Надам се да се Душан неће љутити што сам његову фотографију само мало изоштрио, да би се објекти на њој боље видели, и што сам приложио фотографије данашњег стања. Уствари, мене је заинтересовао овај помало необични облик православне цркве без кубета (ваљда последица забрана грађења торњева са звонима у време турске владавине). Мада, чини ми се да има још таквих цркава на југу.....
Ma necu se naljutiti, samo ti uredjuj. Hteo sam napisati sta bi na ovo rekao jedan moj drug Amerikanac, da je na mom mestu. Necu. Mozda bi se ti naljutio :-))) Ali nije tesko pogoditi. Oni su svi isti.
Бата Дуле,
Ти знаш мене. Просто, знатижељан сам да видим како то изгледа кад је мало оштрије. А што сам маторији, све слабије видим.
Знаш исто да је довољна једна реч и ја твоје фотографије нећу више дирати.
Поштујем чистунство неких људи, који не дирају у оригинал, макар на њему ништа и не видели. Бавим се историјом и оригинале не дирам, али претпостављам ситуацију: шта би сам фотограф урадио да има техничке могућности које ми данас имамо. Па, вероватно би слику изоштрио, ретуширао, потамнио делове. Јер снимио је фотографију да би неко други, ко није био ту, видео шта се догодило. Или је снимио да би могао после неког времена могао да се подсети неког догађаја. Ако се на фотографији ништа не види, онда она губи своју функцију.
ОК, сачувати оригинални филм или позитив. То је закон. Али урадити изоштрену копију, то је само помоћ да би фотографија уопште имала смисла. Овде сам и ја то урадио. Испод твог оригинала сам поставио изоштрену копију.
Виђам у музејима изложене похабане, полуиструлеле, огуљене предмете, које са „поносом“ излажу, да би се показало како у музеју имају јако старе предмете. Онда помислим, да ли је то резултат чистунства, или немоћи, незнања или немања средстава да би се нешто рестаурисало и поново довело у стање нормално за такву врсту предмета. Данас постоје начини и средства да се утврди врста, квалитет и нијанса боје којом је предмет био обојен, да би се утврдила врста дрвета, да би се утврдио начин израде... Све то рестауратори могу да примене и да изглед и функцију предмета доведу до неког нормалног стања.
Помислим: шта би учинио власник тог предмета, да је жив. Да ли би заменио шарку или бравицу на поклопцу, да би кутија могла поново да се затвара. Да ли би поправио површине са оштећеном бојом, да ли би обновио политуру или лак, којим се предмет не само „освежава“ него и штити од пропадања. Сигурно да би то учинио. Да ли је грех ако то сада и ми учинимо?
Видео сам у депоима музеја слике са испуцалом површином, са отпалим комадима боје, са полутрулим блинд рамом. Ниједна таква слика није изложена у поставци. Ако се процени да слика треба да буде изложена на некој изложби, промени се блинд рам, платно се затегне, рестауратор бојену површину врати у нормално стање, попуни недостатке бојом истог састава и квалитета...
То је нормалан и уобичајен поступак.
Узимам у рачун оно што ми кажу пријатељи.
Примам к знању, али се сувише не „потрзам“ на оно што ми кажу непријатељи.
На такве примедбе, нарочито америчког типа, одговарам оно што би рекао и Изногуд.
Moj deda, prota Marko Jankovic, sluzio je u istovetno gradjenoj staroj niskoj crkvi - kao da je plan bio isti. Samo nije bilo ovako lepe zvonare. g.
Видео сам неколико фотографија нишке инжењеријске касарне (у међувремену и војне болнице и касарне 16 пешадијског пука) и мислио сам да је временом, из неких разлога, нестала, јер не видех новију фотографију те зграде...
Мајући се ономад војним болницама, видех да није нестала, само што је ово дрвеће у парку испред ње порасло, па је сада помало заклоњена.
Надам се да се Душан неће љутити што сам његову фотографију само мало изоштрио, да би се објекти на њој боље видели, и што сам приложио фотографије данашњег стања. Уствари, мене је заинтересовао овај помало необични облик православне цркве без кубета (ваљда последица забрана грађења торњева са звонима у време турске владавине). Мада, чини ми се да има још таквих цркава на југу.....
Гавро, цркве грађене у турско доба по варошима нису смеле ничиме да подсећају на цркве, јер би тиме - тако су размишљали Турци - угрожавале важност џамија. Стога су биле неприметне, без купола или звоника (звона су била забрањена), а да би биле довољно велике укопаване су у земљу - у скоро све се силази низ неколико степеника.
G-di Dusanu Napijalu, Gavrilu, Topcideru, Mici Milovan ...
G-di Dušanu Napijalu, Gavrilu, Topcideru, mici milovanovicu, tim gigantima ( i evidentno tome srazmernim patriotima i vaskrsiteljima patriotstva "Srbije koje ... " ) Foruma, kao i onim posvecenicima i dogradiocima ovog Foruma, koje nisam ovde spomenuo pa im se odmah i izvinjavam ( jer i bez njih se nikako ne može ), zahvaljujem na prijatnostima koje priredjuju nama "sladokuscima" 'o(s)vestalog'.
