@ V.A. REPORTER „BLICA“ U ĐUMRUKANI NA OBALI DUNAVA Kuća u kojoj su boravili Vuk i Karađorđe
Momčilo Petrović | 24. 04. 2012. Na desnoj obali Dunava u Ramu, blizu Velikog Gradišta, stoji zgrada bogate istorije u kojoj je neko vreme boravio i Vuk Karadžić.Mesta Ram, na desnoj obali Dunava, i Banatska Palanka i Bazijaš (u Rumuniji), na levoj, čine trougao koj je u 18. i 19. veku bio veoma važan za trgovinu pšenicom, i ka Pešti, i ka Carigradu.
Kod Palanke je vršen pretovar iz lađa koje su plovile niz Dunav gornjim tokom, u barke određene za Tursku kojoj je tada pripadao Ram. Stoga je ovde sazidana carinarnica, odnosno “đumrukana”, na turskom, koja je je kroz istoriju dugu dva veka menjala vlasnike, da bi poslednjih devedeset godina bila u vlasništvu porodice Sekulić.
Vođa Prvog srpskog ustanka Krađorđe tajno se u Srbiju vratio 1817. godine prešavši iz Satre Palanke u Ram. Prema nekim dokumentima, zanoćio je u đumrukani pre nego što je nastavio u Šumadiju, gde mu je, po naređenju Miloša Obrenovića, odsečena glava.
- Dosta dugo tragam za sigurnim podacima o događajima čiji je svedok zgrada za koju se pretpostavlja da ju je podigla ili država, ili prvo Parobrodsko društvo. Ustanovio sam da je Vuk Karadžić, koji je, kao upravnik carinarnice, 1810. i 1811. godine, sa sedištem u Kladovu, kontrolisao sve đumrukane, od Beograda do ušća Timoka u Dunav, baš u ovoj kući, pisao službene izveštaje. Štaviše, nekoliko dana je u ovoj zgradi, pisao Carinski zakon - kaže ovaj preduzetnik i vlasnik skele između Rama i Stare Palanke.
Mile, a gde su slike iz epohe!
Користим ово Владино питање да бих се осврнуо на „спрегу“ новинарства и туризма и позивање на историју, као извор моћи да се привуку посетиоци.
У овом чланку пише да је Карађорђе прешао из Аустрије у Србију на граничном прелазу, скелом између Старе Паланке и Рама, као и да је Карађорђе преноћио у царинарници (ђумрукани) у Раму.
Мој коментар, уместо одговора, је следећи:
Карађорђе није био радо очекиван од стране владајућег кнеза у Србији, Милоша Обреновића. Јер Карађорђе је (у сарадњи са грчком Хетеријом) хтео да поново дигне устанак, што Милошу није одговарало. Милош се одлучио на дуготрајну дипломатску активност, коју је комбиновао са подмићивањем Турака. Дакле, Црни Ђорђе у Србији није био пожељан. Ту чињеницу је знао и Карађорђе, те је преко Дунава прешао тајно. У Раму је постојао гранични прелаз, скела и царинарница. Све то је било под управом српске власти, односно под управом кнеза Милоша. Шта мислите, какве је људе на царинским прелазима постављао Милош, нарочито на прелазима преко Дунава и нарочито према Влашкој, која се настављала на Русију. Па, постављао је своје поверљиве људе. Они нису били само државни чиновници, цариници, писари, скелаџије, већ и Милошеви доушници. Слали су му податке важне за његову трговачку делатност, али и податке о томе ко, где, с ким, којим послом и како путује.
Дакле, то су били обавештајци и контраобавештајци.
Да ли је то Карађорђе знао? Јесте, јер је и он, док је био на власти, то исто чинио. Постављао је своје поузданике. Зашто би онда свесно ишао „мечки на рупу“. Баш таква места је морао да заобилази. Да ли би ноћио у државној царинарници, која је врвила од Милошевих људи? Мало сутра!
Ево историјских података:
Карађорђе је Хотин (Бесарабија) напустио почетком јуна 1817. године. Онда је затирао траг путујући наоколо. У Темишвару се, инкогнито, задесио 1. јула, у Вршцу 3. јула, у Новој Паланци 9. јула. У Новој Паланци је добио папире за пловидбу низ Дунав, до Оршаве. Изнајмио је лађаре Србе: Лазара Мирковића, Јована Стојковића и Живка Поповића. Потплатио је лађаре и они су га ноћу 10. јула пребацили на српско тле, у Ђердапској клисури, негде у околини села Брњице.
