Ovo je jedini autenticni lik Karadjordja. Nastao je 1808g. Rad je francuskog slikara Zan-Fransoa Robera. On je te godine boravio u Beogradu koji je od dec. 1806g. bio u rukama Srba. Ruski graver, A. Osipov, po Roberovom crtezu, izradi ovu gravuru. Ona je objavljena u knjizi D.N. Bantis-Kamenskog 1810g.
Interesantno je da je Vozd veoma cesto slikan u vreme Ustanka od veceg broja savremenih umetnika. Medjutim, ti slikarski radovi nisu se sacuvali jer ih je veoma sistematicno unistavala tadasnja austrijska cenzura. Qui legit intellegit! Ostao je samo ovaj!
Kako se vidi, Karadjordje nije 1808g. imao bujne brkove, kako ga cesto prikazuju, vec tanje brcice, vise kao Daglas Ferbenks. Kosu je zabacivao u nazad. Nije mu padala u loknama na celo, kako ga, takodje, obicno prikazuju. Nosa pravog. Dakle, izgleda da nije bio likom narocito lep covek (to niko od njegovih biografa i ne tvrdi). Mozda je to nadoknadjivao stasom?
Ova slika se uklapa u lik sangvinika brzog na odluke, lakog na prasak i ispade, visoko intelegentnog i moralnog - jedne vise idealisticke a manje materijalne prirode. Takav Vozd je otprilike i bio mada retrogradno je lako pametno "propovedati". grk
U Rusiji je izradjena zastava za Karadjordja. Ovako izgleda. Sacuvana je. Iznosena je nasim vojnicima u Balkanskim i Prvom ratu pred vece okrsaje zajedno za razderanim i izbledelim ostacima zastava Cara Dusana. Lako je zamisliti kakav su psiholoski efekat cinile i kako se nasi junaci borili posle takvih ekspozicija. grk
Ovo je jedini autenticni lik Karadjordja. Nastao je 1808g. Rad je francuskog slikara Zan-Fransoa Robera. On je te godine boravio u Beogradu koji je od dec. 1806g. bio u rukama Srba. Ruski graver, A. Osipov, po Roberovom crtezu, izradi ovu gravuru. Ona je objavljena u knjizi D.N. Bantis-Kamenskog 1810g.
Interesantno je da je Vozd veoma cesto slikan u vreme Ustanka od veceg broja savremenih umetnika. Medjutim, ti slikarski radovi nisu se sacuvali jer ih je veoma sistematicno unistavala tadasnja austrijska cenzura. Qui legit intellegit! Ostao je samo ovaj!
Kako se vidi, Karadjordje nije 1808g. imao bujne brkove, kako ga cesto prikazuju, vec tanje brcice, vise kao Daglas Ferbenks. Kosu je zabacivao u nazad. Nije mu padala u loknama na celo, kako ga, takodje, obicno prikazuju. Nosa pravog. Dakle, izgleda da nije bio likom narocito lep covek (to niko od njegovih biografa i ne tvrdi). Mozda je to nadoknadjivao stasom?
Ova slika se uklapa u lik sangvinika brzog na odluke, lakog na prasak i ispade, visoko intelegentnog i moralnog - jedne vise idealisticke a manje materijalne prirode. Takav Vozd je otprilike i bio mada retrogradno je lako pametno "propovedati". grk
Po ovoj slici (i ostalim slikama) Karađorđe nije mogao biti sangvinik.
Imao je (kako ja to sa antenama osećam) dualnu prirodu: spolja flegmatik, u biću kolerik!
Svi istorijski podaci govore u prilog ove teze.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Љушић у својој књизи пише о карактеру Ђорђа Петровића - Карађорђа. Прича да је био храбар, неустрашив, увек у првим редовима устаника. Да је одлучивао брзо и праведно. Али и да је имао дане када се повлачио у себе. Да је по неколико дана, па и више, богами, седео сам у замраченој соби у коју нико није улазио. Каже да је понеки ретки посетилац могао да закекне Ђорђа како плаче, сам у соби. Тежак је то био терет за једна плећа, ма колико она широка била.