Posle 6. dana apstinencije od Foruma, duša je opet na toploj furunici ( dobro loženoj ), milovana zanosnim prilozima kao nekom dobrom i nežnom taštom. Nedostaje nam svima uvažena i draga Vjosnjocka ali ju je Gavrilo 'uvredio' - a preko toga ona ne prelazi lako! Izgleda ja ona jedino Gavrilu ne nedostaje!
Bio sam u kontaktu s G-dinom Dundom ali iz opravdanih razloga trenutno nismo u direktnoj vezi. Obavesticu Forum naknadno o G-dinu Dundu, svima nama dragom i cenjenom. grk
Г-дине Градо илити Грку.
Признајем да јесам донекле гигант, по кубатури, маси и тежини. За све остало на признајем, јер ово чиме се бавим на овим форумима представља моје лично задовољство. Признаћеш да је неприлично неког хвалити за нешто што он, уствари себично, ради да би себи причинио задовољство.
Што се тиче Вјосњочке, свакако нам недостаје. И мени. Међутим, она рече да нема више слика и да ће због тога престати да учествује. Није било помена да сам је нечим увредио, па да је то разлог њене апстиненције. А ја сам и даље у убеђењу да ја њу нисам ничим увредио. О томе на овом форуму може посведочити око два милиона сведока. Ти о томе, претпостављам, као Вјосњочкин пријатељ знаш више од мене. Уосталом, нисмо деца да се дуримо, јел тако. Од ње бих пре очекивао да дође пред мене и попсује ме на пасја кола, а после тога да одемо негде да пијемо капучино.
На страну то, драго ми је што си у контакту са господином Дундом. Јави нам, кадгод можеш, како је наш доајен.
Знаш да с моје стране имаш све симпатије!
Твој пријатељ Гавра.
Nabavio sam jedan broj starih fotografije koje su pripadale nekome iz Toplice.- na poleđini par fotografija se pominje prezime Pavićević.
Ima tu fotografija iz Prokuplja i Kuršumlije, ali iz iz drugih mesta - putovanja.
Pa da počnem od najmanje, najraskupusanije, ali, verovatno, najzanimljivije.
Na poleđini piše pisanim ćiriličnom slovima:
12- /10 - 1940 god.
u
Kuršumlija kod crkve
svetog nikole
Ovako je ona izgledala u prošlosti (izvor blog našeg V.A.):
Evo par slika ove crkve pre restuauracije sa bloga Vladimira Anđelkovića
i sajta grada Kuršumlije:
Nakon restauracije - današnji izgled (sa sajta Kluba Putnika)
IZ KASNIJEG PERIODA
POZDRAV SVIMA ....
Ma necu se naljutiti, samo ti uredjuj. Hteo sam napisati sta bi na ovo rekao jedan moj drug Amerikanac, da je na mom mestu. Necu. Mozda bi se ti naljutio :-))) Ali nije tesko pogoditi. Oni su svi isti.
Бата Дуле,
Ти знаш мене. Просто, знатижељан сам да видим како то изгледа кад је мало оштрије. А што сам маторији, све слабије видим.
Знаш исто да је довољна једна реч и ја твоје фотографије нећу више дирати.
Поштујем чистунство неких људи, који не дирају у оригинал, макар на њему ништа и не видели. Бавим се историјом и оригинале не дирам, али претпостављам ситуацију: шта би сам фотограф урадио да има техничке могућности које ми данас имамо. Па, вероватно би слику изоштрио, ретуширао, потамнио делове. Јер снимио је фотографију да би неко други, ко није био ту, видео шта се догодило. Или је снимио да би могао после неког времена могао да се подсети неког догађаја. Ако се на фотографији ништа не види, онда она губи своју функцију.
ОК, сачувати оригинални филм или позитив. То је закон. Али урадити изоштрену копију, то је само помоћ да би фотографија уопште имала смисла. Овде сам и ја то урадио. Испод твог оригинала сам поставио изоштрену копију.
Виђам у музејима изложене похабане, полуиструлеле, огуљене предмете, које са „поносом“ излажу, да би се показало како у музеју имају јако старе предмете. Онда помислим, да ли је то резултат чистунства, или немоћи, незнања или немања средстава да би се нешто рестаурисало и поново довело у стање нормално за такву врсту предмета. Данас постоје начини и средства да се утврди врста, квалитет и нијанса боје којом је предмет био обојен, да би се утврдила врста дрвета, да би се утврдио начин израде... Све то рестауратори могу да примене и да изглед и функцију предмета доведу до неког нормалног стања.
Помислим: шта би учинио власник тог предмета, да је жив. Да ли би заменио шарку или бравицу на поклопцу, да би кутија могла поново да се затвара. Да ли би поправио површине са оштећеном бојом, да ли би обновио политуру или лак, којим се предмет не само „освежава“ него и штити од пропадања. Сигурно да би то учинио. Да ли је грех ако то сада и ми учинимо?