Карађорђе је некако стигао до Голупца, где се склонио код свог поузданика Уроша. Тринаестог јула су Карађорђе и Наум Крнар напустили Голубац и контролисану пограничну зону, и кренули ка унутрашњости Србије, најпре до Пожаревца, а онда уз Мораву све док је нису прешли код Великог Орашја. Прошли су поред Велике Плане и упутили се у брдо, према селу Радовању (радовала им се мајка!), где су се сместили код домаћина Драгића Војкића.Одатле је о својим намерама Карађорђе обавестио кума Вујицу Вулићевића. Све после тога је познато. Налог о убиству је издао један Карађорђев кум, кнез Милош Обреновић, а егзекуцију је организовао његов други кум, Вујица Вулићевић.
Још један Вук у српској историји. После Вукана Немањића, који је издао свог брата Стевана, и Вука Бранковића, ето и Вујице који је издао свога кума Карађорђа.
Толико о нашој „угоститељској“ историји.
Ево гравире тврђаве Рам, а поред ње се види и ђумрукана. Тада је ова зграда била високо изнад Дунава. Због хидроелектране Ђердап, ниво Дунава је дошао до ђумрукане.
Да буде у стилу Душана Напијала.
Четрнаести моторизовани корпус Вермахта у Нишу, 9. априла 1941. године.
Ову фотографију сам већ виђао, али ми се чини да није била овако квалитетна, или је била мања...
REPORTER „BLICA“ U ĐUMRUKANI NA OBALI DUNAVA
Kuća u kojoj su boravili Vuk i Karađorđe
Na desnoj obali Dunava u Ramu, blizu Velikog Gradišta, stoji zgrada bogate istorije u kojoj je neko vreme boravio i Vuk Karadžić.Mesta Ram, na desnoj obali Dunava, i Banatska Palanka i Bazijaš (u Rumuniji), na levoj, čine trougao koj je u 18. i 19. veku bio veoma važan za trgovinu pšenicom, i ka Pešti, i ka Carigradu.
Kod Palanke je vršen pretovar iz lađa koje su plovile niz Dunav gornjim tokom, u barke određene za Tursku kojoj je tada pripadao Ram. Stoga je ovde sazidana carinarnica, odnosno “đumrukana”, na turskom, koja je je kroz istoriju dugu dva veka menjala vlasnike, da bi poslednjih devedeset godina bila u vlasništvu porodice Sekulić.
Vođa Prvog srpskog ustanka Krađorđe tajno se u Srbiju vratio 1817. godine prešavši iz Satre Palanke u Ram. Prema nekim dokumentima, zanoćio je u đumrukani pre nego što je nastavio u Šumadiju, gde mu je, po naređenju Miloša Obrenovića, odsečena glava.
- Dosta dugo tragam za sigurnim podacima o događajima čiji je svedok zgrada za koju se pretpostavlja da ju je podigla ili država, ili prvo Parobrodsko društvo. Ustanovio sam da je Vuk Karadžić, koji je, kao upravnik carinarnice, 1810. i 1811. godine, sa sedištem u Kladovu, kontrolisao sve đumrukane, od Beograda do ušća Timoka u Dunav, baš u ovoj kući, pisao službene izveštaje. Štaviše, nekoliko dana je u ovoj zgradi, pisao Carinski zakon - kaže ovaj preduzetnik i vlasnik skele između Rama i Stare Palanke.
Користим ово Владино питање да бих се осврнуо на „спрегу“ новинарства и туризма и позивање на историју, као извор моћи да се привуку посетиоци.
У овом чланку пише да је Карађорђе прешао из Аустрије у Србију на граничном прелазу, скелом између Старе Паланке и Рама, као и да је Карађорђе преноћио у царинарници (ђумрукани) у Раму.
Мој коментар, уместо одговора, је следећи:
Карађорђе није био радо очекиван од стране владајућег кнеза у Србији, Милоша Обреновића. Јер Карађорђе је (у сарадњи са грчком Хетеријом) хтео да поново дигне устанак, што Милошу није одговарало. Милош се одлучио на дуготрајну дипломатску активност, коју је комбиновао са подмићивањем Турака. Дакле, Црни Ђорђе у Србији није био пожељан. Ту чињеницу је знао и Карађорђе, те је преко Дунава прешао тајно.
У Раму је постојао гранични прелаз, скела и царинарница. Све то је било под управом српске власти, односно под управом кнеза Милоша. Шта мислите, какве је људе на царинским прелазима постављао Милош, нарочито на прелазима преко Дунава и нарочито према Влашкој, која се настављала на Русију. Па, постављао је своје поверљиве људе. Они нису били само државни чиновници, цариници, писари, скелаџије, већ и Милошеви доушници. Слали су му податке важне за његову трговачку делатност, али и податке о томе ко, где, с ким, којим послом и како путује.
