ваљда нећу морати да вадим чурушки пасош!
Позади пише "Мајка рани кокоши"
Најраније године провела сам у Чуругу, поред Новог Сада, одакле је била породица моје мајке. У Чуругу су, у моме детињству, живеле и моје три тетке- Мица, Нада и Сеша и бројни даљи рођаци. Ја бих одлазила код тетка Мице и Наде, а њихова прва комшиница била је њихова рођака Сеша. Детињство сам проводила између ове две куће у истој улици, играјући се са дечурлијом које је било толико много, да се шор могао испунити њима. До поласка у школу, проводила бих два, три месеца лети у овом селу, и макар два зими. Чурушко лето било је кремасто, згуснуто и само лежање на трави било је за мене као природно спајање са целим светом. Летњи дани били су као заустављени у времену, као делићи слагалице, исцртани, обојени и разних облика а које ниси могао да разумеш док се не би уклопили у ширу слику. Били су то дани као од пенушавог шама, прозрачни и лагани, као исечени од најтањег шареног папира...
Чега се сећам из педесетих година и о лету, у овом питомом селу? Дрвеће је стајало непомично у летњи дан, и као да није пружало хлада, јер је сунце било тешко и лепљиво као мед. Сећам се жетелаца на пољима жита, док су ми босе ноге поскакивале по стрњици као по жеравицама, којима се никада не надаш. Друга деца су ми се смејала, мени, "грацкој девојчици", иако су знала да свим срцем припадам овом пејзажу. Ипак, била сам ненавикнута на разне мале замке које пред дете поставља живот на селу, али сам их храбро савладавала. Једна од таквих невоља била је и стрњика. Високо у ваздух дизале су се препелице и испуштале некакав праскав звук, који ми је личио на ватромет какав сам виђала у родном граду.
Много времена лети деца су проводила сакривајући се у чардацима- грађевинама од дрвених летвица, какве је имало свако домаћинство. У тим тајним световима, у којима је увек пријатно струјао ваздух, чувало се сено, кукуруз или друга храна за стоку. Из чардака је у лето висила трава, као водопад, а уђеш ли у овај издвојен свет, мирисало је као у пећинама направљеним од самог биља. Лета су била таква да је кожа глатка и помало лепљива; девојчице су причале као да преду, а дечаци нису знали шта да раде да би се забавили. Радо смо се крили у чардаку, жвакали исту жвакаћу гуму, чупкали једни другима светле маљице по рукама и кикотали се, идући од дворишта до дворишта, неспутани и весели. Понекад, када бисмо се заиграли, чинило се као да се цео чардак откачио и плови у ваздуху, као брод, у дану који није имао ни почетак ни крај.
Летња ноћ је у селу била мирна и тешка, јер је јара равнице трајала све до зоре. Чинило се као да ће се Чуружани сутрадан ујутру растопити под сунчевом светлошћу и очврснути у неке сасвим нове облике. Дневна светлост је била крцата златастим тачкицама прашине, које су лебделе у ваздуху и због којих су лица изгледала питомија, а главе као да имају ореоле. У тетка Мициној башти, где би ме послала да донесем першун или паприку, дебели плодови парадајза падали су као драперије са дрвених притки, сваки из цвета неодсеченог у јуну, када се обично скраћују изданци- расипници.
Лепа разгледница, коју изгледа пише неки млад и шаљив свет... Пожелео сам да дешифрујем рукописе и препишем их овде.
Вука је вала Богу здраво и поздравља вас. Овог лета биће сватова. По свој прилици бићете и ви позвани, ако вас не заборави. Да ли вам је јавила да је верена?
Поздрав, Б. Р Јовановић, учит. приправник.
Није истина ово. Љуби вас Вука.
Ово је баш наш комшилук. Овај дућан је баш шрех од нас. Кад будеш кадгод дошла у Чуруг могла би нас са овом картом наћи. Ово што пише за Вуку то није истина, јер је исти који је то писо хтео да се мало шали са кумом. Ваљада ћеш познати рукописе које ти пишемо Вука и ја. Љуби те и грли твоја Анђа.
Свадба у Србији 1915 - 1918
моје рођаке, Чуружанке из фамилије Јојкић
Позади пише "Мајка рани кокоши"
Лепа разгледница, коју изгледа пише неки млад и шаљив свет... Пожелео сам да дешифрујем рукописе и препишем их овде.
Вука је вала Богу здраво и поздравља вас. Овог лета биће сватова. По свој прилици бићете и ви позвани, ако вас не заборави. Да ли вам је јавила да је верена?
Поздрав, Б. Р Јовановић, учит. приправник.
Није истина ово. Љуби вас Вука.
Ово је баш наш комшилук. Овај дућан је баш шрех од нас. Кад будеш кадгод дошла у Чуруг могла би нас са овом картом наћи. Ово што пише за Вуку то није истина, јер је исти који је то писо хтео да се мало шали са кумом. Ваљада ћеш познати рукописе које ти пишемо Вука и ја. Љуби те и грли твоја Анђа.
Како ти се допада наш Чуруг
Ово је Срп(ски) крст.
Поздрав од М. Грешликине (?) забавиље.
Давидовац, учит. приправник.
Љуби вас Василије Недељковић, уч. кандидат.
Свадба у Србији 1915 - 1918