H. svima s Foruma "Stara Srbija .. ". Mesec dana sam bio van Beograda / i van e-dostupnosti / a sada zelim da vas sustignem. Slike u medjuvremenu bile su zaista vredne. Uskoro bih i ja nesto dodao iz starog Vranja ... Pozdrav, Gavrilu, Putniku, Topcidercu, Mici Milovanovicu ... a uz izvinjenje onima koje sam izostavio. grk
Uvaženi Forum čini da vreme ponovo oživi u sopstvenom svetu (ne u gruboj približnosti prošlog već u prirodnoj anizotropiji, nekoherentnosti sredine i u kompleksnoj slici pojava), skoro ceteris paribus s adijabatski komprimovanim prostorom u pobudnom svetlu zračenja starih fotografija. Na pritisak tog svetla ugraviranog u slike treba gledati kao na pokretačku silu. Mada intereaguju s nama konzervativnim silama, slike postaju mentalne refleksije i građom svoje svetlosti, svojim pohodom misli ali i uzdržanošću (a ne usled nekog prkosa Odozgo) – ukoravaju nas. A to se direktno očitava i sa otklona krive naše istorije. Otklon je neravnomeran, stohastičan. Entropija Srbije, kao i drugih naroda, funkcija je verovatnoće njenih/njihovih stanja (a ne usled kaprica Odozgo). Tako su fotke izvanredni istinogovornici i to, izgleda, utoliko više ukoliko su starije. Zrake njihove svetlosti, talasi i ravni, kao apokaliptički fijuci duboko prodiru u sluh.
Slike Vranja iz starih opakih vremena usklađuju bit Srpstva s principom nevernosti (stara Srbija vs. ona komunistička) mada je gnoseologija, značenje podataka o vremenu relativno. Gorčina mračnih misli i očajanja Vranjanaca (iza kojih se prikriva gordost) ublažuje se farmako-idiomizmima lokalnih polusloženica, pedagoškom visprenošću, poslovičnošću. Srbija, lišena svega osim uzvišenog čina umiranja – a usled stanja stalnog, dilatacionog čeznuća – ipak pobeđuje nestajanje nadilazeći ga u vremenitosti. Nad njime se uzvisuje kao neka kosina. Jer za neke smrt je buđenje, preuranjeno svitanje. Mukama doveden do svoje najviše plemenitosti, u svojoj osami, u bezmolviju veličanstvene prirode, u međugorjima reka, u lepetu krila noćnih ptica u drveću, među misliocima golemih zabluda (koje još žive očuvane unutar namera), taj vizantizam Srpstva opstaje kao ruski zavetni stranstvenici žilavi kao lijane – zakrivljen kao dûge bureta, kao blagorazumni razbojnik s krsta. A nekada je skoro svetiteljske delatnosti. Vranjansko Srpstvo: kao kad u neverici srce staje, kao step u zvučnim čizmama i dičeće svetlo koje likuje – jutarnja pesma slavuja skrivenog u visoravni.
POZDRAV SVIMA ....
KASARNA 1935.G.
POZDRAV SVIMA ....
POZDRAV SVIMA ....
Болничка кола пред Начелством
Рањеници у болничким колима
1876-78. Громан.
POZDRAV SVIMA ....
H. svima s Foruma "Stara Srbija .. ". Mesec dana sam bio van Beograda / i van e-dostupnosti / a sada zelim da vas sustignem. Slike u medjuvremenu bile su zaista vredne. Uskoro bih i ja nesto dodao iz starog Vranja ... Pozdrav, Gavrilu, Putniku, Topcidercu, Mici Milovanovicu ... a uz izvinjenje onima koje sam izostavio. grk
POZDRAV SVIMA .....
Slike su mutne kao i vreme ...
1879g. :
1918g. :
Nepobedivi ...
~ 1900g. :
Nejasna, a opet, sve je jasno ...
Ah, pusto ...
Mogla bi da prodje kao bilo koja srpska palanka
Novo vreme ...
Lokacija ista :