Nisko neimarstvo - za ljubitelje arhiktekture Foruma ( II deo )
Zgrada Nikole Uzunovica (Lesjaninova br. 40) koji je jos 1904g. bio predsednik Niske opstine. Gradjena 1929g. na tremu su 4. dorska stuba sa timpanonima.
Biv. Austrijski konzulat u Nisu (ul. Jovana Ristica, danas ul. Srdje Price).
Zgrada Oficirskog doma u Nisu u kome je zasedala Skupstina Srbije od jula 1914g. do oktobra 1915g. Poslednje zasedanje 14. okt., 1915. Bugari ulaze u Nis 22. oktobra, 1915g.
Zgrada osnovne skole kod niske saborne crkve u kojoj je zasedala Skupstina Srbije od 1878 do 1903g. Od 1903g. Narodna skupstina zaseda u Beogradu da bi 1914g. presla u Nis. gde ce zasedati do okt. 1915g.
Hristodulov konak. Od 1933g. Narodni muzej Nisa (fotos iz 1931g.)(ul. Stojana Novakovica br 8). Izgradjen 1820g. za niskog trgovca hadzi-Todorovica. Nasledio je njegov zet, pomenuti Nikola Hristodulo. Izgorela u pozaru.
Kafana "Evropa", kasnije bioskop "Jastrebac". "Evropa" je bio prvi hotel u Nisu. Izgradjen 1879g. Vlasnik je bio Mihajlo Terzibasic.
Kafana i hotel "Knjazevac" u Nisu. sazidan pre 1914g. Vlasnik, hotelijer Svetozar Petrovic.
Stara kuca Stambolijskih, sada kafana "Sindjelic" (ul. N. Pasica br. 36). Sazidana 1878g. Gradnju je zapoceo Ahmet Memetovic a od njega je otkupio 1878. trg. Todor Stankovic-Stambolija samo za 25 zlatnih lira. Do temelja je obnovljena 1981g. po projektu Danice Janic (Niski zavod za zastitu spomenika).
"Stara kuca" (ul. Dimitrija Dimitrijevica br. 52). Smestena uz "pirotsku rampu" gde je u vreme Turaka bila "Palilulska kapija". Bila je to nekada pop-Prokina mahala, na samoj periferiji Nisa, odmah do Adzi-Asanbegovog ciflika. Zidana verov. oko 1870g. Radjena po bondruk sistemu.
Palata trg. Andona Andonovica (ul. Pobede br. 41). Najvrednija arh. tvorevina podignuta u Nisu izmedju dva rata. Arh: Milutin Borisavljevic (1889 - 1970). Dekorater nije poznat.
Zgrada Crvenog krsta (ul. Pobede br. 73). Zidana za trg. Savu Kostica. Sazidana 1921g. Radio je niski preduzimac O. Adam. Trgovac Kostic ju je 27. dec., 1954g. poklonio niskoj organizaciji Crvenog krsta. Ovaj trgovac je poznat u Nisu po aktivnosti u organizaciji Crvenog krsta.
Stare niske kuce na Obilicevom vencu. Najveci broj ovih kuca zavrsen je posle 1884g. kada je zavrsena pruga Beograd - Nis. Pod br. 2 Obilivec venac, podignuta je 1885g. spratna kuca sa tri lokala za trgovacku cincarsku porodicu Janje Jervalis-Nikolic. na Obilicevom vencu br. 12 je kuca trg. Jovana D. Zivkovica (sagradjena 1903g.) u duhu klasicizma i sa mansardnim krovom. Ali najvrednija zgrada ovog trga je na br. 18 - nekadasnja "Juznomoravska banka" sagradjena oko 1920g. nastala je od Niskog kreditnog zavoda promenom imena. Adapritana je 1934g. po projektu niskog arh. Dragoljuba Milicevica. Zgrada je imala sredisnju sahat-kulu (vidi se na slici). Zgrada je revitalisana 1979g. Niskim zavodom za zastitu spomenika kulture ( arh. Danica Janic) za potrebe Nis eksport banke. Zakonom je zasticena 1978g.
