Надам се да се Душан неће љутити што сам његову фотографију само мало изоштрио, да би се објекти на њој боље видели, и што сам приложио фотографије данашњег стања. Уствари, мене је заинтересовао овај помало необични облик православне цркве без кубета (ваљда последица забрана грађења торњева са звонима у време турске владавине). Мада, чини ми се да има још таквих цркава на југу.....
Ma necu se naljutiti, samo ti uredjuj. Hteo sam napisati sta bi na ovo rekao jedan moj drug Amerikanac, da je na mom mestu.
Necu. Mozda bi se ti naljutio :-))) Ali nije tesko pogoditi. Oni su svi isti.
Надам се да се Душан неће љутити што сам његову фотографију само мало изоштрио, да би се објекти на њој боље видели, и што сам приложио фотографије данашњег стања. Уствари, мене је заинтересовао овај помало необични облик православне цркве без кубета (ваљда последица забрана грађења торњева са звонима у време турске владавине). Мада, чини ми се да има још таквих цркава на југу.....
Ma necu se naljutiti, samo ti uredjuj. Hteo sam napisati sta bi na ovo rekao jedan moj drug Amerikanac, da je na mom mestu. Necu. Mozda bi se ti naljutio :-))) Ali nije tesko pogoditi. Oni su svi isti.
Бата Дуле,
Ти знаш мене. Просто, знатижељан сам да видим како то изгледа кад је мало оштрије. А што сам маторији, све слабије видим.
Знаш исто да је довољна једна реч и ја твоје фотографије нећу више дирати.
Поштујем чистунство неких људи, који не дирају у оригинал, макар на њему ништа и не видели. Бавим се историјом и оригинале не дирам, али претпостављам ситуацију: шта би сам фотограф урадио да има техничке могућности које ми данас имамо. Па, вероватно би слику изоштрио, ретуширао, потамнио делове. Јер снимио је фотографију да би неко други, ко није био ту, видео шта се догодило. Или је снимио да би могао после неког времена могао да се подсети неког догађаја. Ако се на фотографији ништа не види, онда она губи своју функцију.
ОК, сачувати оригинални филм или позитив. То је закон. Али урадити изоштрену копију, то је само помоћ да би фотографија уопште имала смисла. Овде сам и ја то урадио. Испод твог оригинала сам поставио изоштрену копију.
Виђам у музејима изложене похабане, полуиструлеле, огуљене предмете, које са „поносом“ излажу, да би се показало како у музеју имају јако старе предмете. Онда помислим, да ли је то резултат чистунства, или немоћи, незнања или немања средстава да би се нешто рестаурисало и поново довело у стање нормално за такву врсту предмета. Данас постоје начини и средства да се утврди врста, квалитет и нијанса боје којом је предмет био обојен, да би се утврдила врста дрвета, да би се утврдио начин израде... Све то рестауратори могу да примене и да изглед и функцију предмета доведу до неког нормалног стања.
Помислим: шта би учинио власник тог предмета, да је жив. Да ли би заменио шарку или бравицу на поклопцу, да би кутија могла поново да се затвара. Да ли би поправио површине са оштећеном бојом, да ли би обновио политуру или лак, којим се предмет не само „освежава“ него и штити од пропадања. Сигурно да би то учинио. Да ли је грех ако то сада и ми учинимо?
Видео сам у депоима музеја слике са испуцалом површином, са отпалим комадима боје, са полутрулим блинд рамом. Ниједна таква слика није изложена у поставци. Ако се процени да слика треба да буде изложена на некој изложби, промени се блинд рам, платно се затегне, рестауратор бојену површину врати у нормално стање, попуни недостатке бојом истог састава и квалитета...
То је нормалан и уобичајен поступак.
Узимам у рачун оно што ми кажу пријатељи.
Примам к знању, али се сувише не „потрзам“ на оно што ми кажу непријатељи.
На такве примедбе, нарочито америчког типа, одговарам оно што би рекао и Изногуд.
Ma nisu (americke) primedbe nego pohvale Samo da sam ja napisao onako kako to Amerikanci znaju da hvale, ti bi sumnjao u iskrenost.
Salu na stranu, ja se jos nikad nisam na nekog naljutio ni na jednom forumu. Ja sam davno rekao da svi mozete koristiti
moje fotografije u sve moguce svrhe. To tako ostaje. To vazi za slike koje su jos kod mene. Ono sto sam poklonio muzejuma, ne znam kakva su pravila. Mislim da sam jednu petinu poklonio.
