ako zelite upoznati stare slike iz jugoslavije,slemove i puske od vojke,stari nova i ostale vresne stvari posetite stari grad u budvu ...svidece vam se :)
1. U lepoj basti (za nju je bila zaduzena tetka-Mirka, prva s desne strane) deda-Aleksine (Bukumirovic, + 1927g.) kuce u Prokuplju (kuca sazidana 1897g.).
Nana-Lepa je u sredini a cika-Moma (Jankovic) je desni. 'fali tata. Fotka iz 1937g.
2. Tata ( Mile ) pise svom dobrom ujaku, beogradskom "kolonijalisti" Bozidaru Bukumirovicu, po zavrsetku 2-og razreda osnovne skole u Prokuplju (fotka iz 1920g.):
3. Jedna novija, iz 1985g., Prokuplja (slicna onoj "gore", u prethodnom postu). "Grcka kuca" i baba-Zivkina kuca na roglju Balkanske ulice. Levo od njih, s druge strane ulice , dakle na supotnom roglju, je nasa starosedelacka (ali kupljena od turaka 1877g., po osloboljenju PK) kuca Jovica. Vidi se stari turski "konk" (terasa). Tu je zivela baba-Agnija, odrastao deda po majci (Svetislav-Tisa - najlepsi glas Prokuplja do 1938g., kada se slogirao i ziveo nepokretan do smrti, 1953g.), njegova braca, sestre i ostali Jovici. Svi na prokupackom groblju sada. Samo je mamin ujak, Boza Jovic, umro u Harrisburg, Pennsylvania, gde je otisao iz zarobljenistva sa suprugom (nemicom) odmah po okoncanju rata. Nikada nije vise obisao Prokuplje. Imao je s njom petoro dece (tada u USA ne placate porez). Pocetkom pedesetih slali su nam za Beograd pakete s odecom, igrackama (brat i ja smo imala odlicne "kaubojske pistolje") i slatkisima. To se uglavnom prodavalo po Komisionima da se uzme dodatni dinar jer je tada samo tata radio:
Kuca je iz otprilike 1770g. bar su tako govorili, turska. Napravljena od zemlje mesane sa slamom ali sjajno se grejala i imala odlicnu izolaciju, bez vlage i sl. Bila je na adresi Kneza Milosa # 8. Odmah ispod "Zelene pijace" i stare prokupacke crkve iz X. veka koja je slavila 1000 godina aktivnog rada (bez prekida, po cemu je najduze "pojuca" crkva u Srbiji) sept. 1934. Gore sam dao post sa slikom Kralja Aleksandra i Patrijarha Varnave na toj proslavi u Prokuplju. Donje fotke nisu najbolje (koristio PRAKTIKU veoma nestrucno a ne k'o 'neki', tj. Runde) pa se izvinjavam.
1. Nanina kuca je u prvom planu sa starom ceramidom, kao utonula (sve fotke iz 1984g.):
2. "Moja "nana-Cana" (Jovic, rodj. Bojovic) u izlokanoj Kn. Milosa ulici. Desno, ocito prozori na kuci i, gore, "streja". Uz kucu stara ( ali i vecna) turska kaldrma.
3. Dvoriste, s puno cveca, i terasom ("konk") koju je deda-Tisa napravio (bio je stolar) kada su se u kucu uselili on i nana 1921g. Kuca je vec tada imala 150 godina.
4. Terasa, "konk". Tu sam citao, i citao, i citao ...... . Levo se vidi deo jos jedne nanine kuce koju je ona izdavala kirajdzijama.
5. Spavaca soba, slatko (Zabranjeno !!! za decu), pekmez, jabuke, dunje, uramljene slike s naninog i dedinog vencanja, dedin portre. Kuca je srusena 1989g. Nema vise ni traga od svega toga. Tako mu je to. Eto mala storija o jednoj kuci i PK. g.