Nisko neimarstvo - za ljubitelje arhiktekture Foruma (III deo )
Stare kuce u Kazandzijskom sokacetu u Kopitarevoj (do I WW Zanatska ul.) ulici. Bila je u "Sagr Cincar mahali" ("sagr", tur. = zanatlija), dakle, zanatlijska cetvrt grada. Izgleda da je oformljena 1820g. kada je esnaf kazandzija u Nisu osnovan. 1907g. je oformljen, s neverovatnim nazivom, "Kazandzijsko-kantardzijsko-kubedzijski i plek-sloserski esnaf".
Stara kuca Zlatkovica u kazandzijskom (gore prikazanom) sokacetu. Sazidana 1837g. sredstvima zanatlije Zlatka Zlatkovica. Najstariji je ocuvan stanbeni objekt u Nisu. Bondrucara s drvenim stepenistem. Na tavanicama su sasovci, u hodniku dolapi a na prozorima drvene resetke. 1987. godine citav kompleks Kopitareve ulice stavljen je pod zastitu zakona.
Uvazenom Forumu dobro poznate kuce na Trgu oslobodjenja, Nis. Ovaj trg se poceo brze da razvija pocev od 1718g. kada su Turci poceli da zidaju Nisku tvrdjavu. Mahala "Prokupacka kapija", nazvana tako po putu za Prokuplje) pruzala se tada danasnjom Lesjaninovom ulicom (biv. ul. Stanka Paunovica). Turska varos je u to vreme bila u uzanom pojasu uz levu obalu Nisave i cinila ju je mahala Kameni most ("Tas-cupri") i pomenuta Prokupacka kapija. Tas-cupri je bila koncentrisana oko Pasa-dzamije locirane na danasnjem Trgu oslobodjenja. Najre se na ovom trgu nalazila stocna pijaca - At pazar. Sredinom XVIII v. trg se zvao Bit-pazar.
U prvom planu, s erkernim kubetom na roglju, kuca je pukovnika Svetozara Hadzica, prvog komandanta Nisa po oslobodjenju od Turaka. Ona je prva niska kuca u "evropskom stilu". Izmedju dva svetska rata u njoj je , mada krace vreme, bila smestena "Gradjanska kasina". Uzani spratni objekt do nje je kuca casovnicara Stratimira A. Mijovica gradjena oko 1882. kao i kuca puk. Hadzica. Zatim je u nizu kuca knjizara Milana Andrica gradjena 1893g., pa kuca trg. Jordana Zlatkovica gradjena 1890-tih godina. na Trgu oslobodjenja br. 7 je 1908g. izgradjena zgrada Prve generalne banke. U njoj je posle II rata bio smesten beogradski "Putnik" a zatim, od 1975g. pivnica "Putnik". Kuca trg. Milana Stojanovica na br. 9 ovog Trga zidana je 1890g. Hotel "Palas", nekada "Union", jedan je od prvih ugostiteljskih objekata na Trgu oslobodjenja, zidan je oko 1888g. Pre njega je na toj lokaciji bila "Prokina kafana" pa su Prokini sinovi sazidali "Palas". Itd., itd ... Dole je i crtez starih kuca na Trgu oslobodjenja (Zavod za zastitu spomenika Nisa).
Kuca u ul. Prvog ustanka br. 2. Ona je u sastavu Trga 14. oktobra kod Saborne i stare crkve. Gradjena 1922g. Vlasnistvo niskog industrijalca Stavre Cvetkovica. Arhitektonski je veoma vredna, vila je. Gradjena sa secesijskom fasadnom dekoracijom. Stavljena pod zastitu 1983g.
Kuca trg. Vojisava Lazica u ul. D. Kostica br.7. Gradjena 1908g. u duhu evropskog tradicionalizma. Vlasnica je Milica-Mica Lazic, udova pokojnog trg. Lazica.
Stara hidroelektrana "Sveta Petka" u Sicevackoj klisuri. nalazila se kraj zel. stanice Ostrovica i man. Svete petke u ovoj klisuri. Izgradjena 1902g. od strane nemacke firme Simens Sukert. Tek 1909g. Nis je bio potpuno osvetljen. I sada aktivno radi a 1987. je stavljena pod zastitu zakona jer je vredna za proslost Nisa.
