можда ће се неко и препознати.
Шта мислите о томе да покушамо да отворимо под-форум само са портретима или групним сликама, за које знамо где су снимљене? Нешто као "Траже се лица са слике", или "Да ли некога препознајете"? Има тако дивних фотографија које више немају власнике, али можда постоје особе које би волеле да их преузму.
ево нашта сам мислила: Царан Драган из Зрењанина шаље ову слику далеке педесет и неке својој тетки, које више нема. Данас Драган мора да је Касинин и мој вршњак, где ли је? Да ли би се радовао да опет има ову фотографију, када му је и брат био мали?
Кад сам био мали, возио сам се ћиром, пругом уског колосека, из Петровца на Млави према манастиру Горњак. До краја шездесетих година постојала је пруга уског колосека Пожаревац-Петровац-Ладне воде.
Ладне воде нису насеље, већ крај пруге, поред једног извора хладне воде, на самом уласку у Горњачку клисуру. На крају пруге је била једна барака, а у близини каменолом, чији камен је коришћен за насипање колосека.
Фотографија је задивљујућа и потпуно ме подсећа на амбијент краја пруге (краја света), на самом ждрелу Горњачке клисуре (у близини се налази и село Ждрело).
Ћира је коришћен као излетнички воз, нарочито празником, од Првог маја, па до краја јесени. Лепо одевен свет, без пртљага, могао би наговестити да ово нису путници намерници, већ варошани, који су о неком празнику пошли на излет у природу. А где је народ, лепе девојке, ту су и војници из петровачког гарнизона.
Екипа Завода за трансфузију крви из Београда, на терену у Пожеги
можда ће се неко и препознати.
Шта мислите о томе да покушамо да отворимо под-форум само са портретима или групним сликама, за које знамо где су снимљене? Нешто као "Траже се лица са слике", или "Да ли некога препознајете"? Има тако дивних фотографија које више немају власнике, али можда постоје особе које би волеле да их преузму.
Ладне воде нису насеље, већ крај пруге, поред једног извора хладне воде, на самом уласку у Горњачку клисуру. На крају пруге је била једна барака, а у близини каменолом, чији камен је коришћен за насипање колосека.
Фотографија је задивљујућа и потпуно ме подсећа на амбијент краја пруге (краја света), на самом ждрелу Горњачке клисуре (у близини се налази и село Ждрело).
Ћира је коришћен као излетнички воз, нарочито празником, од Првог маја, па до краја јесени. Лепо одевен свет, без пртљага, могао би наговестити да ово нису путници намерници, већ варошани, који су о неком празнику пошли на излет у природу. А где је народ, лепе девојке, ту су и војници из петровачког гарнизона.
Na poleđini ove jako male i izbledele fotografije (doterivao sam) piše:
Izlet u manastir Krušedol
školska god. 1919-20
Učenici VII razreda
А у Мачкату постоји бар пет ресторана са јагњетином, али не бих да приказујем асталске слике да не секирам Бука.