Опет ја са железницом! Грку и Гаври молба, ако би могли преко везе да ме пошаљу на обуку код оног прокупачког фијакеристе Ристе! Треба ми неки убрзани курс за управљање овим фијакером ( не могу да потревим рикверац) , да стигнем до Нове године у Београд!
Прођосмо ми и Сићеваћку клисуру и Сталаћ, ал' од Раље не мож'даље!
Изградња станице Раља 1883.
Ја наш'о на фејсбуку овај фијакер, па га мало посудио (уредно ћу га вратити после вожње ), ал' никако да се снађем са брзинама !
Превоз је светски, има довољно места и за наше Пепељуге с' форума (врћемо их после поноћи кући, ки прави џентлмени ) ! Путницима и возном особљу желимо срећан пут у Нову 2012.!
GAVRILO, MALO SIRA OKOLINA STARE SRBIJE, ALI JE KRALJEVSKA POSTA!!!!!! AKO JE I OVA VIDJENA - ONDAK ....... POZDRAV.
Не бих да се ширим на ту, хрватску, страну!
Овде се вероватно ради уговорној пошти, коју држи приватник (Švarc), који је са државом склопио уговор о концесији на поштански саобраћај. Такве уговорне поште су постојале у крајевима који су пре Првог светског рата били под управом Аустроугарске монархије.
У Србији су постојале општинске поште. У тој варијанти општински управни органи су одређивали једног чиновника који је поред свог редовног посла обављао поштанске услуге. Дакле, обављање поштанских услуга је остајало под одговорношћу државе.
Једино што је приватизовано, у поштанском саобраћају на тлу Србије, био је превоз поште. Дакле, једном годишње је отваран стечај (конкурс) на коме је биран најповољнији понуђач за превоз поштанских пошиљака, али и превоз путника. За превоз поште концесионар (закупац превоза поште) је добијао накнаду од државе, а за превоз путника је цену наплаћивао од корисника и узимао цео износ, с тим што је држава у уговору о концесији одређивала максимални износ цене превоза за ту релацију , да се закупац не би избезобразио.
Закупац је био обавезан да кола за превоз поште обоји плавом бојом одређене нијансе, да на кола стави ознаке, заштитни знак поште, и да особљу обезбеди одговарајућу униформу. То ћеш видети на оном низу слика са поштанским колима, које сам окачио ономад. Тамо има једна слика са возним парком у дворишту пожаревачке поште. Ту се ради о колима и особљу које држи приватни закупац.
Још нешто.
Јел то постоји неки технички проблем па не користите слова са дијактрицима (ŠĐŽĆČ).
Тако сам Мићу назвао Мицом, а у твом посту сам се понадао да ћу добити мало сира!
Грку и Гаври молба, ако би могли преко везе да ме пошаљу на обуку код оног прокупачког фијакеристе Ристе! Треба ми неки убрзани курс за управљање овим фијакером ( не могу да потревим рикверац) , да стигнем до Нове године у Београд!
Прођосмо ми и Сићеваћку клисуру и Сталаћ, ал' од Раље не мож'даље!
Изградња станице Раља 1883.
Ја наш'о на фејсбуку овај фијакер, па га мало посудио (уредно ћу га вратити после вожње ), ал' никако да се снађем са брзинама !
Превоз је светски, има довољно места и за наше Пепељуге с' форума (врћемо их после поноћи кући, ки прави џентлмени ) !
Путницима и возном особљу желимо срећан пут у Нову 2012.!
STRAZILOVO
SINAGOGA
NOVI VRBAS
POZDRAV SVIMA...
Не бих да се ширим на ту, хрватску, страну!
Овде се вероватно ради уговорној пошти, коју држи приватник (Švarc), који је са државом склопио уговор о концесији на поштански саобраћај. Такве уговорне поште су постојале у крајевима који су пре Првог светског рата били под управом Аустроугарске монархије.
У Србији су постојале општинске поште. У тој варијанти општински управни органи су одређивали једног чиновника који је поред свог редовног посла обављао поштанске услуге. Дакле, обављање поштанских услуга је остајало под одговорношћу државе.
Једино што је приватизовано, у поштанском саобраћају на тлу Србије, био је превоз поште. Дакле, једном годишње је отваран стечај (конкурс) на коме је биран најповољнији понуђач за превоз поштанских пошиљака, али и превоз путника. За превоз поште концесионар (закупац превоза поште) је добијао накнаду од државе, а за превоз путника је цену наплаћивао од корисника и узимао цео износ, с тим што је држава у уговору о концесији одређивала максимални износ цене превоза за ту релацију , да се закупац не би избезобразио.
Закупац је био обавезан да кола за превоз поште обоји плавом бојом одређене нијансе, да на кола стави ознаке, заштитни знак поште, и да особљу обезбеди одговарајућу униформу. То ћеш видети на оном низу слика са поштанским колима, које сам окачио ономад. Тамо има једна слика са возним парком у дворишту пожаревачке поште. Ту се ради о колима и особљу које држи приватни закупац.
Још нешто.
Јел то постоји неки технички проблем па не користите слова са дијактрицима (ŠĐŽĆČ).
Тако сам Мићу назвао Мицом, а у твом посту сам се понадао да ћу добити мало сира!
Jako dirljiva! Ako i nisu crni, biseri jesu. g.
DOBAR DAN SVIMA....