Stare zgrade u ul. Dusanovoj. Na rogljevima prve raskrsnice u Dusanovoj ul. izgradjene su dve, arhitektonski privlacne, spratne kuce. Prva u Dusanovoj br. 28 (zahvata i rogalj Pop-Lukine, vlasnistvo trg. Videna Zivkovica) a druge u Dusanovoj 33a, sa rogljem na ul. Laze Lazarevica (vlasnistvo poznatog niskog pekara Aleksandra-Mite Jancica). Obe dignute su 1927g. Svojim isturenim kulama na rogljevima kao da cine kapiju Dusanove ulice. Zasticene su zakonom od 1988g.
Nadam se da se uvazeni forumasi sa sklonostima ka arhitekturi nece ljutiti zbog gresaka i naivnosti koje sam pokazao ovim postovima. grk
Ludvig Kuba, ceski je slikar i muzicar. Posetio je Nis 1896g. i evo: njegov akvarel "Sokak u Nisu"/
Mislim da bi kuca u pozadini mozda mogla da odgovara Radnickom domu u Nisu (ul. Decanska br. 11). Tu je bilo srediste "Abrasevica", radnickog sport-kluba. Bila je i mesto ilegalnog rada KPJ i SKOJ-a pa je policija podmetnula pozar i ona je izgorela 1928g. Inicijalno, bila je kuca niskog turskog vojnog lekara, hecima Zaharija Statasa, rodom iz Janjine. Izgradjena oko 1870g. nalazila se u neposrednoj blizini gore prikazane kuce Nikole Hristodula u ul. Stojana Novakovica. Imala je sopstveni hamam i veoma lep sedrvan u centralnom delu cvetnog vrta.
Jos jedna slika Dr Statasove kuce - Radnickog doma.
Becir-begov konak (slika iz albuma Kralja Milana )
Album slika kralja Milana cuva se u Niskom narodnom muzeju. Becir-begov konak nalazio se na mestu danasnjeg hotela "Park" i zgrade Predsednistva opstine Nis. Stari deo konaka je Hafis-agin konak ( iz XVII v. ). Hafis-aga bio je zapovednik Nisa od 1795 - 1805. Od 1805g. postao je pasa. Bio je glavnokomandujuci Turske sile u boju na Ivankovcu gde je i ranjen a po povratku u Nis je umro od te rane (poznata je prica kako je ranjen). Novi deo konaka podigao je Becir-beg '60-etih godina XIXv. Erkeri, doksati, coske - dominiraju kucom. Enterijer je bio vrhunski uradjen a "arapska odaja" imala je po svim zidovima duborez s arapskim ornamentima. Ono sto je isticalo vrednost ove gradjevine bio je poseban manji istocnjacki objekat u dvorisnom vrtu. U njemu je bio sedrvan od belog mermera sa sredisnjim kubetom, u turskom kitnjastom stilu, iz koga je izbijao omanji vodoskok. Na mermernim ivicama sedrvana bile su izrezane ribice u stanju kretanja i kada ih voda u talasicima preliva dobija se utisak da ribice plivaju u njoj. U istom objektu i levo i desno od ulaza, na uzidanim mermernim plocama postavljeni su sokolovi. Iz njihovih kljunova padale su kapi vode u polukruzne valovcice ( kao lastina gnezda 'vodopada' u beogradskom zooloskom vrtu ) razlicitih dimenzija (oni su istih dimenzija u zooloskom vrtu) postavljene jedan ispod drugog u vise nivoa. Kapi su iz kljunova tih sokolova padale od najviseg do najnizeg valovcica i proizvodile zvukove koji su cinili melodiju. Oko sedrvana, nesto izdignute, popstavljene su 4 divanhane za odmor iznad kojih je bila zivopisna tavanica.
Konak je kupio knez Milan Obrenovic u prolece 1878g. Preuredio ga je namestajem kupljenim u Francuskoj (valjda je tu i nas uvazeni Francuz bio konsultovan pa i nesto mesetario - uzevsi u obzir relativnost protoka vremena-prostora) i sluzio je ( naravno do 1903g. ) kao letnja rezidencija i "dvor" Obrenovica. Aleksandar Deroko, koji je objekat video, kaze da, po bogatstvu arhitekture, ovakav objekat nije zabelezen u nas.