Давно обећах једну фото-причу о Грделици, ево напокон уграбих мало времена.
Као и цео крај око Лесковца, и Грделица је (сем по паприкама) позната и по текстилној индустрији. Прва фабрика је направљена још пре Првог светског рата. За време рата бугари је опљачкају, али се убрзо производња наставља. Да се не мучим да куцањем ево мало "цопу пасте" :)
Fabrika vunenih tkanina, gajtana i pletiva Jovanovića i Popovića a.d. u Grdelici, proširivana je prvih godina posle Prvog svetskog rata, ali je najviše dograđena 1926/27. godine. Glavni proizvodi fabrike bili su: teža i lakša čoja, ćebad za vojnike i žandare, šajak i sukno za seljačka odela, gajtan za ukrašavanje seljačkih odela, čoja za uniforme železničara i finansijskih službenika, pređa i ćebad za pokrivanje konja. Sporedni proizvodi su bili kamgarn i štrajgarn štofovi. Godine 1934. imala je 400 radnika, da bi tri godine kasnije primila još 100. Početkom Drugog svetskog rata stvorile su se mogućnosti da i ova fabrika proizvodi za vojne potrebe. Godine 1940. glavni proizvodi su: vojnička čoja i ćebad, zato što je fabrika imala stalne porudžbine za potrebe vojske. Da bi proizveli što više, vlasnici fabrike su skrojeni materijal za vojničke uniforme davali na šivenje privatnim krojačima i ženama-krojačicama, koje su šile kod kuće.
Да не буде само Земун некад и сада, ево и Грделице некад и сада:
Фабрика је успешно пословала све до почетка деведесетих под називом ТИГ - Текстилна Индустрија Грделица, и запошљавала преко 1000 радника, како данас изгледа.... жалосно за погледати:
Ова слика вероватно нај боље описује данашње стање:
Базен постоји и данас, чак и ради, али ова лепа зелена падина је сада циганска махала а изгледа као да су Кустурица и Фелини снимали филм.
Ово нема везе са фабриком, али ова продавница ме је тако одушевила да сам морао да сликам, да је пребацим у црно бело и мало остарим, могао бих да тврдим да је из претпрошлог века.
Цркву сам већ помињао, али морам опет да се вратим на ту тему. Мајстори су завршили посао и сад цела изгледа овако. Да све буде црње, на црву је постаљена табла где све лепо пише:
Човек хтео да обнови и УКРАСИ!!!,
Ово су материјали, кориштени за украшавање, иначе ово није монтажа три слике, ово сам директно сликао на цркви.
Сад опет мало копирања текста:
Crkva Rodjenja svetog Jovana Krstitelja u Grdelici
va crkva izgradjena je izmedju 1935. i 1940. godine jugoistocno od Leskovca, kao zaduzbina industrijalca Jovana P. Jovanovica, mada je osvecena zvanicno jos 1937. godine.
rhitektonsko resenje za crkvu dao je Momir Korunovic, hram oslikao Ivan Dikij a ikonostas u duborezu delo je Nestora Aleksijevica, obojice ruskih emigranata.
snova crkve izvedena je u obliku upisanog krsta sazetog tipa, sa tri kupole, dve manje na bocnim stranama priprate i glavnim osmostranim kubetom nad sredisnjim delom naosa (moravski stil).
Црква изнутра изгледа прелепо, ево пар фотографија:
Од мене о Грделици толико, можда вас угњавих, али шта да вам радим....
Ово нема везе са фабриком, али ова продавница ме је тако одушевила да сам морао да сликам, да је пребацим у црно бело и мало остарим, могао бих да тврдим да је из претпрошлог века.
... gajbice i artikli u izlogu kako-tako, al ova zabrana za furnjanje Ti nikako ne bi prošla kao devetnaesti, pa ni kao dvadeseti 8) ...
де, нисам се баш учипила богато за Прокупље, претекао ме је ГрК, али, ево, можда ће неко да зна где је ово снимљено...