Љушић у својој књизи пише о карактеру Ђорђа Петровића - Карађорђа. Прича да је био храбар, неустрашив, увек у првим редовима устаника. Да је одлучивао брзо и праведно. Али и да је имао дане када се повлачио у себе. Да је по неколико дана, па и више, богами, седео сам у замраченој соби у коју нико није улазио. Каже да је понеки ретки посетилац могао да закекне Ђорђа како плаче, сам у соби. Тежак је то био терет за једна плећа, ма колико она широка била.
Da Gavrilo, jako lepi podaci o Vozdu, meni nepoznati. Ti nisi postar vec "aberdar" (glasnik, vesnik, kako vec reko' - i, izgleda, ne samo sto rek'o i ostado' ziv vec i ne omasih mnogo). Ocito je da je Dr Runde mnogo vise od mene kompetentan za tumacenje izraza lica (profesija?). Izgleda mi da je u pravu. grk
Snimljeno na autobuskoj stanici Prokuplje. Nekada se to mesto zvalo "sirina".
Pogled na zadnju stranu kuce trgovca Sibina Maksimovica (iz ul. Cara Dusana)
Stara zgrada s lepim gvozdjanim radom terase u ul. Hajduk Veljka - ako se ne varam. Mogao bi V.A. da pomogne!
Kafana levo je "Berilje", preko puta "Sreza" (pardon Nacalstva).
Levo, "stara" prokupacka Gimnazija (u "glavnoj" ulici, Jug-Bogdanovoj)
Ovo je specijalno za V.A. Jasno, stara kuca 'adzi-Vuleta Ilica (sa "sokacetom" - znalac ce ga videti) kako je izgledala 1983g. Vidi se i foto-atelje poznatog fotografa "Nedeljkovica" (odavno ga nema).
E, ovo ne znam gde je ali isto PK 1983g.
I ovu staru kucu ne mogu da lociram ali PK '83g.
Opet lepa stara terasa, ul. Jug-Bogdanova, ali nisam bas sasvim siguran!
"Glavna", ul. Jug-Bogdana 1983g. Sada ulica nije prometna, korzo je. Levo zgrada Doma Sindikata na samom ulazu u Prokuplje dolazeci iz Kursumlije.
Svi znaju ovu crkvu! Samo ovo je iz 1983g. sa zvonikom ciji je limeni krov tada bio drugaciji, "na buh" (valjda se tako kaze?).
Lep pocetak rada na iskopavanjima tvrdjave na vrhu Hisara.
Karadjordjev grad u Topoli, izgled 1812g.
Nije mali ...
Ovo je jedini autenticni lik Karadjordja. Nastao je 1808g. Rad je francuskog slikara Zan-Fransoa Robera. On je te godine boravio u Beogradu koji je od dec. 1806g. bio u rukama Srba. Ruski graver, A. Osipov, po Roberovom crtezu, izradi ovu gravuru. Ona je objavljena u knjizi D.N. Bantis-Kamenskog 1810g.
Interesantno je da je Vozd veoma cesto slikan u vreme Ustanka od veceg broja savremenih umetnika. Medjutim, ti slikarski radovi nisu se sacuvali jer ih je veoma sistematicno unistavala tadasnja austrijska cenzura. Qui legit intellegit! Ostao je samo ovaj!
Kako se vidi, Karadjordje nije 1808g. imao bujne brkove, kako ga cesto prikazuju, vec tanje brcice, vise kao Daglas Ferbenks. Kosu je zabacivao u nazad. Nije mu padala u loknama na celo, kako ga, takodje, obicno prikazuju. Nosa pravog. Dakle, izgleda da nije bio likom narocito lep covek (to niko od njegovih biografa i ne tvrdi). Mozda je to nadoknadjivao stasom?