SPC U NEZAVISNOJ DRŽAVI HRVATSKOJ 1941.-1945.GODINE 2.DEO
FOTOGRAFIJE SU IZ KNJIGE : " SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA U NEZAVISNOJ DRŽAVI HRVATSKOJ 1941-1945.GODINE" - VELJKO ĐURIĆ MIŠINA, IZDANJE DIJAM-M-PRESS, VETERNIK 2002.G. NEMA VIŠE SLIKA, SAMO TABELE I DOKUMENTA. AKO NAĐEM NEŠTO ZANIMLJIVO-POSTAVIĆU. POZDRAV SVIMA ....
Venčani
Daroslava
Aranđelovac
Šatornja
Obrež
Da li neko ima stare fotke ovih crkava?
Ma necu se naljutiti, samo ti uredjuj. Hteo sam napisati sta bi na ovo rekao jedan moj drug Amerikanac, da je na mom mestu.
Necu. Mozda bi se ti naljutio :-))) Ali nije tesko pogoditi. Oni su svi isti.
Ma necu se naljutiti, samo ti uredjuj. Hteo sam napisati sta bi na ovo rekao jedan moj drug Amerikanac, da je na mom mestu. Necu. Mozda bi se ti naljutio :-))) Ali nije tesko pogoditi. Oni su svi isti.
Бата Дуле,
Ти знаш мене. Просто, знатижељан сам да видим како то изгледа кад је мало оштрије. А што сам маторији, све слабије видим.
Знаш исто да је довољна једна реч и ја твоје фотографије нећу више дирати.
Поштујем чистунство неких људи, који не дирају у оригинал, макар на њему ништа и не видели. Бавим се историјом и оригинале не дирам, али претпостављам ситуацију: шта би сам фотограф урадио да има техничке могућности које ми данас имамо. Па, вероватно би слику изоштрио, ретуширао, потамнио делове. Јер снимио је фотографију да би неко други, ко није био ту, видео шта се догодило. Или је снимио да би могао после неког времена могао да се подсети неког догађаја. Ако се на фотографији ништа не види, онда она губи своју функцију.
ОК, сачувати оригинални филм или позитив. То је закон. Али урадити изоштрену копију, то је само помоћ да би фотографија уопште имала смисла. Овде сам и ја то урадио. Испод твог оригинала сам поставио изоштрену копију.
Виђам у музејима изложене похабане, полуиструлеле, огуљене предмете, које са „поносом“ излажу, да би се показало како у музеју имају јако старе предмете. Онда помислим, да ли је то резултат чистунства, или немоћи, незнања или немања средстава да би се нешто рестаурисало и поново довело у стање нормално за такву врсту предмета. Данас постоје начини и средства да се утврди врста, квалитет и нијанса боје којом је предмет био обојен, да би се утврдила врста дрвета, да би се утврдио начин израде... Све то рестауратори могу да примене и да изглед и функцију предмета доведу до неког нормалног стања.
Помислим: шта би учинио власник тог предмета, да је жив. Да ли би заменио шарку или бравицу на поклопцу, да би кутија могла поново да се затвара. Да ли би поправио површине са оштећеном бојом, да ли би обновио политуру или лак, којим се предмет не само „освежава“ него и штити од пропадања. Сигурно да би то учинио. Да ли је грех ако то сада и ми учинимо?
Видео сам у депоима музеја слике са испуцалом површином, са отпалим комадима боје, са полутрулим блинд рамом. Ниједна таква слика није изложена у поставци. Ако се процени да слика треба да буде изложена на некој изложби, промени се блинд рам, платно се затегне, рестауратор бојену површину врати у нормално стање, попуни недостатке бојом истог састава и квалитета...
То је нормалан и уобичајен поступак.
Узимам у рачун оно што ми кажу пријатељи.
Примам к знању, али се сувише не „потрзам“ на оно што ми кажу непријатељи.
На такве примедбе, нарочито америчког типа, одговарам оно што би рекао и Изногуд.
Salu na stranu, ja se jos nikad nisam na nekog naljutio ni na jednom forumu. Ja sam davno rekao da svi mozete koristiti
moje fotografije u sve moguce svrhe. To tako ostaje. To vazi za slike koje su jos kod mene. Ono sto sam poklonio muzejuma, ne znam kakva su pravila. Mislim da sam jednu petinu poklonio.
POZDRAV SVIMA ......
Kolega, odličan serijal. Da li ima još, i odakle sve ovo?
FOTOGRAFIJE SU IZ KNJIGE : " SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA U NEZAVISNOJ DRŽAVI HRVATSKOJ 1941-1945.GODINE" - VELJKO ĐURIĆ MIŠINA, IZDANJE DIJAM-M-PRESS, VETERNIK 2002.G. NEMA VIŠE SLIKA, SAMO TABELE I DOKUMENTA. AKO NAĐEM NEŠTO ZANIMLJIVO-POSTAVIĆU. POZDRAV SVIMA ....