Видео сам у депоима музеја слике са испуцалом површином, са отпалим комадима боје, са полутрулим блинд рамом. Ниједна таква слика није изложена у поставци. Ако се процени да слика треба да буде изложена на некој изложби, промени се блинд рам, платно се затегне, рестауратор бојену површину врати у нормално стање, попуни недостатке бојом истог састава и квалитета...
То је нормалан и уобичајен поступак.
Узимам у рачун оно што ми кажу пријатељи.
Примам к знању, али се сувише не „потрзам“ на оно што ми кажу непријатељи.
На такве примедбе, нарочито америчког типа, одговарам оно што би рекао и Изногуд.
Moj deda, prota Marko Jankovic, sluzio je u istovetno gradjenoj staroj niskoj crkvi - kao da je plan bio isti. Samo nije bilo ovako lepe zvonare. g.
Мајући се ономад војним болницама, видех да није нестала, само што је ово дрвеће у парку испред ње порасло, па је сада помало заклоњена.
Гавро, цркве грађене у турско доба по варошима нису смеле ничиме да подсећају на цркве, јер би тиме - тако су размишљали Турци - угрожавале важност џамија. Стога су биле неприметне, без купола или звоника (звона су била забрањена), а да би биле довољно велике укопаване су у земљу - у скоро све се силази низ неколико степеника.
G-di Dušanu Napijalu, Gavrilu, Topcideru, mici milovanovicu, tim gigantima ( i evidentno tome srazmernim patriotima i vaskrsiteljima patriotstva "Srbije koje ... " ) Foruma, kao i onim posvecenicima i dogradiocima ovog Foruma, koje nisam ovde spomenuo pa im se odmah i izvinjavam ( jer i bez njih se nikako ne može ), zahvaljujem na prijatnostima koje priredjuju nama "sladokuscima" 'o(s)vestalog'.
Posle 6. dana apstinencije od Foruma, duša je opet na toploj furunici ( dobro loženoj ), milovana zanosnim prilozima kao nekom dobrom i nežnom taštom. Nedostaje nam svima uvažena i draga Vjosnjocka ali ju je Gavrilo 'uvredio' - a preko toga ona ne prelazi lako! Izgleda ja ona jedino Gavrilu ne nedostaje!
Bio sam u kontaktu s G-dinom Dundom ali iz opravdanih razloga trenutno nismo u direktnoj vezi. Obavesticu Forum naknadno o G-dinu Dundu, svima nama dragom i cenjenom. grk
Признајем да јесам донекле гигант, по кубатури, маси и тежини. За све остало на признајем, јер ово чиме се бавим на овим форумима представља моје лично задовољство. Признаћеш да је неприлично неког хвалити за нешто што он, уствари себично, ради да би себи причинио задовољство.
Што се тиче Вјосњочке, свакако нам недостаје. И мени. Међутим, она рече да нема више слика и да ће због тога престати да учествује. Није било помена да сам је нечим увредио, па да је то разлог њене апстиненције. А ја сам и даље у убеђењу да ја њу нисам ничим увредио. О томе на овом форуму може посведочити око два милиона сведока. Ти о томе, претпостављам, као Вјосњочкин пријатељ знаш више од мене. Уосталом, нисмо деца да се дуримо, јел тако. Од ње бих пре очекивао да дође пред мене и попсује ме на пасја кола, а после тога да одемо негде да пијемо капучино.
На страну то, драго ми је што си у контакту са господином Дундом. Јави нам, кадгод можеш, како је наш доајен.
Знаш да с моје стране имаш све симпатије!
Твој пријатељ Гавра.
Nabavio sam jedan broj starih fotografije koje su pripadale nekome iz Toplice.- na poleđini par fotografija se pominje prezime Pavićević.
Ima tu fotografija iz Prokuplja i Kuršumlije, ali iz iz drugih mesta - putovanja.
Pa da počnem od najmanje, najraskupusanije, ali, verovatno, najzanimljivije.
Na poleđini piše pisanim ćiriličnom slovima:
12- /10 - 1940 god.
u
Kuršumlija kod crkve
svetog nikole
Ovako je ona izgledala u prošlosti (izvor blog našeg V.A.):
Evo par slika ove crkve pre restuauracije sa bloga Vladimira Anđelkovića
i sajta grada Kuršumlije:
Nakon restauracije - današnji izgled (sa sajta Kluba Putnika)
Na poleđini ništa ne piše, ali manje-više jasno je šta je u pitanju...
Inače, Société de construction des Batignolles je firma koja je gradila i prugu Priština-Peć, most Kralja Aleksandra u Beogradu, itd.
1930.G.
KOSOVSKA MITROVICA 1928.
KOS.MITROVICA 1928.G.
ĐAKOVICA 1940.
ZAJEČAR
OPLENAC
ŽANDARMERIJA
POZDRAV SVIMA .....