Moj stric Momcilo Jankovic (1908 - 2004g.), katiheta, sa svojim odeljenjem pred starom OS u Prokuplju (1934g.). "Zapopio" se 1949g. Moja majka, mnogo kasnije ce postati njegova snaja, bila mu je tada ucenica (stoji na slici levo od strica u trecem redu, treca od njega ; ne razbirem se u nacin stavljanja "strelica").
Neki decaci dolaze bosi u skolu. Nema bosih devojcica.
Zgrada sa kapijom i dva neobična prozora u Ulici dr Svetislava Kasapinovića je pančevačka sinagoga, tojest, tačnije rečeno, ono što je od nje ostalo. Na ovom mestu se sve do sredine ovog veka nalazila velelepna građevina, na čast i polzu ne samo Jevreja, već svih Pančevaca.
U vreme kada su reprezentativne građevine u Pančevu projektovali bečki i peštanski arhitekti, dakle na razmeđi vekova, Jevreji pristupaju pripremama za podizanje nove sinagoge. Prikupljen je novac za izgradnju i angažovan arhitekta Karlo Fenjveš iz Budimpešte koji je sinagogu projektovao uspešno kombinujući elemente neogotičkog i mudehar stila. Građevinske radove izveo je preduzimač Ferdinand Šec iz Pančeva od 1907. do 1909. godine, a 16. maja 1910. godine sinagoga je svečano osvećena.
Tokom okupacije zgrada sinagoge se vodila kao imovina Školske zadužbine Nemaca u Banatu, da bi neposredno po završetku Drugog svetskog rata Sinagoga bila vraćena jevrejskoj zajednici, na osnovu pravomoćnog zaključka Sreskog narodnog suda u Pančevu.
Čudnim usudom i nekom ludačkom logikom istorije, desetak godina nakon završetka rata na udar vlasti došao je i najznačajniji simbol postojanja jevrejske zajednice u Pančevu.
Sama Sinagoga je tokom okupacije i borbi za oslobođenje Pančeva od nemačke okupacije pretrpela lakša oštećenja koja - izrešetani su krovni pokrivači i kupola, polupani prozori, a krovovi provizorno prekriveni ter papirom. U svakom slučaju, nisu bila tolika da se nisu mogla sanirati. Narodna vlast nije vodila mnogo računa o ovom, u duhovnom, religijskom, arhitektonskom i svakom drugom smislu vanredno značajnom objektu, tako da nije ništa preduzela da mu vrati stari sjaj. Jevrejska zajednica, isuviše mala da bi mogla da finansira renoviranje sinagoge, a i zauzeta problemima zbrinjavanja preostalih sunarodnika, odlučila je da proda ovaj verski objekat. Savez jevrejskih opština za FNRJ marta 1955. godine odobrio je Jevrejskoj veroispovednoj opštini u Pančevu da može sačiniti kupoprodajni ugovor za plac i objekat sinagoge. Zašto Opština Pančevo nije iskoristila pravo preče kupovine za sada nije poznato. Tek, sredinom 1955. godine Mihajlo Oravec i Borislav Stojkov, pa dva frizera iz Pančeva, postaju vlasnici placa i zgrade sinagoge sredinom 1955. godine.
Vlast je delovala u skladu sa bezbožničkom logikom - nema Boga, nema Jevreja, nema ni sinagoge, pa je dala dozvolu za rušenje objekta. Ko je i kada potpisao tu dozvolu i time ispisao jednu od najsramnijih stranica novije istorije Pančeva, takođe nije poznato.
Tokom 1956. godine novi vlasnici ruše sinagogu i na njenom mestu podižu dve prizemne stambene zgrade. Tako je Pančevo izgubilo jedan od svojih temeljnih simbola, a o njegovom postojanju i o učinjenom grehu ostalo je da svedoči ovo krilo zgrade. U leto 1957. godine tu se useljavaju sestre Margita Pajić i Jolanda Hofman, rođene Rada i tu će dočekati kraj života. Godine 1986. nekretnina je uknjižena kao društvena svojina kojom raspolaže opština Pančevo.
Ovaj ostatak nekada prestižne pančevačke građevine sada je prazan i zapušten i o njemu niko ne vodi računa. Dvorište sinagoge obraslo je u korov, a sa ulice je vidljiva još samo pumpa za vodu. Koliko je poznato, nije sačuvana ni jedna fotografija enterijera sinagoge, pa se o njenoj unutrašnjosti ništa pouzdano ne može reći. Jedini materijalni ostatak su isklesane tablice sa deset zapovesti koje se nalaze u Jevrejskom istorijskom muzeju u Beogradu.
Зрењанин, Драган Царан, дечак кога нико више не познаје
једно одбегло време. Лица која више нема ко да позна...улице, бочне, споредне у Зрењанину кога данас више нема.
где ли је данас овај дечак? Да ли некоме недостаје, да ли га је неко препознао? Да ли га се ико сећа?
Оваквих улица у Зрењанину има много, једино "фластера" испод прозора више нема... Чуо сам за Јована Царана, луткара са луткарске сцене овдашњег позоришта. Можда му је Драган неки род.
да ли је он био из Крагујевца, или је служио тамо војску, никада нећемо сазнати...свакако је Србија тема овог форума
волим изгужване, неретуширане слике са тачкицама које нам сијају из прошлости
Moj stric Momcilo (1908 - 2004) i otac Milivoje (1912 - 1992) pisu stricu, proti Janku Dj. Jankovicu iz Sapca (tu im je otac, moj deda - Marko bio svestenik) u Nis. Slikani za Vrbicu te 1914g., za par meseci ce doci u Nis bezeci od Austrijanaca.
