Да, можда, заокружимо тему „Хотел Европа“ разним рефузима.
Текст Момчила Капора о Европи (одломак): Целог свог живота веровао сам да сам рођен у Европи и да у њој живим, све до пре десетак година када се испоставило да тек треба да уђем у њу. У време моје младости није било ни најмање вароши код нас која није имала кафану Европа. Била је то обично најотменија кафана у граду, али кафа у њој је била турска, баш као и у осталима, патос олајисан, а зидови чађави од пећи која се димила. А у свакој паланци постојао је Salon d’ Paris - кројачка радња за шивење одела по мери, у којој су на сточићима венули француски модни часописи стари неколико година. Били смо свет и веровали смо да нас Европа обожава још од оног времена када су након завршетка Косовске битке, верујући да смо победили, звонила звона Нотр Дама. Звоне звона Манасије, Нотр Дам, Нотр Дам, Куда идеш Танасије? Откуд знам, откуд знам… Сада најзад знамо куда идемо. Идемо у Европу, баш као оне три сестре Антона Павловича Чехова, које живе у забитој провинцији непрестано уздишући: “У Москву, у Москву!” Ево и једне карикатуре
И данас постоје хотели, кафане и ресторани са именом Европа:
у Лозници
у Панчеву
у Врању
а осим тога и у Малом Зворнику, Зрењанину, Зајечару и Петровцу на Млави...
DOBRO JUTRO UZ MALINU....
KUCA MOG DEDE, PO MAJCI.
Текст Момчила Капора о Европи (одломак):
Целог свог живота веровао сам да сам рођен у Европи и да у њој живим, све до пре десетак година када се испоставило да тек треба да уђем у њу. У време моје младости није било ни најмање вароши код нас која није имала кафану Европа.
Била је то обично најотменија кафана у граду, али кафа у њој је била турска, баш као и у осталима, патос олајисан, а зидови чађави од пећи која се димила. А у свакој паланци постојао је Salon d’ Paris - кројачка радња за шивење одела по мери, у којој су на сточићима венули француски модни часописи стари неколико година. Били смо свет и веровали смо да нас Европа обожава још од оног времена када су након завршетка Косовске битке, верујући да смо победили, звонила звона Нотр Дама.
Звоне звона Манасије,
Нотр Дам, Нотр Дам,
Куда идеш Танасије?
Откуд знам, откуд знам…
Сада најзад знамо куда идемо. Идемо у Европу, баш као оне три сестре Антона Павловича Чехова, које живе у забитој провинцији непрестано уздишући: “У Москву, у Москву!”
Ево и једне карикатуре
И данас постоје хотели, кафане и ресторани са именом Европа:
у Лозници
у Панчеву
у Врању
а осим тога и у Малом Зворнику, Зрењанину, Зајечару и Петровцу на Млави...
па и нишки хотел Европа, који је доцније претворен у биоскоп (десно)