera februarske revolucije 1917. godine i šef Privremenog komiteta državne Dume.
Tu su još i arhitekta akademik Viktor Lukomski, slavisti profesor Stepan Kulbakin i profesor Fjodor Taranovski, bogoslov profesor Sergej Troicki, profesor V. V. Farmakovski, profesor termodinamike Aleksandar Brandt, matematičar i akademik Nikolaj Saltikov, profesor Anton Bilimovič, balerine Tamara Polonska, Marina Olenina, glumica Natalija Erdeli, operska pevačica Sofija Drausal, pisac i kritičar Jevgenij Aničkov, pisac i kinooperater Mihail Ivanikov...
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1073486
POZDRAV SVIMA ...