Bombardovanje Nisa (prolece 1944g.). Lokacija je negde oko Saborne crkve, dakle centar grada. U pozadini "kuca Krivokapskih" (vidi jedan od narednih postova).
Ostaci srednjevekovnog utvrdjenja kod niskog sela Miljkovca. Na strmom su, stenovitom, uzvisenju iznad Toponicke reke. Ovo su jedino ocuvani delimicni ostaci zapadnog zida na ovoj cuki. I originalne grede santraca delimicno su ocuvane u zidovima. Mada mestani uzvisenje nazivaju Kula, u zapisima iz XIXv. ovaj srednjevekovni grad (?) naziva se Zeleznik. Utvrdjenje se ne pominje nigde u istorijskim izvorima ali je verov. nastalo u drugoj polovini XIVv., u Srbiji kneza Lazara Hrebeljanovica. (1371 - 1389).
Ova kapija je prolaz kroz severni bedem Niske tvrdjave. To je bila i "poterna kapija". Njome se izlazilo u tvrdjavski rov. Posle I WW nazvana je "kapija smrti". Bugarski okupator je kroz nju iz Tvrdjave izvodio Srbe, ustanike i rodoljube ovog kraja, u rov i streljao duz zida, stotinak metara od same kapije. Posto su tu streljani i ucesnici Toplickog ustanka 1917g., tu se nalazi sada spomenik tim neznanim rodoljubima. Na licu mesta su zakopavana njihova tela (pa su im kasnije prikupljene kosti) ali i na vise mesta u Gradskom polju. Prolaz kroz bedem ovom kapijom dug je oko 10m, pod manjim nagibom je i sa skretanjem.
Zgrada Nikole Uzunovica (Lesjaninova br. 40) koji je jos 1904g. bio predsednik Niske opstine. Gradjena 1929g. na tremu su 4. dorska stuba sa timpanonima.
Biv. Austrijski konzulat u Nisu (ul. Jovana Ristica, danas ul. Srdje Price).
Zgrada Oficirskog doma u Nisu u kome je zasedala Skupstina Srbije od jula 1914g. do oktobra 1915g. Poslednje zasedanje 14. okt., 1915. Bugari ulaze u Nis 22. oktobra, 1915g.
Zgrada osnovne skole kod niske saborne crkve u kojoj je zasedala Skupstina Srbije od 1878 do 1903g. Od 1903g. Narodna skupstina zaseda u Beogradu da bi 1914g. presla u Nis. gde ce zasedati do okt. 1915g.
Hristodulov konak. Od 1933g. Narodni muzej Nisa (fotos iz 1931g.)(ul. Stojana Novakovica br 8). Izgradjen 1820g. za niskog trgovca hadzi-Todorovica. Nasledio je njegov zet, pomenuti Nikola Hristodulo. Izgorela u pozaru.
Kafana "Evropa", kasnije bioskop "Jastrebac". "Evropa" je bio prvi hotel u Nisu. Izgradjen 1879g. Vlasnik je bio Mihajlo Terzibasic.
Kafana i hotel "Knjazevac" u Nisu. sazidan pre 1914g. Vlasnik, hotelijer Svetozar Petrovic.
Stara kuca Stambolijskih, sada kafana "Sindjelic" (ul. N. Pasica br. 36). Sazidana 1878g. Gradnju je zapoceo Ahmet Memetovic a od njega je otkupio 1878. trg. Todor Stankovic-Stambolija samo za 25 zlatnih lira. Do temelja je obnovljena 1981g. po projektu Danice Janic (Niski zavod za zastitu spomenika).
"Stara kuca" (ul. Dimitrija Dimitrijevica br. 52). Smestena uz "pirotsku rampu" gde je u vreme Turaka bila "Palilulska kapija". Bila je to nekada pop-Prokina mahala, na samoj periferiji Nisa, odmah do Adzi-Asanbegovog ciflika. Zidana verov. oko 1870g. Radjena po bondruk sistemu.
