овај снимак је настао, према опису немачког војника на његовом албуму, "од Чачка ка Краљеву". Гледајући Топчидерове слике разореног Горњег Милановца, рекао бих да је реч о истом месту:
Drago mi je da sam pomogao oko identifikacije mesta nastanka ratnih fotografija !
Na žalost fotografije samih seoskih ambijenata je teško locirati. Na brojnim "ratnim" fotografijama koje je postavio poštovani D: Napijalo, su prisutne kuće "južnjačkog" tipa , karakteristične , po tipu i načinu gradnje-za sam jug i jugoistok Srbije.
Važan detalj koji treba uzeti u obzir su velike migracije stanovništva sa polovine i kraja 19-og veka, po oslobođenju od Turaka.
Tada je deo stanovništva sa teritorije koja je ostala pod Turskom vlašću-migrirao ka severu- dolinom Morave. Preseljenjem su preneli i i tip kuća koje su gradili u novim mestima življenja. Imate mesto, Gornji Račnik ili Bukovče, Lanište kod Jagodine, gde kada uđete , mislite da ste negde kod npr- Vranja, Leskovca, Pirota...
Bez jasnih markera, te seoske fotografije je skoro nemoguće locirati-da li je jug ili centralna Srbija za vreme WW-1 ?
Što se tiče fotografija sa železničkim motivima-stojim vam na raspolaganju !
Čisto tehnički detalji ,vezani za železnički saobraćaj mogu, barem meni ,dati odgovor GDE je fotografisano.
Reč je o detaljima koje ostali posmatrači i ne primete. Na žalost ni ja nisam čarobnjak
Meni su stare fotografije sa motivima železnice u Srbiji, prava poslastica !!!!
Ово је Сервија, место у Грчкој, испод Олимпа. Назив места је нашег порекла, јер су некад у њему живели Срби, и своје место су звали Србија или Српчиште (Тих. Ђорђевић).
Мала слика која приказује Петровац крајем шездесетих година прошлог века. Блок зграда у центру: суд, пошта и општина. Словом П означена је пошта. Испред поште је, педесетих и почетком шездесетих година прошлог века, поштански аутобус (први аутобус у Петровцу) примао путнике. Пошта је била у приземљу, а на спрату су били станови за управника поште и надзорника ТТ линија (мој отац). Тераса, коју видите на спрату, била је место где сам лети проводио највећи део дана. Са терасе се могао посматрати корзо који је пролазио главном улицом, која је свако вече затварана за саобраћај. Понекад је лети са прозора поште на платно постављено с друге стране улице пројектован филм, који су грађани могли бесплатно да гледају. Већ предвече су доношене хоклице и столице на склапање, у очекивању почетка филма. Наравно да је и тада постојао редовни биоскоп, али тамо су плаћане улазнице, а овде је било за џабе.
Лепо и безбрижно доба мога живота.
Занимљиво како су већини средњовековних манастира (у овом случају црква) враћени првобитни изгледи фасада, торњева и купола који у каснијим епохама нарушени... Примера има много: Жича, Студеница, Милешева...
Занимљиво како су већини средњовековних манастира (у овом случају црква) враћени првобитни изгледи фасада, торњева и купола који у каснијим епохама нарушени... Примера има много: Жича, Студеница, Милешева...
Ова фотографија је из 1876. године.
Мало се зна, али највећи обновитељ српских цркава и манастира је био кнез Милош. О томе у свом "Путешествију по Сербији" пише Јоаким Вујић. У које год место је дошао, записао је колико је цркава обновљено после устанка.
У то време Милошу је било важно да што више цркава покрије, да даље не пропадају. Није се размишљало о реконструкцији, или о обнављању првобитног изгледа, јер се онда о томе ништа није знало. Важно је било да се обнови што више цркава да би се народ поново привео вери. Милош је чак писмено наређивао да је сваки државни чиновник обавезан да барем у недељу присуствује служби божјој. Тиме ће показати обичном, простом, народу шта треба да ради. А ако је црква без крова, како одстојати литургију кад вам киша пада за врат.