Дакле, то су били обавештајци и контраобавештајци.
Да ли је то Карађорђе знао? Јесте, јер је и он, док је био на власти, то исто чинио. Постављао је своје поузданике. Зашто би онда свесно ишао „мечки на рупу“. Баш таква места је морао да заобилази. Да ли би ноћио у државној царинарници, која је врвила од Милошевих људи? Мало сутра!
Ево историјских података:
Карађорђе је Хотин (Бесарабија) напустио почетком јуна 1817. године. Онда је затирао траг путујући наоколо. У Темишвару се, инкогнито, задесио 1. јула, у Вршцу 3. јула, у Новој Паланци 9. јула. У Новој Паланци је добио папире за пловидбу низ Дунав, до Оршаве. Изнајмио је лађаре Србе: Лазара Мирковића, Јована Стојковића и Живка Поповића. Потплатио је лађаре и они су га ноћу 10. јула пребацили на српско тле, у Ђердапској клисури, негде у околини села Брњице.
Карађорђе је некако стигао до Голупца, где се склонио код свог поузданика Уроша. Тринаестог јула су Карађорђе и Наум Крнар напустили Голубац и контролисану пограничну зону, и кренули ка унутрашњости Србије, најпре до Пожаревца, а онда уз Мораву све док је нису прешли код Великог Орашја. Прошли су поред Велике Плане и упутили се у брдо, према селу Радовању (радовала им се мајка!), где су се сместили код домаћина Драгића Војкића.Одатле је о својим намерама Карађорђе обавестио кума Вујицу Вулићевића. Све после тога је познато. Налог о убиству је издао један Карађорђев кум, кнез Милош Обреновић, а егзекуцију је организовао његов други кум, Вујица Вулићевић.
Још један Вук у српској историји. После Вукана Немањића, који је издао свог брата Стевана, и Вука Бранковића, ето и Вујице који је издао свога кума Карађорђа.
Толико о нашој „угоститељској“ историји.
Ево гравире тврђаве Рам, а поред ње се види и ђумрукана. Тада је ова зграда била високо изнад Дунава. Због хидроелектране Ђердап, ниво Дунава је дошао до ђумрукане.
Ђердап 1941 - 1945
Ђердап 1941 - 1945
Ђердап 1941 - 1945
Ђердап 1941 - 1945
Четрнаести моторизовани корпус Вермахта у Нишу, 9. априла 1941. године.
Ову фотографију сам већ виђао, али ми се чини да није била овако квалитетна, или је била мања...
PIVNICA, DŽERVIN
POTRKANJE
PETRUŠA
TRGOVAČKA ULICA U KNJAŽEVCU OKO 1930.GODINE
OŠLJANE
JELAŠNICA
DONJA KAMENICA
KNJAŽEVAC, KAMENI MOST 1936.GODINE
DONJA KAMENICA
PIJACA PORED KAMENOG MOSTA 1927.GODINE
STANJINAC
MALI IZVOR, PRELAZNI TIP "MORAVKE" , GRAĐENO 40-IH GODINA
SVRLJIŠKI MILJKOVAC, POJATA
BUČJE, PLEVNJA
ČESMA U MANASTIRU SUVODOL
MANASTIR SUVODOL I CRKVA U DONJOJ KAMENICI
OSVEĆIVANJE BOGOJAVLJENSKE VODICE NA TRGU, KNJAŽEVAC 1933.GODINE
"SVADBA"- POKLADE 1918.GODINE , KNJAŽEVAC
SVATOVI, DONJA KAMENICA
ZANIMLJIVOSTI
GROŽĐE
KERACE
KASARNA
POZDRAV SVIMA ...
KNJAŽEVAC 1934.GODINE
ANGELINA VUKADINOVIĆ, KNJAŽEVAC 1938.GODINE
KOSA I TOMISLAV MARINKOVIĆ, INŽENJER IZ KNJAŽEVCA , 1927.GODINE
DESANKA I DRAGOLJUB MARINKOVIĆ, TRGOVAC IZ KNJAŽEVCA 1919.GODINE
IZ ALBUMA PORODICE ŽIVKOVIĆ, KNJAŽEVAC 1913. GODINE
IZ ALBUMA PORODICE VUKADINOVIĆ, KNJAŽEVAC 1912.GODINE
N N
KNJAŽEVAC, DRUGA POLOVINA 19.VEKA
MILJA JELINIĆ, KNJAŽEVAC OKO 1895.GODINE
KNJAŽEVAC, KRAJ 19. VEKA
ZORKA SIBINOVIĆ, KNJAŽEVAC, KRAJ 19. VEKA
POZDRAV SVIMA .....
BANJSKA 1958.GODINE
POZDRAV SVIMA ....