Stara kuca krojaca Stojana Zivkovica (ul. Pobede br. 67). Gradjena 1928g.
Palata trg. Andona Andonovica (ul. Pobede br. 41). Najvrednija arh. tvorevina podignuta u Nisu izmedju dva rata. Arh: Milutin Borisavljevic (1889 - 1970). Dekorater nije poznat.
Zgrada Crvenog krsta (ul. Pobede br. 73). Zidana za trg. Savu Kostica. Sazidana 1921g. Radio je niski preduzimac O. Adam. Trgovac Kostic ju je 27. dec., 1954g. poklonio niskoj organizaciji Crvenog krsta. Ovaj trgovac je poznat u Nisu po aktivnosti u organizaciji Crvenog krsta.
Stare niske kuce na Obilicevom vencu. Najveci broj ovih kuca zavrsen je posle 1884g. kada je zavrsena pruga Beograd - Nis. Pod br. 2 Obilivec venac, podignuta je 1885g. spratna kuca sa tri lokala za trgovacku cincarsku porodicu Janje Jervalis-Nikolic. na Obilicevom vencu br. 12 je kuca trg. Jovana D. Zivkovica (sagradjena 1903g.) u duhu klasicizma i sa mansardnim krovom. Ali najvrednija zgrada ovog trga je na br. 18 - nekadasnja "Juznomoravska banka" sagradjena oko 1920g. nastala je od Niskog kreditnog zavoda promenom imena. Adapritana je 1934g. po projektu niskog arh. Dragoljuba Milicevica. Zgrada je imala sredisnju sahat-kulu (vidi se na slici). Zgrada je revitalisana 1979g. Niskim zavodom za zastitu spomenika kulture ( arh. Danica Janic) za potrebe Nis eksport banke. Zakonom je zasticena 1978g.
Uste jedan nastavak sledi:
Stare kuce u Kazandzijskom sokacetu u Kopitarevoj (do I WW Zanatska ul.) ulici. Bila je u "Sagr Cincar mahali" ("sagr", tur. = zanatlija), dakle, zanatlijska cetvrt grada. Izgleda da je oformljena 1820g. kada je esnaf kazandzija u Nisu osnovan. 1907g. je oformljen, s neverovatnim nazivom, "Kazandzijsko-kantardzijsko-kubedzijski i plek-sloserski esnaf".
Stara kuca Zlatkovica u kazandzijskom (gore prikazanom) sokacetu. Sazidana 1837g. sredstvima zanatlije Zlatka Zlatkovica. Najstariji je ocuvan stanbeni objekt u Nisu. Bondrucara s drvenim stepenistem. Na tavanicama su sasovci, u hodniku dolapi a na prozorima drvene resetke. 1987. godine citav kompleks Kopitareve ulice stavljen je pod zastitu zakona.
Uvazenom Forumu dobro poznate kuce na Trgu oslobodjenja, Nis. Ovaj trg se poceo brze da razvija pocev od 1718g. kada su Turci poceli da zidaju Nisku tvrdjavu. Mahala "Prokupacka kapija", nazvana tako po putu za Prokuplje) pruzala se tada danasnjom Lesjaninovom ulicom (biv. ul. Stanka Paunovica). Turska varos je u to vreme bila u uzanom pojasu uz levu obalu Nisave i cinila ju je mahala Kameni most ("Tas-cupri") i pomenuta Prokupacka kapija. Tas-cupri je bila koncentrisana oko Pasa-dzamije locirane na danasnjem Trgu oslobodjenja. Najre se na ovom trgu nalazila stocna pijaca - At pazar. Sredinom XVIII v. trg se zvao Bit-pazar.