Изгледа да је у 19. веку овај блик куполе, као на слици, био популаран, или можда једноставан за извођење. Таква је купола је била и на топчидерској и на пожаревачкој цркви и на још некима...
Na žalost fotografije samih seoskih ambijenata je teško locirati. Na brojnim "ratnim" fotografijama koje je postavio poštovani D: Napijalo, su prisutne kuće "južnjačkog" tipa , karakteristične , po tipu i načinu gradnje-za sam jug i jugoistok Srbije.
Važan detalj koji treba uzeti u obzir su velike migracije stanovništva sa polovine i kraja 19-og veka, po oslobođenju od Turaka.
Tada je deo stanovništva sa teritorije koja je ostala pod Turskom vlašću-migrirao ka severu- dolinom Morave. Preseljenjem su preneli i i tip kuća koje su gradili u novim mestima življenja. Imate mesto, Gornji Račnik ili Bukovče, Lanište kod Jagodine, gde kada uđete , mislite da ste negde kod npr- Vranja, Leskovca, Pirota...
Bez jasnih markera, te seoske fotografije je skoro nemoguće locirati-da li je jug ili centralna Srbija za vreme WW-1 ?
Što se tiče fotografija sa železničkim motivima-stojim vam na raspolaganju !
Čisto tehnički detalji ,vezani za železnički saobraćaj mogu, barem meni ,dati odgovor GDE je fotografisano.
Reč je o detaljima koje ostali posmatrači i ne primete. Na žalost ni ja nisam čarobnjak
Meni su stare fotografije sa motivima železnice u Srbiji, prava poslastica !!!!
Ово је Сервија, место у Грчкој, испод Олимпа. Назив места је нашег порекла, јер су некад у њему живели Срби, и своје место су звали Србија или Српчиште (Тих. Ђорђевић).
Мала слика која приказује Петровац крајем шездесетих година прошлог века. Блок зграда у центру: суд, пошта и општина. Словом П означена је пошта. Испред поште је, педесетих и почетком шездесетих година прошлог века, поштански аутобус (први аутобус у Петровцу) примао путнике. Пошта је била у приземљу, а на спрату су били станови за управника поште и надзорника ТТ линија (мој отац). Тераса, коју видите на спрату, била је место где сам лети проводио највећи део дана. Са терасе се могао посматрати корзо који је пролазио главном улицом, која је свако вече затварана за саобраћај. Понекад је лети са прозора поште на платно постављено с друге стране улице пројектован филм, који су грађани могли бесплатно да гледају. Већ предвече су доношене хоклице и столице на склапање, у очекивању почетка филма. Наравно да је и тада постојао редовни биоскоп, али тамо су плаћане улазнице, а овде је било за џабе.
Лепо и безбрижно доба мога живота.
Занимљиво како су већини средњовековних манастира (у овом случају црква) враћени првобитни изгледи фасада, торњева и купола који у каснијим епохама нарушени... Примера има много: Жича, Студеница, Милешева...
Ова фотографија је из 1876. године.
Мало се зна, али највећи обновитељ српских цркава и манастира је био кнез Милош. О томе у свом "Путешествију по Сербији" пише Јоаким Вујић. У које год место је дошао, записао је колико је цркава обновљено после устанка.
У то време Милошу је било важно да што више цркава покрије, да даље не пропадају. Није се размишљало о реконструкцији, или о обнављању првобитног изгледа, јер се онда о томе ништа није знало. Важно је било да се обнови што више цркава да би се народ поново привео вери. Милош је чак писмено наређивао да је сваки државни чиновник обавезан да барем у недељу присуствује служби божјој. Тиме ће показати обичном, простом, народу шта треба да ради. А ако је црква без крова, како одстојати литургију кад вам киша пада за врат.
Изгледа да је у 19. веку овај блик куполе, као на слици, био популаран, или можда једноставан за извођење. Таква је купола је била и на топчидерској и на пожаревачкој цркви и на још некима...
Црква Светог Илије.
POZDRAV SVIMA.....
ZA GAVRILA