Ova slika se uklapa u lik sangvinika brzog na odluke, lakog na prasak i ispade, visoko intelegentnog i moralnog - jedne vise idealisticke a manje materijalne prirode. Takav Vozd je otprilike i bio mada retrogradno je lako pametno "propovedati". grk
U Rusiji je izradjena zastava za Karadjordja. Ovako izgleda. Sacuvana je. Iznosena je nasim vojnicima u Balkanskim i Prvom ratu pred vece okrsaje zajedno za razderanim i izbledelim ostacima zastava Cara Dusana. Lako je zamisliti kakav su psiholoski efekat cinile i kako se nasi junaci borili posle takvih ekspozicija. grk
Ovo je jedini autenticni lik Karadjordja. Nastao je 1808g. Rad je francuskog slikara Zan-Fransoa Robera. On je te godine boravio u Beogradu koji je od dec. 1806g. bio u rukama Srba. Ruski graver, A. Osipov, po Roberovom crtezu, izradi ovu gravuru. Ona je objavljena u knjizi D.N. Bantis-Kamenskog 1810g.
Interesantno je da je Vozd veoma cesto slikan u vreme Ustanka od veceg broja savremenih umetnika. Medjutim, ti slikarski radovi nisu se sacuvali jer ih je veoma sistematicno unistavala tadasnja austrijska cenzura. Qui legit intellegit! Ostao je samo ovaj!
Kako se vidi, Karadjordje nije 1808g. imao bujne brkove, kako ga cesto prikazuju, vec tanje brcice, vise kao Daglas Ferbenks. Kosu je zabacivao u nazad. Nije mu padala u loknama na celo, kako ga, takodje, obicno prikazuju. Nosa pravog. Dakle, izgleda da nije bio likom narocito lep covek (to niko od njegovih biografa i ne tvrdi). Mozda je to nadoknadjivao stasom?
Ova slika se uklapa u lik sangvinika brzog na odluke, lakog na prasak i ispade, visoko intelegentnog i moralnog - jedne vise idealisticke a manje materijalne prirode. Takav Vozd je otprilike i bio mada retrogradno je lako pametno "propovedati". grk
Po ovoj slici (i ostalim slikama) Karađorđe nije mogao biti sangvinik.
Imao je (kako ja to sa antenama osećam) dualnu prirodu: spolja flegmatik, u biću kolerik!
Svi istorijski podaci govore u prilog ove teze.
Da Gavrilo, jako lepi podaci o Vozdu, meni nepoznati. Ti nisi postar vec "aberdar" (glasnik, vesnik, kako vec reko' - i, izgleda, ne samo sto rek'o i ostado' ziv vec i ne omasih mnogo). Ocito je da je Dr Runde mnogo vise od mene kompetentan za tumacenje izraza lica (profesija?). Izgleda mi da je u pravu. grk
Opa' ... 350 KB, prijatelju! Iste godine rodjenja.
400 KB majstore! Dud Svetog Save u Peckoj patrijarsiji.
skini ovde uploader i instaliraj i onda zapovedi da ti ne menja sliku...
http://imageshack.us/content.php?page=uploader
Snimljeno na autobuskoj stanici Prokuplje. Nekada se to mesto zvalo "sirina".
Pogled na zadnju stranu kuce trgovca Sibina Maksimovica (iz ul. Cara Dusana)
Stara zgrada s lepim gvozdjanim radom terase u ul. Hajduk Veljka - ako se ne varam. Mogao bi V.A. da pomogne!
Kafana levo je "Berilje", preko puta "Sreza" (pardon Nacalstva).
Levo, "stara" prokupacka Gimnazija (u "glavnoj" ulici, Jug-Bogdanovoj)
Ovo je specijalno za V.A. Jasno, stara kuca 'adzi-Vuleta Ilica (sa "sokacetom" - znalac ce ga videti) kako je izgledala 1983g. Vidi se i foto-atelje poznatog fotografa "Nedeljkovica" (odavno ga nema).
E, ovo ne znam gde je ali isto PK 1983g.
I ovu staru kucu ne mogu da lociram ali PK '83g.
Opet lepa stara terasa, ul. Jug-Bogdanova, ali nisam bas sasvim siguran!
"Glavna", ul. Jug-Bogdana 1983g. Sada ulica nije prometna, korzo je. Levo zgrada Doma Sindikata na samom ulazu u Prokuplje dolazeci iz Kursumlije.
Svi znaju ovu crkvu! Samo ovo je iz 1983g. sa zvonikom ciji je limeni krov tada bio drugaciji, "na buh" (valjda se tako kaze?).
Lep pocetak rada na iskopavanjima tvrdjave na vrhu Hisara.