По гардероби бих рекла да је тридесетих, четрдесетих година, али ташна ове једне жене личи на педесете...
Гаврило, шаљи поштаре упомоћ! Ипак је овај натпис на згради карактеристичан
Девојке прате младића на воз за Београд. Клинци из дворишта не желе то да пропусте и придружују се девојкама. У дворишту све саме девојке и девојчице, осим двојице дечака који су се доселили пре неколико месеци.
Jos nesto iz Prokuplja:
1. U lepoj basti (za nju je bila zaduzena tetka-Mirka, prva s desne strane) deda-Aleksine (Bukumirovic, + 1927g.) kuce u Prokuplju (kuca sazidana 1897g.).
Nana-Lepa je u sredini a cika-Moma (Jankovic) je desni. 'fali tata. Fotka iz 1937g.
2. Tata ( Mile ) pise svom dobrom ujaku, beogradskom "kolonijalisti" Bozidaru Bukumirovicu, po zavrsetku 2-og razreda osnovne skole u Prokuplju (fotka iz 1920g.):
3. Jedna novija, iz 1985g., Prokuplja (slicna onoj "gore", u prethodnom postu). "Grcka kuca" i baba-Zivkina kuca na roglju Balkanske ulice. Levo od njih, s druge strane ulice , dakle na supotnom roglju, je nasa starosedelacka (ali kupljena od turaka 1877g., po osloboljenju PK) kuca Jovica. Vidi se stari turski "konk" (terasa). Tu je zivela baba-Agnija, odrastao deda po majci (Svetislav-Tisa - najlepsi glas Prokuplja do 1938g., kada se slogirao i ziveo nepokretan do smrti, 1953g.), njegova braca, sestre i ostali Jovici. Svi na prokupackom groblju sada. Samo je mamin ujak, Boza Jovic, umro u Harrisburg, Pennsylvania, gde je otisao iz zarobljenistva sa suprugom (nemicom) odmah po okoncanju rata. Nikada nije vise obisao Prokuplje. Imao je s njom petoro dece (tada u USA ne placate porez). Pocetkom pedesetih slali su nam za Beograd pakete s odecom, igrackama (brat i ja smo imala odlicne "kaubojske pistolje") i slatkisima. To se uglavnom prodavalo po Komisionima da se uzme dodatni dinar jer je tada samo tata radio:
Gavrilo, tvoja obuka "sljaka"! Hvala! g.
Danke Runde! Sjajno si gu "sredio", po obicaju. g
Kuca je iz otprilike 1770g. bar su tako govorili, turska. Napravljena od zemlje mesane sa slamom ali sjajno se grejala i imala odlicnu izolaciju, bez vlage i sl. Bila je na adresi Kneza Milosa # 8. Odmah ispod "Zelene pijace" i stare prokupacke crkve iz X. veka koja je slavila 1000 godina aktivnog rada (bez prekida, po cemu je najduze "pojuca" crkva u Srbiji) sept. 1934. Gore sam dao post sa slikom Kralja Aleksandra i Patrijarha Varnave na toj proslavi u Prokuplju. Donje fotke nisu najbolje (koristio PRAKTIKU veoma nestrucno a ne k'o 'neki', tj. Runde) pa se izvinjavam.
1. Nanina kuca je u prvom planu sa starom ceramidom, kao utonula (sve fotke iz 1984g.):
2. "Moja "nana-Cana" (Jovic, rodj. Bojovic) u izlokanoj Kn. Milosa ulici. Desno, ocito prozori na kuci i, gore, "streja". Uz kucu stara ( ali i vecna) turska kaldrma.
3. Dvoriste, s puno cveca, i terasom ("konk") koju je deda-Tisa napravio (bio je stolar) kada su se u kucu uselili on i nana 1921g. Kuca je vec tada imala 150 godina.