Dole levo, jedna iz lanca srednjovek. kula "Jug-Bogdana" u podgradju trvrdjave Hisara. 1966g. :::
"Gvozdeni" most na Toplici, 1965g. U prvom planu moja sestra od tetke, Biljana (rodj. 1954g.), zivi u Nisu :::
Moj stric Momcilo Jankovic (1908 - 2004g.), katiheta, sa svojim odeljenjem pred starom OS u Prokuplju (1934g.). "Zapopio" se 1949g. Moja majka, mnogo kasnije ce postati njegova snaja, bila mu je tada ucenica (stoji na slici levo od strica u trecem redu, treca od njega ; ne razbirem se u nacin stavljanja "strelica").
Neki decaci dolaze bosi u skolu. Nema bosih devojcica.
Zgrada sa kapijom i dva neobična prozora u Ulici dr Svetislava Kasapinovića je pančevačka sinagoga, tojest, tačnije rečeno, ono što je od nje ostalo. Na ovom mestu se sve do sredine ovog veka nalazila velelepna građevina, na čast i polzu ne samo Jevreja, već svih Pančevaca.
U vreme kada su reprezentativne građevine u Pančevu projektovali bečki i peštanski arhitekti, dakle na razmeđi vekova, Jevreji pristupaju pripremama za podizanje nove sinagoge. Prikupljen je novac za izgradnju i angažovan arhitekta Karlo Fenjveš iz Budimpešte koji je sinagogu projektovao uspešno kombinujući elemente neogotičkog i mudehar stila. Građevinske radove izveo je preduzimač Ferdinand Šec iz Pančeva od 1907. do 1909. godine, a 16. maja 1910. godine sinagoga je svečano osvećena.
Tokom okupacije zgrada sinagoge se vodila kao imovina Školske zadužbine Nemaca u Banatu, da bi neposredno po završetku Drugog svetskog rata Sinagoga bila vraćena jevrejskoj zajednici, na osnovu pravomoćnog zaključka Sreskog narodnog suda u Pančevu.
Čudnim usudom i nekom ludačkom logikom istorije, desetak godina nakon završetka rata na udar vlasti došao je i najznačajniji simbol postojanja jevrejske zajednice u Pančevu.
Sama Sinagoga je tokom okupacije i borbi za oslobođenje Pančeva od nemačke okupacije pretrpela lakša oštećenja koja - izrešetani su krovni pokrivači i kupola, polupani prozori, a krovovi provizorno prekriveni ter papirom. U svakom slučaju, nisu bila tolika da se nisu mogla sanirati. Narodna vlast nije vodila mnogo računa o ovom, u duhovnom, religijskom, arhitektonskom i svakom drugom smislu vanredno značajnom objektu, tako da nije ništa preduzela da mu vrati stari sjaj. Jevrejska zajednica, isuviše mala da bi mogla da finansira renoviranje sinagoge, a i zauzeta problemima zbrinjavanja preostalih sunarodnika, odlučila je da proda ovaj verski objekat. Savez jevrejskih opština za FNRJ marta 1955. godine odobrio je Jevrejskoj veroispovednoj opštini u Pančevu da može sačiniti kupoprodajni ugovor za plac i objekat sinagoge. Zašto Opština Pančevo nije iskoristila pravo preče kupovine za sada nije poznato. Tek, sredinom 1955. godine Mihajlo Oravec i Borislav Stojkov, pa dva frizera iz Pančeva, postaju vlasnici placa i zgrade sinagoge sredinom 1955. godine.
Vlast je delovala u skladu sa bezbožničkom logikom - nema Boga, nema Jevreja, nema ni sinagoge, pa je dala dozvolu za rušenje objekta. Ko je i kada potpisao tu dozvolu i time ispisao jednu od najsramnijih stranica novije istorije Pančeva, takođe nije poznato.
Tokom 1956. godine novi vlasnici ruše sinagogu i na njenom mestu podižu dve prizemne stambene zgrade. Tako je Pančevo izgubilo jedan od svojih temeljnih simbola, a o njegovom postojanju i o učinjenom grehu ostalo je da svedoči ovo krilo zgrade. U leto 1957. godine tu se useljavaju sestre Margita Pajić i Jolanda Hofman, rođene Rada i tu će dočekati kraj života. Godine 1986. nekretnina je uknjižena kao društvena svojina kojom raspolaže opština Pančevo.
Ovaj ostatak nekada prestižne pančevačke građevine sada je prazan i zapušten i o njemu niko ne vodi računa. Dvorište sinagoge obraslo je u korov, a sa ulice je vidljiva još samo pumpa za vodu. Koliko je poznato, nije sačuvana ni jedna fotografija enterijera sinagoge, pa se o njenoj unutrašnjosti ništa pouzdano ne može reći. Jedini materijalni ostatak su isklesane tablice sa deset zapovesti koje se nalaze u Jevrejskom istorijskom muzeju u Beogradu.
autor:Nenad Živković
једно одбегло време. Лица која више нема ко да позна...улице, бочне, споредне у Зрењанину кога данас више нема.
где ли је данас овај дечак? Да ли некоме недостаје, да ли га је неко препознао? Да ли га се ико сећа?
волим изгужване, неретуширане слике са тачкицама које нам сијају из прошлости
Moj stric Momcilo (1908 - 2004) i otac Milivoje (1912 - 1992) pisu stricu, proti Janku Dj. Jankovicu iz Sapca (tu im je otac, moj deda - Marko bio svestenik) u Nis. Slikani za Vrbicu te 1914g., za par meseci ce doci u Nis bezeci od Austrijanaca.
Dopisnica, stampana u Nisu pocetkom XX v.