P.S. A što se Černovljevog naizgled misterioznog nestanka tiče, pa Austrija & Comp. je izvela više takvih nestanaka naših patrijarha, olimpijskih takmičara (a nacionalnih boraca i na masovnoj bazi) – često i po tipu naprasne smrti cara Dušana. Bilo je vec sve to i na ovom cenjenom Forumu. grk
Поштовани Грчићу,
Немам душе да те држим у неизвесности...
Видео клип је стар неколико година. У међувремену сам у америчким новинама пронашао податке о судбини Самсона Чернова.
Мало одступање: Негде сам на овом форуму прочитао цитат из Златног Руна Борислава Пекића: Живот је рачун. Све ти је на овом свету рачун. На овом, а и на оном. Јер рачун су Бог и његов Суд... Онај који је навео тај цитат је заборавио да каже да то није став Борислава Пекића, као мислећег човека, већ једног од његових ликова, трговца (уопште је неважно што је тај трговац Цинцарин). А трговци нису људи који имају душе. Трговци су ходајуће регистар касе. Е сад, ако се неко понесе ставом таквога створа, онда...
Нажалост, Самсон Чернов се изгледа мало занео рачуном (сетите се његовог порекла) па је завео млађахну супругу, глумицу по вокацији, једног магната индустрије челика у Милвокију (САД). Магнат се отресао сувишних проблема (читај: супруге и њеног љубавника) неком свотом новца, која је била довољна да овај љубавни пар купи вилу у Бијарицу (Француска). Чернов није дуго уживао у новцу који је тако стекао, умро је у четрдесетој години...
Ово је био трачерски опис остатка живота Самсона Чернова.
Међутим, поштени Србин ће прећи преко људских слабости једног стварно храброг човека, који је Србију огромно задужио. Оставио је велики број фотографских и филмских снимака и тако сачувао сећање на храброст, борбу и патње српског народа. И Чернова треба да памтимо по тој страни његове личности. О његовим љубавима и рачунима нека пишу Американци, њима је то ближе...
H. na informaciji. Jedno + brojanje za Austro-Ugarsku "bracu"! Cernovu nema sta bih zamerio pa ni provocirano brakolomstvo (jer ga smatram Srbinom).
ВЕЛИКА ПЛАНА / Пауза на концерту рок групе Шесмиен
За В.А. хроничара рок музике у Србији.
На слици десно: Војче, бубњар рок групе Шесмиен, кога је на пар свирки мењао његов први плањански комшија, у то време такође бубњар, Срђан Гиле Гојковић. Гилету су то биле прве целовечерње свирке у каријери. После је променио инструмент и рок групу...
На слици лево, у позадини: Миле, фотографски хроничар плањанског рока осамдесетих година. На коленима држи фотографски сталак, трипод, за снимање телеобјективом из даљине.
Поштоноше и Нишу, око 1925 године.
У то време, после Првог светског рата, на капама су поштари носили по две значке: доле државни грб у овалу (кокарди) у бојама државне заставе, а горе поштанска труба, са укрштеним муњама као симболом електрицитета (телеграфије).
Интересантно је да у самом почетку организованог ношења чиновничких униформи, у 19. веку, државни чиновници нису униформу добијали бесплатно, већ им је обезбеђивано да, код тачно одређених кројача који су добијали стандарде за крој и квалитет тканине, униформе сами сашију, плаћајући то повољно, у ратама.
На полеђини разгледнице пише: The Second Serbian Army in retreat, 1915. А у опису фотографије у часопису Илустрасион из јануара 1916: La repli en bon ordre de Pirot, présde la frontière bulgare, vers Nich,par le vallée de la Nichava
Поштовани Грчићу,
Немам душе да те држим у неизвесности...
Видео клип је стар неколико година. У међувремену сам у америчким новинама пронашао податке о судбини Самсона Чернова.
Мало одступање: Негде сам на овом форуму прочитао цитат из Златног Руна Борислава Пекића:
Живот је рачун. Све ти је на овом свету рачун. На овом, а и на оном. Јер рачун су Бог и његов Суд...
Онај који је навео тај цитат је заборавио да каже да то није став Борислава Пекића, као мислећег човека, већ једног од његових ликова, трговца (уопште је неважно што је тај трговац Цинцарин). А трговци нису људи који имају душе. Трговци су ходајуће регистар касе. Е сад, ако се неко понесе ставом таквога створа, онда...
Нажалост, Самсон Чернов се изгледа мало занео рачуном (сетите се његовог порекла) па је завео млађахну супругу, глумицу по вокацији, једног магната индустрије челика у Милвокију (САД). Магнат се отресао сувишних проблема (читај: супруге и њеног љубавника) неком свотом новца, која је била довољна да овај љубавни пар купи вилу у Бијарицу (Француска). Чернов није дуго уживао у новцу који је тако стекао, умро је у четрдесетој години...
Ово је био трачерски опис остатка живота Самсона Чернова.
Међутим, поштени Србин ће прећи преко људских слабости једног стварно храброг човека, који је Србију огромно задужио. Оставио је велики број фотографских и филмских снимака и тако сачувао сећање на храброст, борбу и патње српског народа. И Чернова треба да памтимо по тој страни његове личности. О његовим љубавима и рачунима нека пишу Американци, њима је то ближе...
H. na informaciji. Jedno + brojanje za Austro-Ugarsku "bracu"! Cernovu nema sta bih zamerio pa ni provocirano brakolomstvo (jer ga smatram Srbinom).
POZDRAV SVIMA ....
SOPOĆANI
STARO HOPOVO
TRONOŠA
POZDRAV SVIMA ....
За В.А. хроничара рок музике у Србији.
На слици десно: Војче, бубњар рок групе Шесмиен, кога је на пар свирки мењао његов први плањански комшија, у то време такође бубњар, Срђан Гиле Гојковић. Гилету су то биле прве целовечерње свирке у каријери. После је променио инструмент и рок групу...
На слици лево, у позадини: Миле, фотографски хроничар плањанског рока осамдесетих година. На коленима држи фотографски сталак, трипод, за снимање телеобјективом из даљине.
POZDRAV SVIMA ....
У то време, после Првог светског рата, на капама су поштари носили по две значке: доле државни грб у овалу (кокарди) у бојама државне заставе, а горе поштанска труба, са укрштеним муњама као симболом електрицитета (телеграфије).
Интересантно је да у самом почетку организованог ношења чиновничких униформи, у 19. веку, државни чиновници нису униформу добијали бесплатно, већ им је обезбеђивано да, код тачно одређених кројача који су добијали стандарде за крој и квалитет тканине, униформе сами сашију, плаћајући то повољно, у ратама.
На полеђини разгледнице пише: The Second Serbian Army in retreat, 1915.
А у опису фотографије у часопису Илустрасион из јануара 1916: La repli en bon ordre de Pirot, prés de la frontière bulgare, vers Nich, par le vallée de la Nichava