4. Terasa, "konk". Tu sam citao, i citao, i citao ...... . Levo se vidi deo jos jedne nanine kuce koju je ona izdavala kirajdzijama.
5. Spavaca soba, slatko (Zabranjeno !!! za decu), pekmez, jabuke, dunje, uramljene slike s naninog i dedinog vencanja, dedin portre. Kuca je srusena 1989g. Nema vise ni traga od svega toga. Tako mu je to. Eto mala storija o jednoj kuci i PK. g.
Као и цео крај око Лесковца, и Грделица је (сем по паприкама) позната и по текстилној индустрији. Прва фабрика је направљена још пре Првог светског рата. За време рата бугари је опљачкају, али се убрзо производња наставља. Да се не мучим да куцањем ево мало "цопу пасте" :)
Fabrika vunenih tkanina, gajtana i pletiva Jovanovića i Popovića a.d. u Grdelici, proširivana je prvih godina posle Prvog svetskog rata, ali je najviše dograđena 1926/27. godine. Glavni proizvodi fabrike bili su: teža i lakša čoja, ćebad za vojnike i žandare, šajak i sukno za seljačka odela, gajtan za ukrašavanje seljačkih odela, čoja za uniforme železničara i finansijskih službenika, pređa i ćebad za pokrivanje konja. Sporedni proizvodi su bili kamgarn i štrajgarn štofovi. Godine 1934. imala je 400 radnika, da bi tri godine kasnije primila još 100. Početkom Drugog svetskog rata stvorile su se mogućnosti da i ova fabrika proizvodi za vojne potrebe. Godine 1940. glavni proizvodi su: vojnička čoja i ćebad, zato što je fabrika imala stalne porudžbine za potrebe vojske. Da bi proizveli što više, vlasnici fabrike su skrojeni materijal za vojničke uniforme davali na šivenje privatnim krojačima i ženama-krojačicama, koje su šile kod kuće.
Да не буде само Земун некад и сада, ево и Грделице некад и сада:
Фабрика је успешно пословала све до почетка деведесетих под називом ТИГ - Текстилна Индустрија Грделица, и запошљавала преко 1000 радника, како данас изгледа.... жалосно за погледати:
Ова слика вероватно нај боље описује данашње стање:
Базен постоји и данас, чак и ради, али ова лепа зелена падина је сада циганска махала а изгледа као да су Кустурица и Фелини снимали филм.
Ово нема везе са фабриком, али ова продавница ме је тако одушевила да сам морао да сликам, да је пребацим у црно бело и мало остарим, могао бих да тврдим да је из претпрошлог века.
Цркву сам већ помињао, али морам опет да се вратим на ту тему. Мајстори су завршили посао и сад цела изгледа овако. Да све буде црње, на црву је постаљена табла где све лепо пише:
Човек хтео да обнови и УКРАСИ!!!,
Ово су материјали, кориштени за украшавање, иначе ово није монтажа три слике, ово сам директно сликао на цркви.
Сад опет мало копирања текста:
Crkva Rodjenja svetog Jovana Krstitelja u Grdelici
Црква изнутра изгледа прелепо, ево пар фотографија:
Од мене о Грделици толико, можда вас угњавих, али шта да вам радим....
Ово нема везе са фабриком, али ова продавница ме је тако одушевила да сам морао да сликам, да је пребацим у црно бело и мало остарим, могао бих да тврдим да је из претпрошлог века.
... gajbice i artikli u izlogu kako-tako, al ova zabrana za furnjanje Ti nikako ne bi prošla kao devetnaesti, pa ni kao dvadeseti 8) ...
још ако пише да од 22 до 06 не продају пиће, :) могу ома` да гасе радњу... :)
По гардероби бих рекла да је тридесетих, четрдесетих година, али ташна ове једне жене личи на педесете...
Гаврило, шаљи поштаре упомоћ! Ипак је овај натпис на згради карактеристичан