U prvom planu, s erkernim kubetom na roglju, kuca je pukovnika Svetozara Hadzica, prvog komandanta Nisa po oslobodjenju od Turaka. Ona je prva niska kuca u "evropskom stilu". Izmedju dva svetska rata u njoj je , mada krace vreme, bila smestena "Gradjanska kasina". Uzani spratni objekt do nje je kuca casovnicara Stratimira A. Mijovica gradjena oko 1882. kao i kuca puk. Hadzica. Zatim je u nizu kuca knjizara Milana Andrica gradjena 1893g., pa kuca trg. Jordana Zlatkovica gradjena 1890-tih godina. na Trgu oslobodjenja br. 7 je 1908g. izgradjena zgrada Prve generalne banke. U njoj je posle II rata bio smesten beogradski "Putnik" a zatim, od 1975g. pivnica "Putnik". Kuca trg. Milana Stojanovica na br. 9 ovog Trga zidana je 1890g. Hotel "Palas", nekada "Union", jedan je od prvih ugostiteljskih objekata na Trgu oslobodjenja, zidan je oko 1888g. Pre njega je na toj lokaciji bila "Prokina kafana" pa su Prokini sinovi sazidali "Palas". Itd., itd ... Dole je i crtez starih kuca na Trgu oslobodjenja (Zavod za zastitu spomenika Nisa).
Kuca u ul. Prvog ustanka br. 2. Ona je u sastavu Trga 14. oktobra kod Saborne i stare crkve. Gradjena 1922g. Vlasnistvo niskog industrijalca Stavre Cvetkovica. Arhitektonski je veoma vredna, vila je. Gradjena sa secesijskom fasadnom dekoracijom. Stavljena pod zastitu 1983g.
Kuca trg. Vojisava Lazica u ul. D. Kostica br.7. Gradjena 1908g. u duhu evropskog tradicionalizma. Vlasnica je Milica-Mica Lazic, udova pokojnog trg. Lazica.
Stara hidroelektrana "Sveta Petka" u Sicevackoj klisuri. nalazila se kraj zel. stanice Ostrovica i man. Svete petke u ovoj klisuri. Izgradjena 1902g. od strane nemacke firme Simens Sukert. Tek 1909g. Nis je bio potpuno osvetljen. I sada aktivno radi a 1987. je stavljena pod zastitu zakona jer je vredna za proslost Nisa.
Stare zgrade u ul. Dusanovoj. Na rogljevima prve raskrsnice u Dusanovoj ul. izgradjene su dve, arhitektonski privlacne, spratne kuce. Prva u Dusanovoj br. 28 (zahvata i rogalj Pop-Lukine, vlasnistvo trg. Videna Zivkovica) a druge u Dusanovoj 33a, sa rogljem na ul. Laze Lazarevica (vlasnistvo poznatog niskog pekara Aleksandra-Mite Jancica). Obe dignute su 1927g. Svojim isturenim kulama na rogljevima kao da cine kapiju Dusanove ulice. Zasticene su zakonom od 1988g.
Nadam se da se uvazeni forumasi sa sklonostima ka arhitekturi nece ljutiti zbog gresaka i naivnosti koje sam pokazao ovim postovima. grk
Ludvig Kuba, ceski je slikar i muzicar. Posetio je Nis 1896g. i evo: njegov akvarel "Sokak u Nisu"/
Mislim da bi kuca u pozadini mozda mogla da odgovara Radnickom domu u Nisu (ul. Decanska br. 11). Tu je bilo srediste "Abrasevica", radnickog sport-kluba. Bila je i mesto ilegalnog rada KPJ i SKOJ-a pa je policija podmetnula pozar i ona je izgorela 1928g. Inicijalno, bila je kuca niskog turskog vojnog lekara, hecima Zaharija Statasa, rodom iz Janjine. Izgradjena oko 1870g. nalazila se u neposrednoj blizini gore prikazane kuce Nikole Hristodula u ul. Stojana Novakovica. Imala je sopstveni hamam i veoma lep sedrvan u centralnom delu cvetnog vrta.
Jos jedna slika Dr Statasove kuce - Radnickog doma.
To bi bilo, za sada sve. grk
Јагодина 1915 - 1916
KAKAV RAFAL !!!!!!! HVALA.....
POZDRAV SVIMA, BEZ CENZURE.......
Album slika kralja Milana cuva se u Niskom narodnom muzeju. Becir-begov konak nalazio se na mestu danasnjeg hotela "Park" i zgrade Predsednistva opstine Nis. Stari deo konaka je Hafis-agin konak ( iz XVII v. ). Hafis-aga bio je zapovednik Nisa od 1795 - 1805. Od 1805g. postao je pasa. Bio je glavnokomandujuci Turske sile u boju na Ivankovcu gde je i ranjen a po povratku u Nis je umro od te rane (poznata je prica kako je ranjen). Novi deo konaka podigao je Becir-beg '60-etih godina XIXv. Erkeri, doksati, coske - dominiraju kucom. Enterijer je bio vrhunski uradjen a "arapska odaja" imala je po svim zidovima duborez s arapskim ornamentima. Ono sto je isticalo vrednost ove gradjevine bio je poseban manji istocnjacki objekat u dvorisnom vrtu. U njemu je bio sedrvan od belog mermera sa sredisnjim kubetom, u turskom kitnjastom stilu, iz koga je izbijao omanji vodoskok. Na mermernim ivicama sedrvana bile su izrezane ribice u stanju kretanja i kada ih voda u talasicima preliva dobija se utisak da ribice plivaju u njoj. U istom objektu i levo i desno od ulaza, na uzidanim mermernim plocama postavljeni su sokolovi. Iz njihovih kljunova padale su kapi vode u polukruzne valovcice ( kao lastina gnezda 'vodopada' u beogradskom zooloskom vrtu ) razlicitih dimenzija (oni su istih dimenzija u zooloskom vrtu) postavljene jedan ispod drugog u vise nivoa. Kapi su iz kljunova tih sokolova padale od najviseg do najnizeg valovcica i proizvodile zvukove koji su cinili melodiju. Oko sedrvana, nesto izdignute, popstavljene su 4 divanhane za odmor iznad kojih je bila zivopisna tavanica.
Konak je kupio knez Milan Obrenovic u prolece 1878g. Preuredio ga je namestajem kupljenim u Francuskoj (valjda je tu i nas uvazeni Francuz bio konsultovan pa i nesto mesetario - uzevsi u obzir relativnost protoka vremena-prostora) i sluzio je ( naravno do 1903g. ) kao letnja rezidencija i "dvor" Obrenovica. Aleksandar Deroko, koji je objekat video, kaze da, po bogatstvu arhitekture, ovakav objekat nije zabelezen u nas.
Konak je stradao u pozaru tokom I WW.
Bivsi Becir-begov konak, sada evropski preuredjen za "dvor" kralja Milana (snimak iz 1890g.)
Bombardovanje Nisa (prolece 1944g.). Lokacija je negde oko Saborne crkve, dakle centar grada. U pozadini "kuca Krivokapskih" (vidi jedan od narednih postova).
Ostaci srednjevekovnog utvrdjenja kod niskog sela Miljkovca. Na strmom su, stenovitom, uzvisenju iznad Toponicke reke. Ovo su jedino ocuvani delimicni ostaci zapadnog zida na ovoj cuki. I originalne grede santraca delimicno su ocuvane u zidovima. Mada mestani uzvisenje nazivaju Kula, u zapisima iz XIXv. ovaj srednjevekovni grad (?) naziva se Zeleznik. Utvrdjenje se ne pominje nigde u istorijskim izvorima ali je verov. nastalo u drugoj polovini XIVv., u Srbiji kneza Lazara Hrebeljanovica. (1371 - 1389).
Ova kapija je prolaz kroz severni bedem Niske tvrdjave. To je bila i "poterna kapija". Njome se izlazilo u tvrdjavski rov. Posle I WW nazvana je "kapija smrti". Bugarski okupator je kroz nju iz Tvrdjave izvodio Srbe, ustanike i rodoljube ovog kraja, u rov i streljao duz zida, stotinak metara od same kapije. Posto su tu streljani i ucesnici Toplickog ustanka 1917g., tu se nalazi sada spomenik tim neznanim rodoljubima. Na licu mesta su zakopavana njihova tela (pa su im kasnije prikupljene kosti) ali i na vise mesta u Gradskom polju. Prolaz kroz bedem ovom kapijom dug je oko 10m, pod manjim nagibom je i sa skretanjem.